Predsednik srpske kraljevske vlade Nikola Pašić bio je zavaljen u stolicu bašte niške kafane ,,Evropa,, sa čašom vina u ruci kada je do njega dotrčao kurir iz Načelstva, zadihan i crven u licu. Uzimajući vazduh kao da se davi junoša je uspeo da saopšti da je pristigao telegram velike važnosti.
Okupljeni oko predsednika vlade za čojom presvučenim stolom Banovinskog načelstva u Nišu, srpski ministri su zurili u dokument. Kratak, ali rečit sadržaj značio je samo jedno-poniženje ili rat.
K(raljevina) S(rbija) –Kraljevskom ministarstvu spoljnih poslova, Niš
(Beč, 28(15) jula 1914 godine-otpremljeno u 11 časova i 10 minuta-primljeno u 12 časova i 30 minuta)
,,Pošto Kraljevska vlada nije dala povoljan odgovor na notu koju je predao austro-ugarski poslanik u Beogradu dne 23 jula 1914 godine, carska i kraljevska vlada je prinuđena da se sama postara za zaštitu svojih prava i interesa i da u tu svrhu pribegne sili oružja. Austro ugarska se smatra , dakle, od ovoga časa u ratnom stanju sa Srbijom.”
Ministar spoljnih poslova
Austro-Ugarske
grof Berthold
Atentat u Sarajevu na prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda bila je izvanredna prilika da Austro-Ugarska monarhija preduzme ratno razračunavanje sa Kraljevinom Srbijom. Narastajući antagonizam prema srpskim težnjama i širenju srpskog uticaja na Balkanu, Austro-Ugarska je shvatila kao veliku pretnju. Objavljujući delimičnu mobilizaciju 23 jula 1914 godine Austro-Ugarska upućuje Kraljevini Srbiji ultimatum. Unutrašnja politička trvenja, ekonomska i vojna iscrpljenost nakon Balkanskih ratova primorala je vrh srpske države da udovolji većini zahteva monarhije. Međutim zahtev da austrijski policijski organi sprovedu nezavisnu istragu na tlu Srbije povodom atentata u Sarajevu srpska Vlada nikako nije želela da prihvati. S obzirom na prethodne Austro-Ugarske odnose vlada monarhije kao da je jedva čekala da se njihov zahtev ne prihvati. U roku od 48 sati diplomatski predstavnik Monarhije napustio je Srbiju. Bez formalne objave rata Austro-Ugarska vojska je sa druge Savske obale počela da bombarduje Beograd. Započela je evakuacija stanovništva i državnih organa Srbije. Predstavnici Vlade, Narodna skupština, redakcije listova, i druge državne institucije započele su premeštanje ka jugu zemlje, tačnije u Niš. Grad je i tokom prethodnih Balkanskih ratova bio saobraćajni centar za logistiku Srpske vojske tokom operacija. Udaljen od zone u kojima su započela vojna dejstva Niš je izabran za rezervno mesto za smeštaj Vlade i politički centar, dok je Kragujevac izabran za smeštaj Vrhovne komande i vojnih vlasti.
Jednostavnije rečeno, Niš je postao prestonica Srbije. I kao svaki prestoni grad on u narednom periodu postaje pozornica mnogih sudbinskih događaja i previranja. Dnevni listovi u domaćem ,,egzilu,, svakodnevno su informisali i izveštavali o događajima u vezi sa Narodnom skupštinom ili Vladom koji su svoj rad i svoje odluke donosili u Nišu. Politika, Pravda radničke novine, Samouprava i drugi listovi tadašnje Srbije pisali su o raznim temama koje se tiču tog ratnog stanja. Specijalno formirani Pres biro u Nišu izveštavao je o stanju na frontu. Telegraf niške pošte, verovatno najfrekventniji na Balkanu u to vreme, izveštavao je između ostalog kog je diplomatu primio predsednik Vlade Nikola Pašić ili da li je tog dana na niškoj pijaci vrlo varijabilna vrednost napoleondora (francuski zlatni novac od 20 franaka prim.aut) iznosila 30 dinara ili 27,90 dinara ali i kako je protekla komememoracija posvećena stradanju stevan sinđelića i njegovih junaka pred Ćele kulom. Kretanje cena namirnica i ostale robe kao i pristizanje sanitetske pomoći bilo je posebno praćeno. Pres biro je bio smešten u Okružnom načelstvu zajedno sa vladom.Međutim niaška pošta na u koju se slivalo na stotine telegrama dnevno nije bila u stanju da odgovori na sve izazove pa je često grešila ili kasnila u otpravljanju vesti. Zato je maja meseca 1914 godine otvorena direktna telegrafska linija Niš-Solun preko koje je samo prvog dana poslato preko 416 telegrama sa preko 25.000 reči.
