Poznata srpska glumica, Rada Đuričin, aktivno radi iako je u 83. godini života. Veliki je protivnik liberalnog kapitalizma za koji kaže da donosi katastrofalne društvene posledice ne samo u našoj zemlji nego i u svetu. Završila je dva fakulteta, književnost i glumačku akademiju. Za svoju vitalnost kaže da zahvalnost duguje roditeljima.
Malo je ljudi njenih godina koji se mogu pohvaliti takvom vitalnošću kakvu ima Rada Đuričin. Rođena je 31. maj 1934. u Vršcu, a na pitanje Niških Vesti kako održava vitalnost i da li ima neke tajne u vezi s tim, glumica kaže:
“Za mene kažu da nemam godine već mesece (smeh). Ne zna se u čemu je tajna, na to pitanje ne bih mogla da odgovorim drugo osim “hvala mojim roditeljima što su me “umesili” takvom kakva sam.“ Pre svega, da u toku ovog mog dugog života nisam patila od nekih bolesti koje bi me učinile drugačijom. Bolesti uništavaju čoveka”.
Prvo je upisala književnost i to katedru za jugoslevnsku književnost i srpski jezik, nadajući se da će jednoga dana biti novinarka.
“Kada sam došla na taj fakultet bila sam u velikoj grupi briljantnih mladih ljudi. Odjednom sam osetila da nisam na njihovom nivou i nisam znala kako ću postići prvo njih da stignem, a onda i da ih prestignem. To mi je donelo uznemirenje, a već sam počela da radim kao novinar za studentske listove. Poslali su me da uradim intervju sa Pavlom Minčićem koji je u to vreme snimao film “Most” sa Marijom Šel. Taj razgovor sa njim, a bio je veliki šeret, okrenuo je moj život. On je tada, šaleći se rekao “nisi ti za novinarku, ti si za glumicu”. Međutim, ja sam počela da osećam znatiželju i da sebi postavljam pitanje “da li je to zaista tako”.
Rada Đuričin je na Akademiju primljena iz “prve”, kaže da joj je to bilo iznenađenje. U grupi sa njom je bila Ružica Sokić, Radmila Andrić, Ljiljana Marković, Bata Živojinović, Nikola Simić.
“Svi oni su kasnije izrasli u perjanice našeg pozorišta i filma. Činjenica da sam bila među njima, počela je da stvara u meni samopuzdanje. Mada, borba za samopouzdanjem nije bila kratka. U tom periodu je bila jako intenzivna i donosila mi je mnoge sumnje, ali želja i ljubav prema glumi pomogla mi je da sve prebrodim. Prosto sam osećala da sam na pravom putu”.
Diplomirala je 1958. na Fakultetu dramskih umetnosti i 1961. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Glumica je više od 50 godina .
“Nakon svih tih godina mogu samo da kažem “Hvala ti Bože što si me na taj put uputio“, jer bez obzira na teškoće i suze koje sam prolivala, doživela sam mnogo, mnogo lepoga,” kazala je glumica.
Rada Đuričin zrači optimizmom, kaže da život čini “koliko uzbrdica, toliko nizbrdica” I da je u životu imala i jednog i drugog.
Trenutno glumi u pet predstava, kaže da joj prija rad jer voli predstave u kojima igra.
“Poslednja koju sam uradila sa Irfanom Mensurom i Tanjom Bošković je “Primadone” i ona mi je trenutno najdraža. Do sada smo je odigrale 20 puta i uvek pred publikom koja nas je srdačno primala. I rad na predstavi je bio izuzetno prijatan. Sa Tanjom Bošković sam prvi put radila i to je bilo divno iskustvo. Sa predstavom smo obišle jug Srbije, bile smo u Vranju na “Borinim danima”, Pirotu, Leskovcu i Boljevcu.”
Paralelno sa predstavom “Primadone”, Rada Đuričin je, opet sa Tanjom Bošković uradila komad “Tajna crne ruke” u režiji Ljubiše Ristića.
“Ova predstava je bila na repertoaru pre 33 godine, sada je Ljubiša Ristić dopunio i doradio i učinio je spektaklom. Predstava se igrala u Sava centru i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a ima 50 učesnika. U pitanju je mjuzikl sa baletskim tačkama, pevačima i glumcima. Od poznatih pevača tu su Nataša Bekvalac, Bojana Stoimenov i Dušan Svilar. To je bio rad kao u košnici, uz mnogo mladih ljudi u okruženju. Radujem se da ta predstava živi i da će tek živeti“.
O planovima za budućnost, glumica kaže:
“Svakom sledećem danu se radujem, hvala ti Bože što sam još živa i što radim”, zaključila je Rada Đuričin.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
