U Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Velikom Krčmiru u opštini Gadžin Han privodi se kraju restauracija fresaka koje datiraju iz daleke 1629. godine i to zahvaljujući donaciji od preko tri miliona dinara koja je stigla iz Japana.
Crkva nije previše poznata, ali je spomenik kulture od posebne važnosti, sa sačuvanim detaljem koji se retko gde može videti – ugrebanim potpisom patrijarha srpskog Arsenija Četvrtog Šakabente, koji je tim krajem prošao tokom Druge seobe Srba 1740. godine.
Hram podignut u samom podnožju Suve planine bio je nakon Drugog svetskog rata u veoma lošem stanju, ali je srećom sačuvan i obnovljen, a 2004. godine se krenulo sa zaštitom i restauracijom fresaka.
Koordinator projekta restauracije, slikar-restaurator Dragan Stanojević je rekao da je posao zaštite fresaka bio izuzetno veliki, jer su freske bile veoma ugrožene.
„Najvećim delom su praktično bile odvojene od zida i delom su visile kao krpe sa svoda. Bilo je potrebno da ih najpre konzerviramo. Taj deo posla smo odradili 2009. godine zahvaljujući takodje donaciji iz Japana“, kazao je Stanojević.
Prema njegovim rečima tokom oktobra biće završeni restauratorski radovi na živopisu, čiji autor nije poznat, ali se sa sigurnošću zna da je uradjen 1629. godine.
Biće restaurirano, dodao je Stanojević oko 90 kvadrata fresaka u oltarskom prostoru, naosu i na zapadnoj fasadi.
„Najvažnije je da se pokaže da je i u ovim krajevima u tom vremenu postojao duhovni život, da su se gradile i oslikavale crkve“, istakao je Stanojević.
Dodao je da mu je pošlo za rukom da obezbedi donaciju iz Japana za konzervaciju i restauraciju zahvaljujući poznanstvu sa profesorom Suzukijem Mićitakom i akademikom Gojkom Subotićem.
Mićitaka, dodao je, pomogao da se obezbede sredstva za reestauraciju živopisa u manastiru Jašunja kod Leskovca, a kada je video crkvu u Krčimiru pomogao je da tu dodje najpre donacija za konzervaciju, a sada i za restauraciju.
„Moj dodatni motiv da se angažujem baš oko crkve u Krčimiru je to što sam poreklom iz susednog sela Ličja i želeo sam da u svom kraju ostavim trag u onom poslu koji sam radio celog radnog veka“, izjavio je Stanojević.
Slikar-konzervator Nemanja Komnenić je kazao da je živopis imao velika oštećenja na samom bojenom sloju i sada je potrebno naći meru u „retušu“ i samoj prezentaciji i čitljivosti tog živopisa.
Prema rečima profesora Suzukija Mićitake u crkva u Krčmiru prisustan je srednjevekovni način slikanja i vrlo je važno da ta umetnost bude sačuvana, jer bez nje nema ni moderne umestnosti.
Mićitaka je objasnio da se angažovao oko obezbedjivanja donacija za restauraciju fresaka u manastiru, jer je dugo učio o hrišćanstvu i ikonama tokom studija istorije umetnosti u Beogradu, a i krstio se pre 20 godina u Hilandaru i dobio kršteno ime Sava.
Sveštenik Zaplanjske parohije jerej Dušan Janković smatra „čudom božijim“, to što su iz Japana stigla sredstva za restauraciju crkve.
„Čuda božija se u nemoći pokazuju. Kolika je nemoć našeg srpskog sela i napaćenog ovog kraja pokazuje to što čak iz Japana dolazi vasrs jednog hrama i jednog freskopisa koji pokazuje deo naše istorije i deo istorije ovog kraja“, istakao je Janković.
On je naglasio da je Hram Vaznesenja Gospodnjeg podignut na temeljima hrama koji je izgradjen još 1169. godine.
Sredstva za restauraciju fresaka i crkvi u Velikom Krčimiru obezbedila je Sumitomo fondacija, a a projekat se realizuje uz blagoslov episkopa niškog Arsenija i sveštenstva i podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš i opštine Gadžin Han.
Posao restauracije poveren je stručnjacima Ateljea za konzervaciju i restauraciju „Reskon“ iz Beograda.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
