Zdravlje

Jedan od najvećih hirurških kongresa posvećen laparoskopskoj hirurgiji održava se u Nišu

Jedan od najvećih hirurških kongresa koji je posvećen minimalno invazivnom pristupu i laparaskopiji andomena i prednjeg trbušnog zida počeo je jutros u Nišu. Okupio je oko 550 učesnika, hirurga iz svih republika bivše Jugoslavije. Ovaj veliki kongres, po prvi put organizuje Centar za minimalno-invazivnu hirurgiju Univerzitetskog Кliničkog centra Niš u saradnji sa Udruženjem  endoskopske hirurgije Srbije.

Ovaj kongres dolazi nakon pošasti koja nam se dogodila, a što je bilo nezamislivo da u 21 veku budemo zatvoreni i izolovani i da se posvetimo samo jednom medicinskom problemu.

„Ovo je prava prilika da razmenimo iskustva, da donesemo neke zaključke i usaglasimo stavove u laporoskopskoj hirurgiji abdomena. Oko 550 učesnika iz cele bivše Jugoslavije, svi oni koji se bave laporeoskopskom hirurgijom abdomena su danas ovde“, istakao je direktor Centar za minimalno-invanzivnu hirurgiju UKC Niš dr Bojan Jovanović.

Kao što i sam naziv kaže – minimalno invanzivno, to znači da prilikom operacije rana ne mora da bude velika, već se tehnikama koje su sada dostupne operacije mogu raditi sa mnogo manjim rezom.

„UKC Niš mora da ispunjava svoju edukativnu funkciju i gledajući spisak učesnika jako me čini sretnim činjenica da je veliki broj njih iz malih sredina. Vrhunska medicina više nije privilegija velikih centara već je postala dostupna svima. Mislim da će dostupnost onoga što se radi u Nišu, Beogradu i drugim velikim centrima u inostranstvu, nakon ovoga biti veća i u malim sredinama, a to je najveći benefit ovog kongresa“, kazao je direktor UKC Niš prof. dr Zoran Perišić.

Jedan od učesnika skupa, dr Miloš Bjelović, profesor hirurgije i predsednik Udruženja endoskopske hirurgije Srbije istakao je da je endoskopska hirurgija danas postala standard lečenja hirurških oboljenja.

„Najveći broj, preko 90 posto hirurških intervencija može da se uradi laporoskopski, odnosno minimalno-invanzivnom metodom. Ovakav metod je postao standard, a ono što govorimo u bliskoj budućnosti je robotska hirurgija. Više nema dileme da li nešto može da se uradi laporoskopski. Ta metoda je bolja za pacijenta, konfornija, oporavak je brži, manji je bol, manji je gubitak krvi, ima mnogo razloga zašto je minimalno-invanzivna hirurgija dobra“, kazao je on.

Prvi dan posvećen barijatrijskoj hirurgiji

Prema statistici Međunarodnog udruženja za lečenje gojaznosti unazad deset godina broj operacija za lečenje gojaznosti je povećan deset puta. Slična je situacija i kod nas. Prema statistici, pre desetak godina se radilo 30 do 40 barijatrijskih operacija godišnje, a danas deset puta više, što u družavnim, što u privatnim zdravstvenim ustanovama. Jasnu statistiku nemamo, ali na osnovu dostupnih podataka to je 300 do 400 operacija godišnje. Ljudi su shvatili da je u rukama iskusnih hirurga to bezbedna i efektovna procedura u lečenju gojaznosti.

U celom svetu postoje centri koje su otišle daleko i kod nas postoje ekipe koje su otišle daleko i mogu da stanu rame uz rame sa svetskim hirurzima, ali ima još onih koji ne veruje da je minimalno invanzivna hirurgija standard. Procenturalno veći broj onih na zapadu je dobio priliku da počne da radi laporoskopsku hirurgiju pre desetak godina, kod nas je taj procenat daleko manji. Upravo ovakvi sastanci omogućavaju hirurzima da steknu nova znanja i da upoznaju ljude koji mogu da im pomognu da u bliskoj budućnosti budu bolji i uključe se u savremene trendove, složili su se lekari.

Prof. dr Aleksandar Simić, iz Prve hirurška klinika za digestivne bolesti katedre Medicinskog fakulteta u Beogradu rekao je da je minimalno-invanzivna hirurgija  postala standard u svetu već početkom 21 veka, Srbija je malo kasnila, ali je uspela da dostigne jedan srednji nivo evropskog centra vezano za samu laporoskopiju abdomena.

U ovom trenutku po broju, po učestalosti, po tipovima samih operacija, u Srbiji se sprovodi  minimalno-invanzivna hirurgija abdomena na nivou centralno-evorpskih zemalja. U zavisnosti od patologije oko 50 posoto laporoskopskih operacija se srpovede u Kliničkom centru Srbije i u ostalim mestima u samoj zemlji. Suština je što je to jedan dugoročan projekat, traži vreme, znanje, edukaciju, čulo se na kongresu. Profesor Simić kaže da Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu ima posebnu poddiplomsku studiju iz minimalno invanzivne hirurgije, tako da već duži niz godina postoji sistem edukacije iz te oblasti. Nisu sve oblasti iz abdonmalne hirurgije dostigle zadovoljavajući nivo, naprimer hirurgija jednjaka i želuca je došla do nivoa da se 100 posto operacija radi laporoskopski, druge neke oblasti su u manjem procentu, ali se sa ovakvom edukacijom na Medicinskom fakultetu u Beogradu očekuje da i Srbija za par godina dostigne evropske standarde.

„Najveći broj laporoskopskih operacija u Srbiji se uradi u hepatobilijarnoj hirurgiji, tu pre svega mislim na kalkulozu žučne kese, druga po procentima je operacija slepog creva, zatim hirurgija jednjaka i želuca koja je tu veoma dominantna, oko 40 posto operacija se uradi kada je u pitanju karcinom debelog creva. Mi pripadamo evropskom proseku, ali kada se radi o nekim posebnim tipovima, recimo o operaciji jednjaka u Beogradu, tu smo uspeli i da nadmašimo evropski prosek“, zaključio je prof. dr Aleksandar Simić.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com