Posle dužeg vremena od kako ne radi, ili radi sporadično, očekuje se da će ove godine Arheološki lokalitet Medijana ponovo biti dostupan turistima, rekao je direktor Narodnog muzeja Nenad Spasić. On je dodao da je taj lokalitet jedan od najznačajnih u Nišu i kada je turistička ponuda grada u pitanju, ali i kada je muzološka aktivnost u pitanju.
Projekat natkrivanja vile sa peristilom uradjen je još 2009. godine, ali je Ministarstvo kulture taj projekat najpre obustavilo, a potom ponovo odobrilo 2012. godine. Arheološkim lokalitetom Medijana upravlja Zavod za zaštitu spomenika, tako da je natkrivanje Medijane njihov projekat i u organizacionom smislu je u njihovoj nadležnosti, objašnjava Spasić. Ipak, dodaje da bi i Zavod i Narodni muzej ove godine trebalo da završe sve obaveze koje se tiču Medijane.
Prvi čovek Narodnog muzeja je svestan da je više puta najavljivan termin završetka radova i objašnjava da su se u međuvremenu javljali dodatni problemi. Kao jedan od njih je prema Spasićevim rečima to što je 2017. godine arheološki institut završio iskopavanje, takozvanih termi i dela gde se nalazi muzejska zgrada i to je ostalo tako devlastirano.
“Muzej je pokrenuo kod Ministarstva, Arheološkog instituta, lokalnih institucija inicijativu da ono čime on upravlja pod hitno stavi u funkciju, a to je zgrada Muzeja na Medijani, koja se nalazi u severoistočnom delu ispod pokrivača”, istakao je Nenad Spadić.
On je rekao da je Narodni muzej jednim ozbiljnim projektom vrednosti 1,2 miliona dinara, od svih pronađenih delova freske kojom je bila freskoslikana vila sa peristilom, te delove kontervirao u Centralnom institutu i od njih dobio mini fragmente.
“Vi sada imate predstavu kako su ti zidovi bili freskoslikani i to u našem depou čeka situaciju kada će se ta muzejska zgrada završiti i to će biti izloženo kao eksponat. Interes muzeja jeste da se otkriju mozaici. To je najvažnije i da Zavod za zaštitu spomenika garantuje njihovu bezbednost. Oni moraju fizički da budu zaštićeni od publike i spoljnih uticaja, preko njih treba da budu postavljeni mostići da se ne bi gazili, tako da će na Medijani biti trasirana putanja sa koje će publika moći da vidi mozaike, ali da ih ne ošteti.”, najavio je Spasić.
U zgradi muzeja neće biti samo to. Ona je imala svoju postavku i ranije, bilo je tu dosta različitih muzejskih predmeta, artifakata, objašnjenja. To je u svakom slučaju trebalo inovirati, ali nikako nije trebalo srušiti, uništiti i ostaviti Medijanu bez mogućnosti da funkcioniše bez publike.
“Muzej je to osetio i projektom je rešio konzervaciju fresaka i kroz svoj drugi projekat, koji je bio veoma kompleksan i vredan milion dinara, napravio idejno rešenje rekonstrukcije zgrade muzeja na Medijani. Kroz rekonstrukciju zgrade Muzej je dobio projektnu dokumentaciju idejnog rešenja, koje je ocenila veoma kvalifikovana komisija. Mi smo došli do kompletne dokumentacije od idejnog rešenja do građevinske dozvole. Stali smo ispod zajedničke kape “Gradovi u fokusu”. Muzej je svojom dominacijom uspeo da od 33 odobrena miliona, aplicira sa 24 da bi rešio muzejsku zgradu. Dodatan novac od 500-600 hiljada biće upoetrebljen za projektovanje kretanja publike kroz taj prostor”, objašnjava Spasić.
Sve predmete koji se sada nalaze u Arheološkoj sali biće vraćeni u zgradi muzeja na Medijani i to će biti jedna veoma savremena postavka.
Spasić očekuje da će Muzej i Zavod iz kompletnog projekta rekonstrukcije Arheološkog nalazišta izaći sa uspešnim rešenjima, jer nemoguće je da Medijana polovično funkcioniše.
“Vi tamo ne možete da dovedete publiku, da im pokažete ledinu i da im pružite priču. To nije dovoljno. Turista ako je kupio kartu on od toga očekuje minimum nekog kulturološkog sadržaja. Ovako je neprihvatljivo”, kategoričan je Spasić.
Medijana se prostire na ogromnoj površini i nju će mnoge generacije istraživati. Pored gradskog polja koje je istraživano treblo je da se istraže i terme. Pitanje je kolika će to površina biti. Istraživanje će zahtevati i natkrivanje termi, konzervaciju, jer se i tamo očekuju mozaici. U kasnijoj fazi i to treba natkriti i zaštititi, objašnjava direktor Narodnog muzeja.
“Za arheološki lokalitet je jako bitno urbanističko rešenje. Generalni urbanistički plan treba da obuhvati prostor grada Niša, a u okviru tog prostora plan detaljne regulacije koji treba da predvidi urbanistički sve te sadržaje. Zavod za urbanizam ima volju da sve to uradi. Trebalo bi tačno da se zna gde treba da bude parking, info punkt, ostali sadržaj.. Treba da bude trasirana staza kretanja sa kompletnom informativnom regulacijom. Možda i osvetljenjem info tabli. Zavod za urbanizam urbanistički treba da reši taj prostor, ali i oni to ne mogu jer terme nisu istražene od strane Arheološkog instituta iz Beograda”, rekao je Spasić.
Za izgradnju zaštitne konstrukcije i konzervaciju mozaika na arhološkom nalazištu Medijana grad Niš i država izdvojili su ukupno do sada 147 miliona dinara.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