Niš je na svojim prašnjavim ulicama i trgovima ličio na košnicu. Jezdile su kočije i kola sa ministrima, službenicima i stranim diplomatama, špijunima i lovcima u mutnom koji su koristili metež i prisustvo rata za neki sopstveni ćar. O boravku raznih obaveštajnih i špijunskih sastava ne treba ni govoriti osim da je u to vreme bio grad sa najvećim prisustvom ove vrste. Sve u svemu grad se po nekim procenama po broju stanovnika povećao tri puta. Bilo je i izbeglica koji su se smestili u južnu srpsku prestonicu kao što su to Slovenci i Srbo-Hrvati koji su formirali ,,Jugoslovenski odbor,, i štampajući brošure koje su propagirale jugoslovenku ideju. Metež koji je nastao pogodovao je i kriminalnim aktvivnostima pa su 10 juna 1915 godine jednom niškom trgovcu ukradena 7.000 dinara. Ovi je bila samo jedna od serijskih krađa kako je pisao jedan dnevni list:,, prema vestima iz Niša izgleda da se tamo instalirala neka opasna razbojnička družina koja vrši svoje poslove u po bela dana,,. Pored ostalih teškoća jednog aprilskog dana 1915 godine je izbio spor između niških poreznika i velikog broja beogradskih trgovaca uglavnom Jevreja privremeno nastanjenih u Nišu. Oni su protestvovali kod niških vlasti i poslali Trgovačkoj komori žalbu tvrdeći da su već oporezovani u Beogradu. Jedan od dnevnih listova je prokomentarisao:..,,Kao da će platiti porez u Beogradu,,.Pored ostalih nedaća koje su se sručile na nišku kotlinu i priroda je pokazala svoje ćudi. Posle nesnosnih vrućina tog leta 1915 jednog dana u julu na grad se sručila strašna oluja koja je nanela veliku štetu. Grad koji je padao bio je takve veličine da je usmrtio ptice i živinu, lomio drveće i uništavao useve čak pokidao električnu mrežu pa je grad bio u mraku.
S obzirom da vetrovi rata u smislu neposredne opasnosti nisu još vijorili mestom, i dalje je bio razvijen kulturni i zabavni život. On se razvijao i činjenicom da se broj zvaničnika i gostiju povećao. Održavani su koncerti u hotelu ,,Evropa,, a bilo je i svečanosti za zvaničnike vlade i diplomatski kor. Često su bili dobrotvorni gde je prihod od ulaznica odlazio u Fond za pomoć poginulima i umrlim oficirima ili slične. Naročito je oživelo pozorište jer su ozbeglice iz Beograda bile veoma revnosna i zahvalna publika. Najpopularniji je bio komad ,,Hej Sloveni,, koji je napisao pisac Rista Odavić premijerno izvedena u Nišu nakon Kolubarske bitke. Pisac i glumci su burno pozdravljani od publike.
