Ekonomija

Za 7 dana otvara se fabrika Aster tekstila, posao za 2

19. oktobra očekuje se otvaranje turske farbike „Aster tekstil“ u okviru nekadašnjeg „Ei holdinga“, a u kojoj će se zaposliti 2.000 Nišlija, potvrdio je za Niške Vesti, član Gradskog veća resorno zadužen za privredu i zaštitu životne sredine, Mihajlo Zdravković. Uskoro će biti potpisan i ugovor sa jednom velikom kompanijom iz automobilske industrije za gradnju njihove nove fabrike preko puta KPZ-a, koja će zaposliti 2.200 građana Niša, najavio je, u intervjuu za naš portal, većnik Zdravković.

Jedini ste većnik koji je bio i u prošlom sazivu Gradskog veća. Da li to znači da nastavljate tamo gde ste stali s obzirom na to da ste ranije bili zaduženi za regovanja sa ministarstivma?

Marljiv rad, upornost i trud su se isplatili, i to je prepoznato i od prethodnog i od novog gradonačelnika Niša. Naravno da nastavljam posao i da mi je sada obaveza i želja da se prestignu rezultati koji su postignuti u prethodnom mandatu. Sada su moji resori privreda i zaštita životne sredine. Svakako da se nastavlja i komunikacija sa nadležnim ministarstvima i sve ono što je bilo započeto u prethodnom periodu. I ne samo to, već su se sada pojavile i neke nove šanse i mogućnosti za unapređenje saradnje kako sa ministarstvima, tako i sa samom Vladom Reublike Srbije. Održavanje sednice Vlade Republike Srbije u Nišu i poslovni Forum Srbije i Albanije su velika šansa koju ćemo iskoristiti za dobijanje još veće podrške za bolje pozicioniranje i razvoj grada.

GLAVNI CILJ SMANJENJE NEZAPOSLENOSTI U NIŠU

Koji su prioriteti vašeg rada u ovom mandatu, a koji se tiču privrednog razvoja Grada Niša?

Svakako da je glavni cilj smanjenje nezaposlenosti. To je jedan od najvećih problema koji imamo u gradu, uprkos tome što je posle dugog dugog vremena broj nezaposlenih pao ispod 30.000. To se može postići jedino očuvanjem postojećih i otvaranjem novih radnih mesta.

Izmene planskih dokumenata koje su u toku, komunalno i infrastruktrno opremanje industrijskih zona, kao što je ovo sada u Niškoj Banji na Loznom kalemu koje sprovodimo sa Ministarstvom privrede, je nešto što utiče na stvaranje boljeg poslovnog ambijenta za investiranje.

To nas može bolje pozicionirati kod potencijalnih novih investitora, jer već imamo strateški odličan položaj i, na našu žalost, veliki broj slobodnih, obrazovanih radnika, a to je sada kod velikih kompanija najbitnije. Moramo raditi i na podizanju svesti naših preduzetnika, kao i na proširenju njihovih kapaciteta i mogućnosti.

PROGRAMI PRIVREDNOG RAZVOJA GRADA NIŠA

Na teritoriji Grada Niša posluje 2.866 prvrednih društava i 7.564 preduzetnika. Na koji način im Grad Niš trenutno pomaže i koji su planovi za razvoj omladinskog preduzetništva odnosno kakve su šanse da se formira Fond za preduzetničke inicijative koji predlaže Konzorcijum civilnih društava u Nišu?

Svakako da konkursi koje grad finansira ili sufinansira, kao što je ovaj aktuelni sa NSZ za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije težezapošljivih na novootvorenim ranim mestima, jedan od načina za pomoć privredi. Međutim, to nije dovoljno. Uveliko se pripremamo za izradu Programa razvoja grada i Programa podrške privredi za 2017. godinu koji bi trebalo da sadrži dodatne mere podrške privredi. Svakako da je pokretanje sopstvenog biznisa jedna od kategorija koja zaslužuje najviše pažnje i organizacije kao što su ENECA ili HELP i slične će svakako biti podržane. Osnivanje Fonda nije nemoguće i svakako će biti predmet daljeg razmatranja. Svakako da su sve ideje koje mogu da doprinesu razvoju našeg grada uvek dobrodošle.

gradsko vece

Regionalna privredna komora od sledeće godine ulazi u jedinstveni komorski sistem Privredne komore Srbije i sva dokumenta će privrednicima biti dostupna preko interneta. Da li je to centralizacija privrede?

Nadam se da će sada Regionalna privredna komora stvarno postati servis privrede, jer ona do sada to nije bila. U vremenima kada je globalizacija tržišta sve prisutnija, moramo se i mi prilagođavati. Ja ovo ne vidim kao centralizaciju privrede, jer su i sada gotovo sve velike firme sa našeg područija bile vezane prema PKS-u , a ne toliko prema RPK-u. Odnos RPK prema privredi grada Niša može se posmatrati i kroz osnivanje novog kluba privrednika „Naissus“ koji okuplja značajne privrednike iz grada koji nisu uspeli da nađu sagovornike u RPK-u. Smatram da RPK mora značajnije da se posveti privredi i njenim zahtevima u budućnosti.

Nedavno je formiran i Privredno ekonomski savet Grada Niša. Koliko je prethodni imao uspeha i kako će novi doprineti razvoju privrede u Nišu?

Prethodni PES, na žalost, nije imao uspeha. Siguran sam da će novi saziv raditi bolje jer su do danas već održane dve sednice. Radi se 2 puta mesečno sa jasno utvrđenim pravcima, a to su saniranje javnih finansija, stabilizacija rada javnih preduzeća, lokalni ekonomski razvoj i investicije, kao i podrška lokalnoj privrednoj zajednici.

Kakvu ulogu imaju javna privatna partnerstva i koja javna preduzeća moraju uskoro da se privatizuju?

Svakako da je javno privatno partnerstvo sa ili bez elemenata koncesije budućnost, i rešenje za mnoge komunalne probleme. To se u praksi i pokazalo kroz gradski i prigradski saobraćaj. Uštede koje je ovakav model doneo gradu omogućile su stabilizaciju ovog dela komunalnog sektora. Svakako da treba tražiti partnere za sve one grane koje postoje na tržištu i nisu neophodne lokalnoj samoupravi. Mislim da je jedno od prvih preduzeća koja će se privatizovati JP „Niš-stan“, jer se njihove usluge na tržištu već mogu naći i kod drugih, privatnih firmi.

Aster textile

Planirani izgled fabrike Aster Textile, Niš

NOVI INVESTITORI STIŽU U NIŠ

Za bolji privredni razvoj potrebna je saradnja sa raznim strateškim partnerima. Gradonačelnik Niša je nedavno najavio pet ovih investitora. Sa jednim od njih je i poptisan sporazum o saradnji? Da li je taj investitor zainteresovan za prostor kod KPZ-a?

Svakako da je dolazak velikih svetskih proizvođača u naš grad nešto što nas raduje. Grad Niš je nekada bio grad elektronike i naša volja i želja da on to opet bude. I na tome radimo. Strateško pozicioniranje jedne velike kompanije bi potpuno promenilo sliku grada, i u smislu broja zaposlenih, i u smislu razvoja lokalnih dobavljača.

Uskoro će biti potpisan i ugovor sa jednom velikom kompanijom iz automobilske industrije za gradnju njihove nove fabrike preko puta KPZ-a, i upravo to je rezultat kako republičke tako i gradske institucije, koje mogu zajedno da doprinosu razvoju grada. Tu se očekuje zapošljavanje 2.200 naših sugrađana.

Ako uzmemo u obzir Memorandum koji je pre nekoliko meseci potpisan sa IMI-jem, koji planira da zaposli 1.250 ljudi, to je već značajna cifra.

U „Aster tekstilu“ ljudi su se već zaposlili i sada tamo radi oko 300 Nišlija. Otvaranje njihove fabrike je zakazano za 19. oktobar i do kraja godine imaće 500 zaposlenih, a u narednih nekoliko godina ponudiće i do 2.000 novih radnih mesta.

U završnim smo pregovorima sa još tri velike kompanije iz oblasti elektronike. Ukoliko se i oni odluče za Niš, smatram da ćemo značajno smanjiti broj nezaposlenih u gradu i povećati konkurenciju, a samim tim i standard radnika. Ipak, za sve to je potrebno još malo vremena i strpljenja, koje je mnogim, pre svega mladim sugrađanima, na izmaku.

