Kolo srpskih sestara Niš je i ove godine na dan rođenja Nadežde Petrović položilo venac pored njene biste na Keju koji nosi njeno ime i tako se još jednom poklonili srpkinji koja je osnovač Kola i koja im je amanet ostavila da Kolo živi sve dok postoji i jedna Srpkinja.
“Nadežda Petrović je rođena 12. oktobra 1873. godine u Beogradu. Živela je u vrlo cenjenoj i poštovanoj porodici sa sedam sestara i dva brata. Školovala se u Beogradu, Minhenu, Parizu, u Italiji. Bavila se slikarstvom, književnošću, književnom kritikom i ne zna se šta više govori o njoj, slike, ili ono što je pisala. Ceo svoj život ona je posvetila humanitranom radu. Sav novac koji je uspela da prikupi poklanjala je onima kojima je bio najpotrebniji”, priča Ljiljana Stojanović, predsednica Kola srpskih sestara Niš.
Dodaje da je ostavila dubok trag u Srbiji kada se govori o humanitarnom radu.
“Ideja o osnivanju Kola srpskih sestara rođena je u Makedoniji za vreme Ilindenskog ustanka kada se Nadežda srela sa Delfom Ivanić čiji je muž tada bio ambasador u Makedoniji. Delfa je želela da pomogne srpskom življu u to vreme koje puno patilo, ali je Nadežda insistirala na formiranju humanitranog udruženja.Kolo je formirano 1903.godine 28.avgusta na dan Velike Gospojine. Tada je napravljen veliki skup kod Kolarca kome je prisustvovalo preko 1000 žena. Tada se ideja pretočila u Kolo srpskih sestara kome je ime dao pisac Branislav Nušić”, dodaje Ljiljana Stojanović.
Ljiljana dodaje da je Nadežda postavila i osnovna načela Kola srpskih sestara, a to su dobrotvorno, humanitarno, kulturno-prosvetno društvo. Udruženje se baziralo na načelima našega jevanjelja kao milosrdno, rodoljubivo i čovekoljubivo.
“I danas Kolo srpskih sestara radi po istim načelima koja su tada ustoličena. Pored humanitarnog rada negujemo pravoslavnih običaja i tradicije, sećanje na znamenite ljude i događaje, čuvamo naše pismo, zadužbinarstvo”, dodaje Ljiljana Stojanović.
Nadežda Petrović je ostavila dubok trag ne samo kada se radi o Kolu srpskih sestara vić i samog Grada Niša osnivanjem Likovne kolonije u Sićevu koja i danas okuplja slikare iz Srbije ali i drugih zemalja.
“Nadežda se, pored slikanja, bavila i humanitarnim radom. U Drugom balkanskom ratu se razbolela od tifusa. Lečila se u Italiji. Kada je buknuo Prvi svetski rat za nju je to bio poziv da se vrate u prkosnu i ponosnu Srbiju da pomogne tamo gde je bilo najpotrebnije, a to je bila Valjevska bolnica u kojoj je dnevno pristizalo i po 1.000 ranjenika. Lavovski se borila za svakog od njih. To nije dugo trajalo.Ubrzo se i sama ponovo razbolela od tifusa. Bolesti je podlegla 3.aprila 1915.godine”, priča Ljiljana Stojanović.
Iza Nadežde Petrović je ostalo puno toga dobrog, a na samrti je Kolu ostavila amanet da se zaklinju da će društvo očuvati sa njegovom patriotskom svrhom sve dok i jedna Srpkinja traje.
“Mi nastavljamo njen rad i svih onih Srpkinja koje su očuvale nit Kola srpskih sestara”, zaključuje Ljiljana Stojanović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
