Manifestacija „Hleb naš nasušni“ drugi put u Pirkovcu

Manifestacija „Hleb naš nasušni“ drugi put u Pirkovcu

10:05
786
0
Niške Vesti
PODELI

Druga izložba obrednih hlebova, slavskih i sitnih kolača i etno štandova, pod nazivom „Hleb naš nasušni“ biće održana na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u nedelju 12. maja 2019. godine, u porti manastira Svetog Arhangela Gavrila u selu Pirkovac.

Manifestaciju organizuje Udruženje roditelja dece sa smetnjama u razvoju „Zajedno do svetlosti“, u saradnji sa bratstvom manastira Sv. Arhangela Gavrila, Centrom za turizam, kulturu i sport i Opštinom Svrljig. Program počinje liturgijom u 9 časova.

Priča o hlebu nije samo priča o hrani, već i o običajima, veri, tradiciji, kulturi i istoriji jednog naroda. Misterija i čudesnost hleba nisu samo istorijska vrednost, već živa riznica kolektivnog pamćenja koje se prenosi s generacije na generaciju.

Foto Facebook arhiva

Pored vina i vode, obredni hlebovi su deo prinošenja žrtve, u čemu je i osnovni smisao rituala. Pod uticajem različitih kultura i naroda koji su pohodili Srbiju kroz istoriju i pripremanje hleba je trpelo promene. Svetkovine, krsne slave i druge prilike, takođe su diktirale svoje. Zato danas, pored povoda, postoje brojne recepture za njegovo spremanje.

Foto Facebook arhiva

Manifestacija Hleb naš nasušni je nova prilika da o hlebu i njegovom značaju mnogo više saznaju i mlađe generacije. Ovo tradicionalno okupljanje započeli smo prošle godine pozvavši udruženja sa kojima sarađujemo da se priključe. Sudeći po tom iskustvu, sada očekujemo više od 300 učesnika, koji dolaze iz Barajeva, Mladenovca, Velikog Gradišta, Žagubice, Niša, Smedereva, kao i iz Bugarske i Makedonije, tako da možemo da kažemo da je ovo balkansko takmičenje. Pre svega želimo da decu sa smetnjama u razvoju i na ovaj način socijalizujemo i učinimo ih srećnim“, kaže Ninoslav Ranđelović predsednik Udruženja „Zajedno do svetlosti“ iz Svrljiga.

U srpskoj tradiciji postoji više od 100 obrednih hlebova, od rođenja deteta, za svadbe, za početak žetve, berbe grožđa, za Božić, Vaskrs, krsnu slavu, hleb dobrodošlice i druge prilike. U različitim krajevima Srbije, različito se i pripremaju.

Foto Facebook arhiva

O hlebu, najprisutnijoj hrani na svim trpezama sveta, ljudi znaju neverovatno malo, naročito o njegovoj simbolici koju nosi vekovima. Namera i cilj manifestacije je upravo da predstavi svu raznolikost kulture našeg naroda i mlade ljude upozna sa starim običajima. Malo je poznato da smo jedan od retkih naroda koji je sačuvao izvorno spremanje obrednih hlebova“, napominje Ranđelović.

U programu manifestacije „Hleb naš nasušni“, značajan deo zauzima i predstavljanje izvornog muzičkog, folklornog i kulturnog nasleđa kroz zvuke, već pomalo zaboravljenih, tradicionalnih muzičkih instrumenata kao što su gajde, duduk, okarina ili dvojnice, ali i stare zaboravljene igre iz jugoistočne Srbije koje će predstaviti nekoliko kulturno-umetničkih društava.

Manastir Svetog Arhangela Gavrila u Pirkovcu

Foto Facebook arhiva

Manastir Svetog Arhangela Gavrila u Pirkovcu je dvadesetak kilometara udaljen od Svrljiga. Datira iz 14. veka tokom svoje istorije više puta je rušen i obnavljan. Smatra se jednom od zadužbina Nemanjića, a jedna legenda kaže da ga je podigao Sveti Sava.

Foto Facebook arhiva

Manastir je i u prošlosti bio poznat po lekovitom izvoru Svete Petke koji se nalazi u ataru manastira. Zanimljivo je da se ispod samog oltara nalazi i bunar sa pijaćom vodom. Manastir čuva i nekoliko relikvija, a najznačajnije su riza sa moštiju Svete Petke i ikona Majke Božije Brzopomoćnice sa Svete Gore za koju se veruje da ima čudotvorno dejstvo i da pomaže teško obolelima i ljudima u nevolji.

U ovoj srpskoj srednjevekovnoj svetinji, leta su provodili kraljevi, lek pronalazili bolesni, a poslednjih godina prošlog veka, zbog nemara, manastir je bio dom vukovima i lisicama.

Novi život manastiru udahnuo je iguman Varnava koji njime upravlja od 2002. godine. Zahvaljujući prilozima, anagažovanju meštana sela i podršci opštine Svrljig, do manastira je urađen asfaltni put i podignut konak. Danas manastirski kompleks čine crkva, zvonik sa kulom, parohijski dom i ekonomske zgrade sa imanjem.

Foto Facebook arhiva

U manastiru se danas služe liturgije, obavljaju krštenja i venčanja, posetilaca uvek ima, a naročito je posećen na obeležavanju manastirske slave 26. jula.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *