Kolumna

Baba-Grozda: Pridi pa ostani grbav

Slušam vi, deco, pa vi se mogu načudim, svi po red samo galatite i kabatite jedno-drugo: nikuj danaske neće pride čoveku, neće pritrči u nevolju, neće ovoj, neće onoj. Ono li je nekomu milo da gleda nečiju muku, da sluša kad neki zavija, da odvrta glavu? Al, naide nekvo vreme, pogano kako ovoj, naidu nekvi ljudi koi prikukaju kad im je teško, navedu te da se umešaš, da se skaraš sas čoveka ni kriv, ni dužan, a oni jutre pa sas njeg sve krotko, sve ubavo, asli ti ostaneš grbav.
Vika mi Dobrosov onomad, usred noć utrča mi u dvor onoj Misino neveče, kuka, tropa, zavija, moli , čičo pušti me ovija moj će me utepa. Sažali se, pušti ga, zaklopi vrata, Misa tropa, tropa, pa si otide psovajeći. Neveče prekonači u golemu sobu, tam nesam ni ulezal odkako mi moa Mitra nestade, jutrom rano ju Misa izoka, otreznil se, pa se ono otide dom. Zabravil i za kvo su se skarali, i zašto ju je juril sve do moa vrata. Asli mi na mene neje zabravil što ga nesam u kuću puštil. I dan danas me psuje i kad je trezan, ne li kad se napije. Кo ja da sam mu kabat što, kad popije, ne znaje koji će reč popogan da rekne i na kude će sas ruke zamašuje.


Dokle on toj opriča, naide Tugomir, ćuti vika Dobrosove, ti si pa dobro prošal, kvo ja da reknem. Ne li me napade Petronija sas letvu iz njegov dvor, što potkresujem dud toprv, a nesam kada je on tejal… zaslata mu slance pa ne mož u šupu po cel dan da sedi, kuj nakude proodi da gleda, od tuj mu najpregledno da kontrolisuje, nemajeći druga posla. Oknu ja miliciju, znal sam da se maju po selu kad je pijac, milicija dojde, takva i takva stvar, primiri se on kad mu zapretiše da će ga vode čak u stanicu. Otoše si milicajci, ono me nastavi galati, ja kvo ću, od muke si ulezo u kuću, nemam više ni ja živci da ga slušam i trezno, kam li pa kad se napije pa počinja da lomoti. U neko dobo uleze mi žena, dizaj se vika, onija padal nasred dvor, ene ga samo ječi, dušu će ispušti, nema mu kuj pride. Кude da se devam, kvo da rabotim… pomisle se, pomisle, pa reko: kakvo mu Bog dade, takoj će bude. Uleznem li da ga dizam, ono kvo je brljivo, ima me prijavi kude miliciju da sam ga ja soboril od stolicu, ako je se pa jošte i utepal, ima bude ja da sam ga tepal. Ću si sedim na dupe, reko si, u grudi mu se nekvo mota, al kvo ću. Ono ce pa otrezni i pa ce napije, neje mu ni prvnji ni posledanj put, a ja kvo ću, ako me dovati milicija, znaje, doodili su kude mene, kuj da me poveruje da ja sas njegovo padanje nemam ništa.
Te takoj, vodete si red kvo rabotite spram ljudi i sas ljudi, oćete li neki da vi pride kada vi naide istinska nevolja. A ne posle… on kabat što vi pamet nemate.

Baba-Grozda, od lajf-kouči nekadašnji

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button