Aster Textile 2

Proizvodna hala Aster Textile

PLANOVI RAZVOJA PRIVREDNOG I POSLOVNOG AMBIJENTA U NIŠU

Da li niški aerodrom, s obzirom na veći broj letova doprinosi razvoju privrede u Nišu? Na poslednjoj sednici GV je usvojena Odluka o povećanju cena za kargo avio saobraćaj?

Naravno da doprinosi. Ono što Niš razlikuje od drugih gradova u jugoistočnoj Srbiji jeste postojanje Univerziteta Niš, Kliničkog centra i aerodroma. Svakog dana se sve više može čuti strani jezik u našoj glavnoj ulici i taj turistički potencijal moramo staviti u funkciju. I turizam je deo privrede svakako. Uveliko sa TON-om radimo na formiranju regionalne turističke organizacije koja bi trebalo da napravi zajedničku ponudu regiona i iskoristiti potencijale koje aerodrom ima. Naravno da nam je sada i mnogo lakše kada prezentujemo grad i kada stranim investitorima da kažemo da dva puta nedeljno da lete prema devet destinacija. To svakako podiže kvalitet života u gradu i olakšava boravak u našem gradu i regionu. Regulisanje cenovnika je nešto što je svakako značajno. To se pokazalo i sa sadašnjim cenama taksi. Kargo saobraćaj je ogroman potencijal koji ima uporište u logističkoj poziciji našeg grada i može doprineti otvaranju još jednog novog poglavlja na niškom aerodromu.

Uskoro se u Nišu otvara Projektni centar u okviru Uprave za privredu i KLER-a? Kada će zaživeti?

U okviru reorganizacije gradske uprave, u trenucima kada statutarna komisija radi na utvrđivanju nacrta predloga novog statuta grada, svakako da razmišljamo i o unapređenju projektnog centra. Ideja je da se on iz uprave za privredu premesti u okviru KLER-a i da se osveži novim, mlađim ljudima. Projektni centar je u postupku formiranja i očekuje se da od Nove godine bude u punom angažovanju. Ima mnogo projekata koji se pre svega tiču izgradnje infrastrukture i unapređenju turističkih potencijala, i to ćemo kandidovati kako kod domaćih, tako i kod stranih fondova.

BIOGRAFIJA

Mihajlo Zdravković, rođen je 15. decembra 1983. godine. Diplomirao je 2007. godine na Univerzitetu „Edukons“, na Fakultetu za uslužni biznis, a 2015. godine na istom Fakultetu stekao je zvanje master ekonomista.

MihajloOd 2003. do 2010. godine bio je zaposlen u Privrednom društvu ”Drvopromet” doo iz Niša na poslovima izvršnog direktora. Za rezultate u radu dobio je Zlatnu plaketu kao najuspešniji privrednik za 2006. godinu i Grand pri za rezultate postignute u proizvodnji, kao i za unapređenje privrede za 2007. godinu. Bio je predsednik Odbora Udruženja za šumarstvo, industriju za preradu drveta, celuloze i papira Regionalne privredne komore Niš.

Na lokalnim izborima 2008. i 2012. godine biran je za odbornika Skupštine Grada Niša. Tokom 2008. obavljao je funkciju zamenika predsednika Skupštine grada Niša, a potom od 2010. do 2012. godine funkciju predsednika Odbora za mandatno – imunitetska pitanja Skupštine Grada Niša. Bio je član Saveta za mlade Grada Niša od 2008. do 2010. godine.

Od 2012. do 2016. godine obavljao je funkciju člana Gradskog veća Grada Niša zaduženog za privredu, održivi razvoj i saobraćaj. Od 2012. do 2014. godine bio je član Nadzornog odbora i predsednik Komisije za unutrašnju reviziju ”Telekom Srbija” a.d. – Beograd, kao član Nadzornog odbora SZ ”Jug” doo – Niš. Završio je dodatne edukacije iz oblasti finansija, poslovanja i upravljanja privrednim društvima.

Govori engleski, a služi se grčkim jezikom.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com