“Zlaten Pirot” – Ovaj naziv često čujemo i dan-danas po ulicama Pirota od turista koji dolaze iz Bugarske i koji sasvim sigurno ne znaju odakle on potiče i koliko je nevolja doneo građanima pirotskog kraja u toku Prvog svetskog rata.
Ako oni ne znaju, a ono bar mi da znamo i da pamtimo i poštujemo svoje pretke. I naravno, da praštamo i da nikada zločine i zločince ne poistovećujemo sa čitavim narodom. U nastavku sledi isečak iz sećanja prote Božidara Ljubenovića:
“Kad su Bugari ušli u Pirot ponašali su se kao prema svom narodu. Pirot su prozvali “Zlaten Pirot”, a nas koji smo živeli u njemu, smatrali su Bugarima. U početku nikakve represije. Naredili su da se sve firme preprave, da se briše ‘ić’ a stavi ‘ov’ na kraju prezimena. Deficitarnu robu, koju nisu imali ni u Sofiji, Pirot su opskrbljivali. Šećer, gas, pirinač i drugo, za Pirot je moralo da bude, samo da bi zadobili narod za sebe. Odmah su otvorili osnovnu školu i doveli svoj prosvetni kadar. Propaganda bugarska se vršila na veliko. Narod ćuti i trpi, ali se nikako ne bugarči. Vojnike nisu mobilisali sa okupiranog terena, jer po međunarodnom pravu nisu smeli to da rade.
Išlo se tako prvu godinu i po, pa jednog dana dođe u Pirot neki bugarski ministar. Zakazuje bugarski zbor koji će se održati u Nacional kafani, najvećoj u Pirotu. Sakupili se svi istaknuti Piroćanci, nisu ni znali o čemu se radi, kad će taj ministar u svom govoru da pozove Piroćance da sakupe među sobom dobrovoljni prilog da kupe “aeroplan “Pomoravlje” da go isprate na bojnoto pole da tepa srpskite kučeki”.
Kad su čuli ljudi o čemu se radi, ko na vrata, ko kroz kelneraj i prozore, svi se razbegaše, ostane samo dva-tri reda koji baš nisu nezapaženo mogli pobegnuti. Kad su videli Bugari kakve “Bugare” imaju u Pirotu, odmah sutra narede da se pokupe obveznici i pošalju u Bugarsku na rad. Od onda su nastali crni i nesnosni dani. Tek tada smo osetili šta je okupacija, nema više namirnica, a teror kakav se ne može zamisliti. Svake noći blokada pojedinih delova grada, pretresi po kućama, što se dopadne vojnicima nose, internacije česte, naročito se okomili na studente i gimnazijalce.
Tu još nedoraslu decu odvodili su u Bugarsku i terali ih na najgore poslove. Mnogi su tamo i pomrli. Narod pognuo glavu, izlazi u grad samo po potrebi… Kako su Bugari na frontu gubili bitke, bili su sve gori…”
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
