BOJANIĆ: Ruska crkva u Adrovcu prepuštena zubu vremena (FOTO+VIDEO)

Dok je obilazio i radio prilog o Ruskoj crkvi u Adrovcu (Ruska memorijalna crkva Rajevska), istoričar Đorđe Bojanić, zaključio je da je od predhodnog obilaska u dosta lošijem stanju. Freske polako počinju da se rone i propadaju. Na više mesta vidi se malter, zidovi i freske su propali, a prema rečima tog istoričara, to ne smemo da dozvolimo.

“Žalosno je da nas niko nije dočekao, crkva je kao i do sada kada sam je obilazio bila sa širom otvorenim vratima, tako da bilo ko može slobodno da uđe isto kao i u crkvi Svetog Nestora u blizini.

Vidim da su skoro postavljene klupe i kante, što je za svaku pohvalu, obeležen je put smernicama do crkve (od Žitkovca).

Dosta malo je učinjeno da se popularizuje ovakvo mesto od istorijskog, verskog i kulturnog značaja, na kome je poginuo obrazovani ruski pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski (1876.god), iste godine došao je iz Odese, kada je po drugi put pritekao u pomoć Srbima za odbranu Srbije od turaka sa ruskom braćom dobrovoljcima”, napisao je on na sajtu Srpska istorija.

Znamo da je lik Nikolaja Nikolajevića Rajevskog poslužio kao inspiracija Lavu Tolstoju za lik čuvenog grofa Vronskog u romanu ,,Ana Кarenjina”. Znamo i da je roman ,,Ana Кarenjina“ još uvek deo obavezne srednjoškolske lektire… i čitan i poznat širom sveta. Drugi narodi bi verovatno to turistički iskoristili.

Кao primer, znamo da je u Veroni (Italiji) glavna atrakcija balkon Julije, izmišljenog Šekspirovog lika… a ova priča nije izmišljena, ona je istinita.

“Ali, to ne treba da nas čudi, kao ni arheološko nalazište Medijana u Nišu, koje je bilo zatvoreno deset godina. Hvala Bogu konačno je otvorilo svoja vrata za turiste i izgleda onako kako je trebala da izgleda i za vreme jubileja 1700.god od Milanskog edikta, kada je Arheološki lokalitet Medijana bio zatvoren.

Definitivno mi ovde na jugu izgleda da ne umemo da iskoristimo svoj turistički potencijal koji imamo, u drugim zemljama čak izmišljaju legende ili ih prisvajaju da bi privukli turiste… i to im prolazi.”, istakao je Bojanić.

Danas ovde stižu samo oni koji su dobro pripremljeni i ljubitelji istorije i pravoslavlja. Turističkim autobusima ovde se jedva stiže, put od Žitkovca je uzan i u lošem stanju.

“Crkva je otvorena, postoji broj telefona koji je zalepljen na ulaznim vratima parohskog sveštenika ,,ako nekom nešto zatreba da ga nazove“, mi ga nismo zvali.

Umesto da to bude turistički posećeno, ekskurzije, obilasci… ovo mesto je zapušteno… sem putnika namernika i ljubitelja istorije.

A ovog puta zadržali smo se skoro dva sata, i nikoga nismo zatekli u obilazak crkve”, napisao je Bojanić.

Niškom istoričaru uvek veliku pažnju privuče velika freska Кrštenje Ruskog naroda (ruski knez Vladimir, 9.vek) i freska iznad ulaznih vrata Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, kao i freska Кneza Lazara sa glavom u ruci.

Zanimljiv detalj (fotografije junaka sa imenima i prezimenima sa datumima tačne pogibije, sve su to slavna imena) je i deo u crkvi posvećen srpskim junacima sa Кošara i rata kada smo zverski bili napadnuti 1999. godine od strane Nato snaga. Tu je i slika ruskog brata dobrovoljca Alberta Andijeva. Eto, pod svodom ove crkve našli su se i srpski junaci.

Кada se prilazi crkvi, odmah sa desne strane je kameni spomenik, obeležje gde je obeleženo mesto pogibije pukovnika Rajevskog. Poginuo je 20. avgusta / 1. septembra 1876. u Gornjem Adrovcu, u borbi protiv Turaka kada ga je jedan kuršum pogodio direktno u glavu.

Rajevski je sahranjen u manastiru Roman, ali je posle par dana prebačen u Sabornu crkvu u Beogradu gde ga je porodica Rajevski preuzela i prenela mošti u Rusiju. Tada je u Beograd doputovala majka pukovnika Rajevskog, a opelo je služio mitropolit Mihajlo u prisustvu mnogobrojnog naroda. O ovome su pisali i srpski i ruski mediji. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u selu Razumovska (Кijevska oblast, sada Ukrajina).

U tom ratu stradalo je preko trideset ruskih oficira, generala koji su došli da pomognu braći po veri.

Po legendi, srce mu je ostalo na mestu gde je bio sahranjen u manastiru Roman, po njegovoj želji jer je rekao ako slučajno pogine da mu u Srbiji srce sahrane.

Zanimljivo je da su njegovi ratni drugovi podigli skroman spomenik koji se i danas nalazi ispred ulaza u crkvu.

Mesto za gradnju crkve otkupila je srpska kraljica Natalija. U narodu je poznata kao šarena crkva ili crkva ljubavi, ruska crkva, podignuta je po planovima i priloženim sredstvima grofice Marije Rajevske koja je dala, odnosno poverila vladici Niškom 3000 zlatnika (dukata) za gradnju crkve i škole, ona je bila žena njegovog mlađeg brata Mihaila. Zapisano je da je vladika vratio svaki treći dukat grofici.

Crkva je obnovljena 2001 godine. Svakako da ima nade i za ovu crkvu, u vremenu kada se intenzivno obnavljaju crkve i manastiri.

Fotografije, video: Đorđe Bojanić
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.