Formiranje lokalnog Fonda za finansiranje preduzetničkih inicijativa doprineo bi da mladi u Nišu budu motivisani da pokrenu svoje biznise, kaže za Niške Vesti, menadžer programa „Pokreni se za posao“, Miliovoje Jovanović. Ovakvi gradski fondovi postoje u nekoliko gradova u Srbiji, ali ne i u Nišu, zbog čega predstavnici Udruženje za razvoj preduzetništva zagovaraju neophodnost novih modela finansijske podrške, kao i uvođenje preduzetništva u obrazovni sistem, a kojima će, između ostalog, stručna javnost raspravljati 29. septembra u Oficirskom domu.
Uslovi za lokalni privredni razvoj u Srbiji su se značajno promenili u poslednjih petnaest godina. Od početka tranzicije centralne državne vlasti su znatno smanjile svoju odgovornost za razvoj lokalnih zajednica, pa tako i svoj uticaj na njih. Lokalne zajednice su se našle u delikatnom položaju.
Stope rasta srpske ekonomije su niske ili negativne još od 2008. godine. Pristup mehanizmima finansiranja i kapitalu veoma je ograničen, posebno za sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Obrazovni sistem koji treba da proizvodi konkurentne i osposobljene kadrove za privredu nije u pravoj funkciji. Stavovi, vrednosti i praksa u vezi sa preduzetništvom ograničavajući su faktor, a odnos prema preduzetništvu je generalno negativan. Prvi put se država u 2016. godini strateški fokusira na razvoj preduzetništva i ovu godinu proglašava „Godinom preduzetništva“.
Dugotrajna tradicija oslanjanja na centralnu vlast, zaposlenost, koja se zasnivala na razvoju velikih industrijskih centara, nedostatak institucija civilnog društva, nepoverenje u planiranje i razvojne planove, samo su neke od okolnosti u kojima su se lokalne zajednice našle krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.
„Nastupilo je novo razdoblje u kome su regionalni i lokalni akteri dobili više prostora za uticaj na razvoj svojih zajednica. Neke su zajednice relativno brzo iskoristile nove mogućnosti i postigle značajne uspehe. S druge strane, u nekim zajednicama su nasleđeni problemi iz prošlosti dugo kočili uspešan razvoj, što je imalo za posledicu porast regionalnih i lokalnih razlika. Različita iskustva upućuju na zaključak da su bolje prošle one zajednice koje su ranije shvatile nužnost traženja i podsticanja novih razvojnih prilika i modela. Preduzetnici već zagovaraju neophodnost uvođenja preduzetništva u obrazovni sistem i nove modele finansijske podrške, na primer preko loklanih samouprava. Udruženje za razvoj preduzetništva to čini u Nišu“, kaže menadžer ENECA programa „Pokreni se za posao“, Milovoje Jovanović.
Podrška početnicima u biznisu bi mogla da se ogleda u oslobađanju poreza i doprinosa od najmanje godinu dana, a što bi mogao da sufinansira Grad Niš, dodaje Jovanović. Fond za finansiranje preduzetničkih inicijativa bi pored konkretne finansijske podrške imao i savetodavnu ulogu u proceni tržišnih potreba i mogućnosti.
„Razvoj alternativnih modela finasiranja preduzetnišva odnosno dostupnost finanasija i pristup kapitalu, kao i menjanje odnosa obrazovnog sistema i preduzetništva samo su deo nove politike koja promoviše da je partnerstvo akademske, poslovne zajednice i organa lokalne samouprave najvažnije za održivu privrednu zajednicu. Neophodno je formiranje preduzetničkog ekosistema Grada Niša koji će delovati u cilju podsticanja i razvoja preduzetništva. Pomažem mladim privrednicima u mnogo opština i u kojima postoji Fond za razvoj preduzetništva preko kojeg dobijaju grantove za početak biznisa, kao i obuku. U proseku bi Niš trebalo za početnike u biznisu da izdvaja od 30 do 50 miliona godišnje. To svakako ne moraju da budu bespovratna sredstva, već podsticajna. Kragujevac i Zaječar za preduzetnike izdvajaju oko 30 miliona. Zašto i Grad Niš ne bi mogao da pokrije poreske doprinose“, dodaje Jovanović.
