Planirao sam da ne pišem više ni jedan članak u ovoj godini, ali eto, nisam baš mogao da indiferentno prođem pored ove teme.
Za one koji nisu pratili, Irina Ivić, voditelj na RTS-u od jutarnjeg do kulturnog programa pokrenula je akciju “stop nasilju nad ženama” i ličnim primerom iznela jednu svoju životnu traumu. Njen primer je većina online medija posle određene zadrške pristojno pojačala.
Pošto sam u poslednje vreme stalno na razmeđu analitičke psihologije i nadolazećih fenomena interneta, evo moje podrške ovoj akciji na jedan neuobičajen način.
Psiholozi dobro znaju da postoje svetli primeri u kojima pojedinac uspeva da pobedi određenu fobiju. U pojedinim slučajevima, ne samo da individua uspeva da pobedi neki svoj kompleks, već ga toliko porazi, da prosto ubije svaki strah iz korpusa asocijacija kojim se taj strah hranio.
Zamislite ovaj preokret: kada osoba koja ima strah od visine, toliko pobedi taj strah, da na kraju počne da se bavi alpinizmom i postigne vrhunske rezultate, maltene rekordne. Ima puno ovako jakih i upečatljivih primera.
Ako se pitate kakve ovo ima veze sa ovom akcijom, evo odgovora.
U donedavna vremena ljudi su u osnovi bili mnogo duhovniji i mnogo češće su odlazili u crkvu. Nećemo ulaziti u polemiku oko rigidnosti hrišćanske ili neke druge dogme, prateće estradizacije i kačavendizma koji je urušava. Pričešće uz ispovest je sveta tajna u kojoj je vernik iznosio svoje najdublje probleme svom duhovniku. Sekularno posmatrano, institucija ispovesti služila je za osiguravanje, ali i jačanje crkvene vlasti nad ljudskim sudbinama.
Sa pojavom psihoanalize taj proces su preuzeli psihijatri koji jesu naučno školovani profesionalci za krpljenje ljudske psihe (neki je zovu i duša).
Ali naravno, prizvuk idem kod “psihića” nije baš blistav, pa ovo je plodno tle za nicanje puno modernih zanimanja poput koučeva, psihologa, motivacionih trenera, koji u gruboj aproksimaciji rade dosta slične, ako ne i iste stvari.
Priča je vrlo duboka u suštini. I dok aktualna nauka pokušava da objasni da je informacija mnogo fundamentalnija od energije ili materije, problem nagomilane stresogene informacije ne jenjava i sve više se somatizuje kako individualno… a tako i kroz sve prisutniju kolektivnu histeriju.
Ta fundamentalnost upravo objašnjava da informacija ne može da se uništi, ali može da menja “prirodu memorije” u kojoj je zapisana, tj. prostim jezikom rečeno dobro je da se stresogena informacija ne tretira kao tajna, već da se izbaci ili iznese na koji god način.
I dok je većina “tradicionalnih ispovesti” u reciprocitetu jedan na jedan, internet postaje jedna dramatično moćna institucija koja će vas saslušati u odnosu jedan prema mnogo i dovesti do svojevrsnog “digitalnog smirenja” koje po svemu sudeći nije mnogo manje snažno od onog koji se dešava na liturgiji, pregledu, obuci ili treningu.
Imam utisak da će čitaoci cinici krenuti sa grimasama, ali nije poenta u nečijoj inferiornosti, već želim da naglasim još samo jednu poentu.
Ja verovatno nisam dovoljno hrabar da iznosim neke teške lične priče, ali zato ovim teorijskim ili u ovom trenutku samo hipotetičkim pristupom snažno podržavam aktivnost sa početka teksta.
Psihohigijena društva jeste u neku ruku individualna psihohigijena. Često puta ni manje ni više od toga.
Izvor: http://www.seoexpert.rs/blog/fenomen-digitalne-ispovedaonice
Milan Todorović je SEO stručnjak i vlasnik specijalizovane SEO agencije za računarsko programiranje SeoExpert.rs. Autor je i urednik nekoliko online projekata, a ponosi se turističkim portalom TT Group . Posebno zainteresovan za nadolezeću revoluciju kvantnih računara. Aktivan na Twitteru @Todorovic. Ukoliko imate SEO nedoumicu, na pravom ste mestu za aktuelnu konsultaciju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