Ratnih godina 1914 i 1915 najviše ključnih pitanja koji su se ticali opstanka kraljevine Srbije donošeno je u Nišu. Iako je bio dosta udaljen od linije fronta a rat se najviše reflektovao kroz diplomatsku aktivnost i druge nevolje koje je donosio period ratovanja, Niš je nekoliko puta doživeo ,,bombardovanje,, iz vazduha nižeg intenziteta. U nekom domenu ovi napadai su više ličili na terorizam nego ratnu operaciju. Primera radi, sredinom 1915 godina grad je nadletao jedan avion i izbacivao ručne bombe ciljajući,kako se čini, zgradu u koj je bila smeštena Narodna skupština jer je jedna od bombi pala u korito Nišave u blizini Tvrđavskog mosta. Druge dve su pale u dvorište Jevrejske škole u kojoj se smestio deo vojne bolnice (kasnije zgrada štamparije ,,Prosveta,,).
Vetrovi rata bili su sve bliži drugoj srpskoj prestonici što se videlo i po probnom gađanju topova sa zidova Niške tvrđave kojem je prisustvovao lično regent Aleksandar I Karađorđević 13 septembra 1915 godine. U gradu je bilo naročito teško održavati zadovoljavajući nivo higijene i sprečiti epidemije zaraznih bolesti. Poredpostojećih i stalnih Građanske i Vojne bolnice organizovane su i privremene bolnice:u školi Vožd Karađorđe, Gimnaziji, Konjičkoj kasarni, Gardiskoj kasarni (kasnije poznata kao ,,Šivara), pa i u nekim kafanama kao što su ,,Makedonija,, ,,Novi sad,, i druge. Najveći doprinos u sređivanju zdravstvenih prilika u gradu dao je ,,Komitet ruske misije za pomoć Srbiji i Crnoj Gori,,. Pored dve ambulante sa apotekama, gde je besplatno pružana lekarska pomoć i lekovi na prostoru Niša nalazile su se sledeće ruske medicinske ustanove:Zarazna bolnica kod Železničke stanice, hirurška bolnica u zgradi Gimnazije, jedan bolnički paviljon u krugu Konjičke kasarne i još jedna zarazna bolnica na Crvenom krstu. U školi kod Saborne crkve bilo je organizovano nešto najpribližnije današnjoj hoitnoj pomoći gde se u bilo koje doba dana mogla dobiti medicinska pomoć. Kada je umesto Beograda Niš postao ratna prestonica Srbije u njemu su se smestila sva strana poslanstva i državne institucije. Vlada je smeštena u zgradu okružnog načelstva (deo današnje zgrade Opštinskog suda ), Ministarstvo vojno se smestilo u današnjo ulici Nikole Pašića u zgradi tadašnje Niške zadruge a kasnije Komunalne banke, Ministarstvo prosvete zauzelo je prostor na mestu gde se nalazila tzv,, Žuta gimnazija,, (danas Gimnazija Deveti maj). Ostali delovi izmeštenog državnog aparata smešteni su po drugim državnim građevinama alii po privatnim stanovima. Narodna skupština Srbije je zasedala u zgradi ,,Oficirskog doma,, pored Nišave. U ovom zdanju koje se koristi danas, donete su važne, istorijske i sudbinske državne odluke između ostalih i akt kojim srpska vlada prihvata borbu protiv austro-ugarskog zavojevača kao borbu za oslobođenje svih naroda na Balkanu čime je na neki način otvorena ideja o ujedinjenju južnoslovenskih naroda dokument koji je postao poznat kao Niška deklaracija:
“Uverena u rešenost celog srpskog naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu svog ognjišta i slobode, Vlada Kraljevine smatra svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog vojevanja, koje je, kada je započeto postalo ujedno borbom za oslobođenje sve naše braće, srba, Hrvata i Slovenaca.”
Nakon što su se Bugari svrstali na stranu velikih sila 6 septembra 1915 godine rat je zakucao i na kapije Niša čime je bila ugrožena srpska vlada. Bugarska je svoje pretenzije i napad direktno obznanila objavom rata Srbiji 12 oktobra 1915 godine. Srpska vlada je izbegla u Kosovsku Mitrovicu i i Kruševac 16. oktobra 1915. godine samo desetak dana pre nego su bugarske trupe ušle u Niš.
Bugari će potpuno okupirati Niš 6. novembra 1915. godine i u njemu ostati čitave tri godine što je tema za jednu novu priču o Nišu pod bugarskom okupacijom.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