Iz Udruženja za razvoj preduzetištva podsećaju i da registracija preduzetničke radnje ili društva sa ograničenom odgovornošću sada nije komplikovan proces i da se sve završava na jednom mestu, u Agenciji za privredne registre.
„Za preduzetničku radnju potrebno je oko 1.500 dinara, a za d.o.o. oko 4.900 dinara. Osnivački kapital može da bude samo 100 dinara. Mladi bi trebalo pre da razmišljaju čime bi se bavili odnosno da li će njihov biznis biti tehnički i finansijski stabilan, odnosno kako će da prodaju svoj proizvod ili uslugu na tržištu i da će biznis pokriti sve troškove. Sada svako može sve da proizvede, svako može da kupi mašinu i da dobije recepturu proizvodnje. Najveći problem je sada tržište tj. da li ga imate. Okolnosti su se promenile. Nije bitno ni da li ste najjeftiniji. Nemojte ulaziti u cenovnu konkurenciju, jer ćete uvek biti skuplji od kineske proizvodnje. Zbog toga je bitno brendiranje i privlačenje kupaca kvalitetom. Mladi ljudi tu imaju najveću šansu, iako nemaju mnogo iskustva. Kreativni su i imaju ideje i udružuju se iako su različitih profesija. Najveća inovacija su IT preduzetništvo i to se neće uskoro promeniti. Nigde nemate dobru zaradu kao u poslovanju sa IT-om“, ističe preduzetnik i edukator Milivoje Jovanović.
Nezaposlenost mladih u Srbiji je veliki problem. Opšta stopa nezaposlenosti se povećala u odnosu na poslednji kvartal 2015. godine i sada iznosi 19%, a u populaciji od 15 do 24 godine je izuzetno visoka i iznosi 44,2%.
Iako uslovi za poslovanje sada nisu najsjajniji u Srbiji, Jovanović dodaje da su mladi zainteresovani da uđu u preduzetničke vode.
„Mladi jesu zainteresovani da uđu preduzetničke vode i najbolje svoje vreme mogu da naplate ako drugi ljudi rade za njih. Jedan čovek može da radi oko osam sati dnevno, a ako imate tri zaposlena produkujete mnogo više radnih sati. Ne mogu svi da budu preduzetnici, ali oni koji to mogu trebalo bi da ih ohrabrimo i unapredimo kako bi zaposlili druge. Jug mora da promeni način razmišljanja. Ne postoji samo Beograd kao krajnji cilj poslovanja, već imamo i tržište u okolnim zemljama, kao što su u Budimpešti ili Beču. Možete da živite u Nišu, a da radite u Evropi“, kaže Jovanović u intervjuu za Niške Vesti.
Podsetimo, programi nevladine organizacije ENECA koji jačaju preduzetništvo u Srbiji postoje od 2005. godine. Kroz programe direktne pomoći ENECA je od svog osnivanja podržala pokretanje i unapređenje 1875 malih biznisa, dok je kroz program „Pokreni se za posao, koji se realizuje uz podršku kompanije Philip Morris, za sedam godina podržano 606 biznisa iz 114 opština, od toga iz Nišavskog okruga 244 preduzetnika.
Oktobra počinje VIII ciklus programa „Pokreni se za posao“ gde se grantovima prosečne vrednosti do 2.000 evra podržava 100 malih preduzetnika iz oblasti proizvodnje, zanatstva, poljoprivrede i uslužnih delatnosti. Pored donacije u opremi za preduzetnike biće organizovane i besplatne poslovne i stručne obuke kao i savetodavna pomoć u prvim godinama poslovanja. Ciljnu grupu na programu čine visoko obrazovani mladi ljudi, osobe koje su ostale bez posla, žene i ostale teže zapošljive kategorije stanovništva kao i sva druga lica sa dobrom poslovnom idejom.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
