U Nišu je u organizaciji PROTECTA-e održana konferencija pod nazivom „Ništa nas ne sme iznenaditi” kao završna manifestacija u okviru istoimenog projekta.
Srbija, kao zemlja u tranziciji, sa nedovršenim reformskim procesima pretrpela je zdravstvenu, ekonomsku i socijalnu štetu usled pandemije koronavirusa. S obzirom na očekivane negativne ekonomske posledice, došlo je i do porasta socijalne nestabilnosti i dodatni pritisak na sistem socijalne zaštite koji svakako nije reformisan niti je dovoljno snažan, opterećen svojim vlastitim slabostima. Ekonomske posledice krize izazvane pandemijom virusa direktno su uzrokovale porast broja korisnika socijalne zaštite kao i povećanje broja i kompleksnost njihovih potreba, zaključeno je na konferenciji.
Koordinatorka ovog projekta Aleksandra Savić je naglasila da je cilj ovog projekta da se unapredi sistem socijalne zaštite u kriznim situacijama. U okviru projekta je realizovano i istraživanje sa korisnicima i pružaocima usluga socijalne zaštite.
Na konferenciji, na kojoj su prisustvovali i partneri iz Čačka i Sombora preko video-linka, prezentovani su rezultati istraživanja, uz preporuke kako unaprediti sistem zaštite.
„Kroz projekat smo realizovali istraživanje sa korisnicima usluga socijalne zaštite, kao i sa pružaocima usluga socijalne zaštite. Onda smo na osnovu tih zaključaka pripremili neke preporuke. Preporučili smo da se pripreme neki planovi, da Grad Niš, sam po sebi, ima plan zaštite i spasavanja i plan smanjenja rizika od katastrofa, koji je po Zakonu o vanrednim situacijama obavezan da ima“, poručila je Aleksandra Savić.
Ona je dodala da kroz ovaj projekat zagovaraju i da sve ustanove socijalne zaštite imaju taj plan, jer, kako ona navodi, mora da se razmišlja unapred, kako bi u kriznim situacijama rizik bio što manji.
“Socijalna zaštita može da se adaptira da bolje odgovori na nove potrebe na različite načine, uključujući i razvoj potpuno novih/inovativnih usluga i novih oblika intersektorske saradnje. U skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, jedinice lokalne samouprave su u obavezi da izrade plan smanjenja rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja. Deo plana bi trebalo da bude i planiranje usluga socijalne zaštite koje bi doprinele smanjenju rizika od katastrofa. Što bi značilo: da postoje koordinirani lokalni planovi socijalne zaštite u vanrednim i kriznim situacijama sa planovima drugih, relevantnih oblasti, kao odgovor na socijalne rizike i uticaje; komunikacija u uslovima rizika i krize i angažovanje zajednice koje podstiče usklađenost sa merama i aktivnostima predviđenim planom; pristup socijalnoj zaštiti koji odgovara kontekstu vanredne i krizne situacije”, ističu.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja koje je u okviru projekta sprovedeno sa korisnicima socijalnih usluga i zaposlenima u institucijama socijalne zaštite iz Niša, Sombora i Čačka. U diskusiji na temu sprečavanja rizika od katastrofa, planovima i neophodnosti međusektorske saradnje u vanrednim situacijama, su podjednako učestvovali predstavnici civilnog društva, službi za vanredne situacije, lokalnih institucija, biznis sektora, a u okviru konferencije je premijerno prikazan kratak edukativni film na temu reagovanja u vanrednim situacijama, i predstavljene su preporuke za rad institucija, organizacija, medija i svih zainteresovanih.
„Ništa nas ne sme iznenaditi“ je projekat koji je početkom godine pokrenuo Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA iz Niša u saradnji sa partnerima: CEMA iz Čačka i SEC iz Sombora, koji za cilj ima unapređenje sistema socijalne zaštite u kriznim situacijama. Projekat „Ništa nas ne sme iznenaditi“ je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
