Kultura

Suze na licu stranaca posle posete Logoru na Crvenom Krstu

Mi kao narod i dalje na rat gledamo kroz podelu što je strancima smešno, jer oni gledaju žrtve. Mi smo narod koji je imao dva antifašistička pokreta, koga su ubijali sto za jednog, i to ne smemo da zaboravimo, ali ni da se vezujemo ni za jednu ideologiju u očuvanju naše kulturne svesti i naše tradicije. Ako se mi ne poštujemo i ne volimo, drugi, sigurno, to neće činiti“.

Obeležavanje 78. godišnjice proboja Logora na Crvenom Krstu i sećanje ne samo na ljude koji su učinili prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u tada porobljenoj Evropi, već i na sve nedužne i nevine žrtve koje je naša zemlja dala u borbi sa tim zlom, bio je naš povod za razgovor sa Ozimićem.

Memorijalni kompleks „12. februar“ beleži konstantan rast poseta, a nas je interesovalo ko su ljudi koji posećuju nekadašnji niški logor.

Prošlu godinu smo završili sa 24 000 poseta, od čega su 70 odsto stranci. Taj vid turizma je njima stran, zbog čega im je i atraktivan. Tm pre što na prostoru bivše Jugoslavije postoje samo dva logora koja su otvorena za posetioce – Jasenovac i Logor na Crvenom Krstu. Ako posmatrate Balkan, samo je naš logor otvoren za posete što se smatra svojevrsnom atrakcijom“, kaže Ozimić.

Foto: Narodni mjuzej Niš

Zapadna Evropa je učinila sve da ne sačuva svoje logore, što je slučaj i u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji. Izuzetak su Aušvic i Tronthajm u Norveškoj. Neke zemlje su od nekadašnjih logora napravile i hotele, a u najboljem slučaju tu su smešteni instituti koji se bave proučavanjem istorije XX veka.

Većina stranaca sve logore za koje znaju poistovećuju sa logorom Aušvic, koji je bio svojevrsna fabrika smrti. Svi oni kad dođu u logor Niš, očekuju peći, plin, sprave za mučenje, odnosno ono što su viđali u filmovima sa takvom tematikom. Radeći na redizajniranju kompleksa trudili smo se da ne promenimo previše, već da posetilac koji kroči u prostor logora stekne utisak da je kročio u Drugi svetski rat. Očigledno je da smo to dobro uradili, jer velika većina posetilaca izlazi iz logora u suzama“, navodi Ozimić.

Foto: Narodni mjuzej Niš

Mnogo puta se dokazalo da svima koji ne poznaju istoriju tog segmenta XX veka, treba pričati kroz primere, kroz kazivanja preživelih, jer ljudi su skloni da idealizuju stvari.

Doživljaj posetilaca, posebno stranaca je u velikoj meri da ne pokušavaju više nikoga da opravdaju. Desilo se jednom da je došla neka grupa iz Austrije koja je prosto negirala da su Austrijanci nekada bili u logoru, a najgori zapovednik logora Niš je bio Austrijanac, Verner Šulc. Međutim kada su obišli postavku, kasnije su se izvinjavali zbog takvog stava“, navodi kustos Narodnog muzeja.

Foto: Narodni mjuzej Niš

U periodu septembar 1941. do 14. septembra 1944. godine kada je zvanično rasformiran, kroz logor Niš prošlo je između 30 000 i 35 000 ljudi. Među njima je oko 10 000 žrtava koje su streljane na Bubnju i internirane u različite logore poput, Banjice, Sajmišta, Mauthauzen, zatim logore u Norveškoj, Francuskoj i drugim zemljama Evrope.

Nemci su prilikom povlačenja spalili gotovo celokupnu dokumentaciju streljanih u Nišu. Narodni muzej Niš je došao do kopija dokumenata, a sačinili su i 40 tomova izjava preživelih logoraša. Zahvaljujući tome, u priličnoj meri je rekonstruisano ono što se događalo ratnih godina u logoru.

Foto: Narodni mjuzej Niš

Mi smo objavili knjigu, a nameravamo i da oformimo sajt koji će biti posvećen žrtvama logora Niš. Aleksandar Ranković je svojevremeno oformio jednu komisiju koja je sjajno odradila svoj posao. Međutim uvek se popisuju žrtve, nikada preživeli. To je posao za više generacija. Ono što ćemo mi ostaviti mlađim generacijama istoričara, nadam se biće dobra polazna osnoa za njihova dalja istraživanja“, kaže Ozimić.

Teži deo posla predstavlja formiranje spiska preživelih jer procenat takvih je prilično veliki. U spašavanju tih ljudi veliku ulogu imao je niški odbor Crvenog 13rsta.

Foto: Narodni mjuzej Niš

Ni u jednom drugom logoru, sem u niškom, nije bilo takozvane „zamene života“, ili bar mi nismo uspeli da nađemo podatak da je takva praksa postojala još negde. Ukoliko bi Nemci u svojoj raciji pokupili ljude pa i među njima neko dete, i ono završilo u logoru, podsredstvom Crvenog krsta, otac je mogao da dođe i da on uđe u logor kako bi dete bilo oslobođeno, jer Nemcima je bio važan samo broj. Ljudi koji su tada bili u Crvenom krstu, a najčešće je bio Radojica Stanković sekretar društva CK u Nišu, davali su sve od sebe kako bi spasili što veći broj ljudi“, otkriva Ozimić.

Foto: Narodni mjuzej Niš

Do podataka koji su sadržani u stalnoj postavci muzeja, uglavnom se dolazilo ukrštanjem više izvora informacija.

Najteže je doći do izvora. Retke su prilike kada izvor dođe do vas. Dan pre ovogodišnjeg obeležavanja godišnjice proboja javila mi se unuka jednog od 105 preživelih begunaca sa logora, i najavila da će doći sa svojim sinom. To je bila i prilika da ukrstimo saznanja i činjenice koje možda mogu da otkriju nove tragove do nekih istina. To je u stvari pravi put ka bogaćenju fonda, kako naših kulturnih dobara koja su vezana za, u ovom slučaju, logor, tako i saznanja šta je bilo s tim ljudima nakon što su pobegli“, ističe Ozimić.

Niš i jug Srbije ima svoje „Pravednike među narodima“

U spašavanju i skrivanju onih koje su Nemci imali na svojim listama za odstrel, što je posebno važilo za Jevreje, veliku ulogu imale su i pojedine Nišlije i građani juga Srbije.

Ukoliko se uzme u obzir prosek stanovništva, Srbija ima najveći broj Pravednika među narodima, onih koji su spašavali Jevreje za vreme Drugog svetskog rata. Prema podacima iz Jad Vašema, zvaničnog memorijalnog centra za jevrejske žrtve holokousta u Izraelu, visok procenat njih bio je u Nišu odnosno na prostoru južne Srbije. To je nešto sa čime mi treba da se ponosimo i što je od velikog značaja, po nas kao zemlju, a i po nas kao Nišlije“, ističe Ozimić.

„Pravednik među narodima“ je priznanje koje se dodeljuje i danas, a poslednji koji je to dobio je Vuk Jeremić u ime svog dede.

Foto: Narodni mjuzej Niš

Ozimić otkriva da su u toku dva projektna konkursa, od kojih u Muzeju očekuju da će biti odobreni i da će dobiti neophodna sredstva za proces digitalizacije, čime će istraživačima približiti neke logorske sadržaje. Postoje i nagoveštaji da će čitav kompleks biti revitalizovan, i u tom smislu u Muzeju se nadaju da će 2020. godina bitno obeležiti istoriju kompleksa „12. februar“.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close