II Svetski rat: Niš – Borbeni grad

II Svetski rat: Niš – Borbeni grad

20:00
2882
0
Niške Vesti
PODELI
Foto: Wikipedia; Jedinice 13. srpskog korpusa NOVJ u oslobođenom Nišu 14. oktobra 1944.

Oko 16 časova ušle su u grad jedinice 6. bugarske divizije, sa istočne strane, a sa severo-istoka preko Kamenice jedinice 45. srpske divizije sa sovjetskim tenkovima. Tako je Niš 14. oktobra 1944. godine bio potpuno očišćen i oslobođen.

NIŠ UOČI II SVETSKOG RATA

konstantin

Prodiranje nemačko-italijanskog kapitala na Balkan pojačao je agresivnost politike tih zemalja prema balkanskim državama a u Jugoslaviji profašističke vlade od 1935 god. utiru put fašizmu što ih dovodi do pristupanja Trojnom paktu 25. III 1941 g. Tako je 25. III 1937 g. potpisan jugoslovensko italijanski pakt i od tada učestale su posete jugoslovenskih funkcionera Italiji i Nemačkoj jačajući time međusobne veze.

Ukoliko su fašisti u Jugoslaviji hitali u zagrljaj Rimu i Berlinu, utoliko je postajao veći jaz između njih i narodnih masa, koje su svrstane u jedan front dale svoju odlučnu reč po pitanju fašističkog uticaja u Jugoslaviji. Niš je tom prilikom ostao nekompromisan, i veran čuvar slobodarskih tradicija. Taj svoj stav borbenog grada, Niš je naročito izrazio 27. marta 1941 godine.

27. mart 1941 god. osvanuo je kao vedar i sunčan proletnji dan. Ljudi su u prvim jutarnjim časovima pohitali na svoje svakodnevne poslove. Ali zvuci radio talasa objavili su istorijski događaj o noćnom prevratu, o padu vlade Cvetković-Maček i sastavu nove vlade generala Dušana Simovića.

Ogromna povorka ljudi se začas stvorila od radnika Železničke radionice, fabrike duvana i drugih fabrika, srednjoškolske omladine i građana. Svaki je bio veseo, osećao je da mu je nešto laknulo na srcu kad je čuo da je zbačen sramni pakt od 25. marta. Povorka je rasla svakog časa sve više, išla je Lešjaninovom ulicom, Obrenovićevom, Voždovom, Dušanovom i slila se u jednu reku ljudi na trgu ispred spomenika oslobodiocima Niša. Stevan Sinđelić sa pištoljem i zadignutom rukom u vis kao da je ulivao nove borbene snage, odlučnost i samopouzdanje sakupljenom svetu oko njega. Pod tim utiscima Nišlije su manifestujući dalje najednom stali u Dušanovoj ulici ispred zgrade Radničke komore, izneli iz radnje Čede Stamenkovića dva bureta od katrana a preko njih namestili osovinu i sve to spalili. Možda jedinstven slučaj u našoj zemlji toga dana da se na tako simboličan način odgovori onima koji su jačali osovinu, kalili.

Školska i radna omladina svrstana u jedan borbeni red prednjačila je u manifestacijama i narednih dana. Tako su Nišlije dali oduške svom gnevu prema kapitulantskoj politici vladajuće buržoazije. Ovim su progovorile slobodarske tradicije naših naroda kojima obiluje naša istorija.

NEMCI ZAUZIMAJU NIŠ 9. APRILA 1941 GODINE

Nemačka je 6.aprila u 04.30 časova objavila rat Jutoslaviji i sa Italijom i Mađarskom napali je sa teritorije: Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije i Italije. Posle objave rata usledilo je bombardovanje Beograda, sa takvom žestinom da nestane sa lica zemlje.

Ono što je 6. aprila učinjeno sa Beogradom 8. aprila 1941 godine učinjeno je sa Nišem.

Nemački avioni su toga dana oko sedam časova napali Niš sa istočne strane i bombardovali ga redom, počev od Panteleja i Bedema do Železničke radionice i Crvenog krsta. Mnoge su kuće potpuno srušene, napr. U Vojvode Mišića ulici, u Strezovoj itd. u kojima su našle smrt čitave porodice.

