Biser Dobriča! Studira ikonopisanje, peva i piše o rodnom kraju na dijalektu. Anđela u grudima nosi selo Bučić

Ona stoji ponosna i prelepa u nošnji, na bini čita svoje stihove o rodnom kraju na dijalektu, čita i plače… bina ukrašena ikonama koje je ona slikala, u publici meštani Bučića, otac… ona kazuje stihove i kroz suze govori o kraju u koji se rado vraća , uvek kad ustreba snage za dalje, za više…
tako je izgledalo prvo veče ovogodišnje manifestacije “Dobričko kulturno leto” koje je osnovala sa ocem darovita devojka rodom iz malog sela blizu Niša.

Anđela Stanković studira Fakultet umetnosti za konzervaciju i freskopis Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, živi u Beogradu ali rado govori da je ona Dobričanka, iz sela Bučić nadomak Merošine.

Ona se bavi pevanjem od malih nogu i od malena je u crkvenoj pevnici.

“Krenula sam u crkveni hor koji je osnovan pre devet godina u našem Bučiću. Tu me je moj duhovni otac i paroh Aleksandar uveo i naučio o našoj lepoj pravoslavnoj veri. Mama mi je sa Kosova i od malena su me učili da volim i negujem duhovnu i etno izvornu muziku, zbog toga je ljubav prema selu, tradiciji i porodici prosto urođena”, kaže uz osmeh za Niške Vesti ova darovita devojka.

Da je vaspitanje bilo ono pravo dokazuje i njena posvećenost svemu što je vezano za njen kraj, Dobrič. Iz silne ljubavi i rodoljublja savila je tabak i počela da piše.

“Kada sam počela da pišem o svom kraju to me je posebno činilo srećnom. Napisala sam preko 70 pesama na dobričkom dijalektu o svom selu, tradiciji, veri i ratu. Iako nisam bila tada rođena, moja porodica mi je prenela ta saosećanja tog vremena a ja sam uspela da dočaram taj strah za život, porodicu i najmilije. Evo i sada iz ovog ugla, jako sam ponosna na svoje roditelje jer su uspeli da u meni izgrade i očuvaju ono što je danas najteže očuvati – poštenje, veru i ljubav prema čoveku. Sačuvali su u meni onu snažnu emociju koja me tako jako gura napred, jer se oni kao roditelji neprekidno žrtvuju za mene a ja svojim radom želim da im na najlepši način vratim svu ljubav”, kaže ova devojka sa hiljadu talenata.

Za muziku kaže da je njen hobi ali i delom posao, jer se školovala u muzičkoj školi i to solo pevanje. Broji na stotine nastupa širom naše lepe Srbije ali kaže dragi su joj i nastupi u inostranstvu.

“Razmišljajući u poslednje vreme shvatila sam da je moja ljubav zapravo sklop svega… pevanja, pisanja, glume i slikanja sve u jednom…a sve to jeste očuvanje tradicije i onoga što smo zapravo mi – Dobričani, srbi tako ponositi i hrabri”!

Anđela danas živi i studira u Beogradu koji je kako kaže doneo dosta lepih stvari, od prve ljubavi do toga da ništa nije daleko i da ništa nije nemoguće. Preseljenje u glavni grad donelo je i veliko saznanje koliko zapravo voli svoje selo i porodicu, autentičnu avliju, prostranu njivu, bajkovitu šumu, čistu reku i svoju divnu crkvu.

“Beograd mi je otkrio da je moja duša zapravo selo!  Beogradu nedostaje duša da bi bio moj dom, eto tako da kažem a da se niko ne naljuti. Nedostaje mi u glavnom gradu najviše moja porodica, moja soba, moj mir, moja crkva i moj paroh otac Aleksandar moja velika podrška, zbog koga sam i upisala ovaj fakultet”, kaže Anđela.

Anđela sebe za deceniju vidi kao freskopisca i ikonopisca.

“Kao ostvarenu u porodičnom smislu uz to da ostanem čuvar tradicije jer sam veliki zaljubljenik u našu zemlju, selo i mentalitet”, dodaje Anđela.

Kao svoj životni uspeh nabraja brojne koncerte i manifestacije ali ipak ona najdraža jeste manifestacija koju je osnovala sa ocem, danas uz veliku podršku opštine Merošina – “Dobričko kulturno leto”. Ova “mlada” manifestacija živi zahvaljujući porodici Stanković, svake godine sve lepša i masovnija.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.