JOVAN ARIZANOVIĆ, OSVAJAČ ZLATNE MEDALJE NA ŽAUTIKOVSKOJ OLIMPIJADI: I matematičari koji se takmiče kao i sportisti moraju uvek biti u top formi

Jovan Arizanović je maturant Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu, specijalnog odeljenja za matematičare. Na Međunarodnoj Žautikovskoj olimpijadi u Kazahstanu, održanoj od 7. do 13. januara, osvojio je zlatnu medalju u konkurenciji od preko 1000 učesnika iz zemalja širom sveta. Ljubav prema matematici otkrio je još kao osnovac u nižim razredima, a da je talentovan prva je primetila njegova tadašnja učiteljica u OŠ “Ćele Kula” Ljiljana Marković.

Kako je vreme odmicalo Jovan je sve više vremena provodio rešavajući zadatke. U šestom razredu je saznao za specijalno odeljenje sedmog razreda za darovite učenike u Gimnaziji “Svetozar Marković”. Uspešno je prošao prijemni ispit i seo u klupe ove niške gimnazije kao osnovac. Nakon osmog razreda koji je, takođe, završio u ovoj školi postaje učenik specijalizovanog odeljenja ove renomirane niške gimnazije. U tom trenutku se osećao kao svoj na svome, a profesori koji su radili sa njim nastavili su da ga podstiču negujući i razvijajući dalje njegov talenat ali i ljubav prema matematici. Jovan je na sve to odgovarao medaljama koje su stizale sa domaćih ali i međunarodnih takmičenja koja se za njega još nisu završila. Poslednja u nizu zasijala je punim sjajem.

“Međunarodna Žautikovska olimpijada je timsko takmičenje iz matematike, fizike i informatike. Članovi tima su tri matematičara, dva informatičara i dva fizičara. Takmičenje predstavlja spoj ostalih međunarodnih olimpijada i slično je Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Takmičenje smo radili dva dana po četiri i po sata. Svakog dana smo rešavali po tri zadatka, po težini od lakšeg ka baš težim”, kaže Jovan i dodaje da je takmičenje održano onlajn zbog epidemije korone, ali da mu to nimalo nije smetalo osim što nije mogao da se sretne sa vršnjacima iz drugih zemalja jer iskustvo koje podeli sa njima puno mu znači.

Matematika je predmet iz kojeg se najviše takmičio, ali je često bio na spisku takmičara iz fizike i informatike.

“ Uspeh na koji sam naročito ponosan je Međunarodna matematička olimpijada na kojoj sam bio član srpske ekipe i osvojio pohvalu. Nedostajao mi je poen da osvojim medalju, ali za mene je uspeh što sam uopšte bio deo srpske ekipe. Već ove godine imam velike šanse da postignem željeni rezultat. Osim Međunarodne matematičke olimpijade učestvovao sam na Balkanskoj matematičkoj olimpijadi gde sam osvojio bronzanu medalju, kao i na Balkanskoj fizičkoj olimpijadi pre dve godine sa koje sam se vratio, takođe, sa bronzanom medaljom. Učestvovao sam i na Međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike koja se ove godine održala onlajn”, dodaje Jovan.

Na pitanje o težini zadataka koje su sada rešavali kaže da odgovor na to pitanje zavisi od priprema za takmičenje i njihove spremnosti.

“Kao i ja, tako i moji drugovi koji se takmiče konstantno rade tokom cele godine. Tu nema kampanjskog rada jer se takmičimo cele godine, a to znači da svakog trenutka moramo da budemo spremni. U tom smislu smo u neku ruku slični sportistima jer stalno moramo da budemo u top formi”, kaže kroz smeh Jovan.

Upravo se završio prošlogodišnji krug takmičenja, a nova se već očekuju. Za Jovana je to nova šansa da pokaže koliko je napredovao i koliko je spreman da odgovori izazovima međunarodnih takmičenja.

“Očekujem da ću i ove godine, sa svojim drugovima iz škole da učestvujem na međunarodnim olimpijadama. Dobar smo tim. Svi pomažemo jedni drugima, a naši profesori su najzaslužniji za naše uspehe. Najveću podršku su mi pružali profesori matematike i informatike, a izdvojio bih Miloša Milosavljevića koji je uvek bio tu za nas i koji je najzaslužniji za naše uspehe iz matematike koju sada svi još više volimo. Velika podrška nam je i Nikola Milosavljević koji je asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu i koji svaki trenutak poklanja nama”, dodaje Arizanović.

Jovan Arizanović je završio Osnovnu školu “Ćele kula” u Nišu i ljubav prema matematici već se ispoljila u drugom i trećem razredu.

“Učiteljica koja nas je podučavala je u najvećoj meri bila zaslužna za to, Ljiljana Marković . Ona je otkrila i pokazala da imam talenta za matematiku. Već tada, u to vreme sam imao jaku želju da učim, saznajem nove stvari, bio sam veoma radoznao i to se nastavilo i nadalje tokom mog školovanja.”

“Više sam, da tako kažem, teorijski tip. Više volim da istražujem i saznajem nove stvari. Voleo bih da se bavim istraživanjima i sebe vidim u teorijskoj matematici i fizici. Želeo bih da se razvijam u toj oblasti. Tehnologija napreduje time što se otkrivaju novine u tim oblastima a ja želim da budem deo toga”, novi je cilj koji je pred sobom postavio ovaj mladi Nišlija.

Dodaje da mu je porodica oduvek bila velika podrška u svemu onome što je radio.

“Iako nisu iz sveta prirodnih nauka shvatili su da meni to dobro ide i podržavali su me u tom pravcu . Majka je profesor srpskog jezika i književnosti a otac ekonomista dok moj brat naginje ka umetnosti i to je oblast u kojoj pronalazi svoja interesovanja. Učenik je Umetničke škole. Naša porodica nema identično profesionalno usmerenje ali svi jedno drugom dajemo punu podršku”, naglašava Jovan.

U odeljenju u kome je sada učenike povezuju ista interesovanja.

“Veoma smo se zbližili i družimo se i van škole. Tako je bilo i pre ali i za vreme korone. Izlazimo zajedno, organizujemo izlete, vozimo bicikle. Često biciklama odemo i do Niške Banje, a idemo i na planinarenje”, dodaje Jovan.

Voli da eksperimentiše u domenu programiranja, da nešto sam pravi i to smatra svojim hobijem. U okviru nastave kao zadata lekcija bilo je pravljenje igrica i aplikacija za šta je Jovan pokazao veliko interesovanje i to bi mogao da bude njegov hobi i nadalje.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.