Toga dana u 5 časova ujutru Nemci su tenkovima napali jedinice topličke divizije koja je zatvarala dolinu Nišave. Žestokim otporom boraca zadržan je neprijatelj i odbijen. Ali nedostatak municije omogućio je Nemcima da probiju front tenkovima prema Pirotu i Nišu i 9. aprila u 9 časova zauzeli su Niš. Prvi nemački tenk kad je prelazio preko mosta na Nišavi u pravcu tvrđave bio je dočekan napadom vojnika-stražara koji je izbacio iz stroja čelična kola plativši i sam glavom, dokazujući još jednom kako se brani sloboda i nezavisnost. Tako je nastala fašistička okupacija Niša, koja je trajala do 14. oktobra 1944. godine.

NIŠ OD 9. APRILA 1941 GOD. DO 14. OKTOBRA 1944. GODINE

Danas više niko ne sumnja u to, da su događaji od 27. marta 1941. godine omeli tok Hitlerovih operacija. Zadržan je šest nedelja, taman toliko koliko je mogao da koristi povoljne vremenske prilike kako bi svoj plan na istoku ostvario. Umesto 15. maja kako je to planom bilo predviđeno napad na SSSR – Hitler je izvršio 22. juna 1941. godine.

27. marta uveče Hitler je sazvao nemački generalštab koji je doneo odluku da se napadne Jugoslavija i uništi kako vojnički tako i kao nacija.

Kao dan napada bio je određen 1. april, ali je odgođen za 6 april.

Kajtel povodom nastalih događaja od 27. marta pisao je:

»Odluka da se napadne Jugoslavija dovela je do potpunog preokreta u našim do sada predviđenim pokretima i vojnim planovima. Sve je imalo biti rađeno na brzu ruku, jer je trebalo preraditi plan »Margita«, zastrašiti Tursku i odgoditi napad na SSSR.

Ovo odlaganje, Karl fon Riter, nemački diplomata ocenio je ovako:

»Ovo je koštalo Nemce zimsku bitku pred Moskvom i upravo ovde je rat izgubljen«.

S druge strane, vesti o 27 martu primljene su sa velikom radošću u ratujućim zemljama sa Hitlerom. Procenjujući ovo novonastalu situaciju na Balkanu sa događajima od 27 marta Vinston Čerčil u svojim memoarima piše:

»Nemoguće je tačno proceniti posledice koje je imalo to zakašnjenje na razvoj nemačko-ruskog sukoba do početka zime. Potpuno je osnovano mišljenje da Moskva njemu duguje svoj spas«.

Sam Hitler povodom toga, docnije je izjavio ovoj:

»Jugoslovenski udar me je iznenadio kao grom iz vedra neba. Kad mi je 27. ujutru saopštena ta novost mislio sam da je šala«. Ali Hitler se prevario, jer se jugoslovenski narodi ne šale nego junački i hrabro brane svoju slobodu, čakt i nezavisnost.

oslobodjenje 01
OŠ Vožd Karađorđe u Nišu u vreme Drugog svetskog rata, izvor: Istorijski arhiv Niša, foto: Wikipedia

BORBENI LIK NIŠA

Okupacijom Jugoslavije, Hitlerovi osvajači pogrešno su smatrali da su time postali potpuno njeni gospodari. Zato što teren na kome su stajali Hitlerovci bio je i suviše eruptivan; jer su naši narodi vaspitavani da se bore protiv tuđina, da svoje ne daju, a tuđe da ne traže. Zbog toga vidimo, da uskoro posle napada na Sovjetski Savez izbila je Narodna revolucija koja je podigla zastavu slobode, okupljajući rodoljube grada i sela u zajedničku borbu protiv neprijatelja.

Savlađivane su velike teškoće i prepone, ali se nije stalo, već se išlo napred. Odmazda Hitlerovaca za jednog ubijenog Nemca sto Jugoslovena, interniranja u Norvešku i bezbroj drugih mera takve vrste – nisu zaplašili naše narode. Naprotiv nizale su se uspešne akcije jedna za drugom, širom zemlje, pa i Niš beleži nekoliko važnih momenata u svojoj istoriji.

Naime, Nemci su pored spomenika oslobodiocima Niša, postavili tablu na kojoj su označavali postignute uspehe na Istočnom frontu. Ali borbena omladina Niša nije mogla da gleda kako neprijatelj likuje, te je mastilom prskala istaknutu tablu i primorala neprijatelja da je ukloni. Omladina je nastavljala svoju borbenu akciju: rušila putokaze, sekla istaknute nemačke objave, a u blizini Niša pesečeni su telefonski kablovi. Akcije su bile sve češće i sve veće.

03. avgusta 1941 godine Aleksandar Vojinović iz Topličkog odreda, bacio je bombu u salu »Park« hotela i smrtno pogodio više nemačkih oficira koji su pirovali na račun porobljenih naroda. Prasak bombe bio je signal za odlazak u šumu, gde su se formirali prvi partiznski odredi ovoga kraja: Ozrenski u Lipovcu kod Aleksinca, iz čijeg je sastava izdvojena svrljiška četa, koja je docnije prerasla u odred i dr. Od tada je nastala žilava borba protiv neprijatelja u ovom kraju, te su kamioni, automobili, vozovi leteli u vazduh pod udarcima žilavih mišića naših boraca.

oslobodjenje 02
Logor na Crvenom Krstu, foto: Panoramio.org

Vešanja na trgu oslobođenja, hapšenja, logor na Crvenom krstu, masovna ubistva na Bubnju nisu pomogli neprijatelju. Revolucionarnost naših naroda rasla je svakim danom sve više. Tako je 12. februara 1942. godine organizovano bekstvo iz logora na Crvenom krstu. Zatvorenici u logoru napali su nemačku stražu, i uspelo je, njih 102 da pobegne iz logora i da se priključi redovima Narodnooslobodilačke vojske. U borbi sa stražom poginulo je 42 lica.

14 OKTOBAR 1944. GODINE

Uspešnim razvojem Narodnooslobodilačke borbe dovela je do oslobođenja Istočne Srbije u prvoj polovini 1944. godine sem velikih gradova u kojima su se nalazile jake neprijateljske snage. Pored toga Niš je kao železnički čvor vezivao sve prilaze dolinom Morave, Nišave, Toplice i Timoka, te je bilo tada u Nišu oko 15.000 neprijateljskih vojnika, koji su trebali da obezbede povlačenje 350.000 svojih vojnika sa juga i istoka. Za likvidiranje tih nemačkih snaga i oslobođenje Niša bili su određeni: 13 korpus Glavnog štaba Srbije i 2 bugarska armija, koji su 8. oktobra otpočeli borbu za osvajanje prilaza koji vode u Niš i Leskovac.

Komunikacije Niš-Beograd; Niš-Prokuplje; Vranje-Leskovac-Niš, bile su presečene i neprijatelj primoran na povlačenje u Niš. Odatle su Nemci pokušali da se probiju u pravcu Prokuplja i Kuršumlije. Obruč oko Niša sve se više sužavao i 14 oktobra počele su odlučne borbe za njegovo oslobođenje. Odsudna bitka vođena je toga dana U reonu Aleksandrovo-Jugbogdanovac, gde je nemačka 7. SS divizija »Princ Eugen« od strane 24. i 27. srpske divizije, uz podršku sovjetske avijacije i artiljerijske vatre bugarske motorizovane brigade potpuno razbijena, a štab divizije uništen.

Za to vreme 22 srpska divizija likvidira nemačka uporišta južno od Niša i njena 10. brigada u 13 časova prodire preko Široke Padine u Niš. Vođene su ulične borbe u Nišu koje su počele pre podne i trajale do konačnog oslobođenja Niša.

Oko 16 časova ušle su u grad jedinice 6. bugarske divizije, sa istočne strane, a sa severo-istoka preko Kamenice jedinice 45. srpske divizije sa sovjetskim tenkovima. Tako je Niš 14. oktobra 1944. godine bio potpuno očišćen i oslobođen.

 

ODLOMAK IZ KNJIGEmilan novakovic 15
Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *