Ni država, ni grad, a ni građani ne brinu dovoljno o svom kulturno-istorijskom nasleđu, zaključili su na gradskom forumu stručnjaci koji se bave spomenicima.
Oni su predstavili i obrazovno-dokumentarni film u produkciji Media i reform centra Niš „Priča o slobodi“ koji govori o parku i Spomen obeležju na Bubnju.
„Mesto na kome se nalaze tri pesnice je stratište. Tamo je poginulo na desetine hiljada ljudi. Kada smo na Bubnju zaboravljamo da smo na groblju onih koji su poginuli za slobodu“, rekla je arhitekta konzervator dr Aleksandra Mirić.
Spomenik je jedno od tri moguća rešenja i on je delo hrvatskog vajara Ivana Sabolića, podsetili su na forumu.
„Zamisao je bila da se pravi portret žene, glava visine 15 metara. Drugo rešenje bio je veliki reljef čije su pesnice bile samo jedan motiv“, dodali su.
Ipak, zbog nedovoljno novca napravljene su samo pesnice, a na projektu su radili skoro deceniju. Tri pesnice su simbol otpora, borbe i prkosa.
„One nisu simbol komunizma ni antifašizma, već pobede uopšte“, dodala je Aleksandra Mirić.
Kako su naglasili, za spomenike koji su od izuzetnog značaja trebalo bi da brine država. Ipak, i spomen park na Bubnju, Ćele kula, Logor „12. Februar“ prepušteni su gradu koji nema dovoljno novca da ih adekvatno održava, rekao je kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozimić.
„Naš odnos prema spomenicima govori o nama samima. Kada stranci posete Bubanj, vide poljanu punu đubreta i spomenik išaran grafitima. U poslednje 3 godine Ćele kulu su 5 puta pokušali da obiju“, kaže ovaj istoričar.
Zanemarivši spomenike, zanemarujemo ideju slobode koju nose, poručili su na forumu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
