Društvo

Zašto je velikan srpske istorije, Miloš S. Milojević potonuo u zaborav?

Predsednik Skupštine Grada dr Boban Džunić održao je radni sastanak sa predstavnicima Udruženja “Miloš Milojević” iz Crne Bare, Predragom Đurićem i prof. dr Radomirom Đorđevićem, autorom knjige “Zivot i delo Miloša S. Milojevića” koji su predsednika upoznali sa činjenicama iz života Milojevića i na taj način pokušali sačuvati ga od zaborava.

Prema njihovim rečima, o njegovom životu, šira javnost malo zna, a on je zbog svoje istine potonuo u zaborav.

Istražujući njegov život i delo, uspeli su da dođu do nekih podataka i predaju kopije dokumenata koje predstavljaju deo istorijske građe.

Miloš Milojević zajedno sa saradnicima bio je član Tajnog komiteta u Nišu, koji je organizovao regrutaciju ljudstva (sa tada turske teritorije) za srpsku vojsku i njene dobrovoljačke jedinice, a delovao je veoma aktivno i u pozadini turske vojske, a 1880. godine Kralj Milan Obrenović proglasio ga je za počasnog građaina i to objavio u listu Istok.

Pismo u celosti

“Vaše vrline i požrtvovanje za oslobođenje, varoš, opština niška, urezaće u srca svoja sa zlatnim slovima i nikad ih neće zaboraviti, neće moći; a još bolji dokaz blagodarnosti, općina ove varoši nije mogla dati veću blagorodnost izjaviti da to što je danas prizvat odbor i zbor i u svojoj sednici izabrao vas za svog počasnog člana i uvrstila  u red ovdašnjih građana, moleći vas, g. Milojeviću, da ove male počasti primiti izvolte; s nadom da će g. Milojević od sada posvetiti svoj radi i život, kao i do sada sa vernošću nepokolebivom srpskom narodu, ove zemlje i prestolu velikih Obrenovića, a srpstvo znaće oceniti i zasluge svojih rodoljuba kao što ste vi i vama podobni” – 10. aprila 1880 godine u Nišu.

Da li znate ko je bio Miloš Milojević ?

Miloš Milojević, najznačajniji Crnobarac, rođen je 16.10.1840. godine. Bio je akademik Srpskog učenog društva u Beogradu, pravnik, filozof, filolog, istoričar, profesor i upravitelj Bogoslovije “Sveti Sava” u Beogradu, komandant Dobrovoljačkih i Ustaničkih odreda u Srpsko-turskim ratovima od 1876-1886 g. učesnik Berlinskog kongresa 1878. godine na kome je stvorena nova država Srbija.

Umro je 24. juna 1897. godine u Beogradu, a poslednje reči koje je izgovorio bile su “Čuvajte mi Srbstvo”.

Vest o Milojevićevoj smrti objavili su sve tadašnje novine Kraljevine Srbije.

Udruženje Miloš Milojević Crna Bara osnovano je 6. maja 2010. godine sa ciljem da se lik i delo Miloša Milojevića sačuva i vrati iz zaborava, da se sva poznata štampana Miloševa dela učine dostupnim, a preostala skrivena i nedostupna bogata arhiva M. S. Milojevića pronađe i učini javno dostupnom za dalja naučno-stručna istraživanja.

 

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

3 Komentara

  1. У колики заборав међу Србима је пао знаменити Србин академик проф. Милош С. Милојевић, сведочи и чињеница да на ову вест, у граду где је почасни грађанин већ 143 године, нема НИ ЈЕДНОГ коментара?! Због таквог непоштовања према заслужним из наше прошлости (што сведоче и векови у којима су гробови Тодора Станковића и Колета Рашића били у корову на нишком Старом гробљу), Срби живе овакву садашњост, а какву будућност можемо очекивати, више је него очигледно?! Шта пише на сајту САНУ: “МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
    Књижевник, историчар и политичар;
    Црна Бара код Богатића, 16. 10. 1840 – Београд, 24. 6/6. 7. 1897
    професор и директор гимназије (Ваљево, Београд и Лесковац) и управник и професор Богословије у Београду

    СУД: редовни члан Одбора за науке државне и историјске од 25. 1. 1870. и Одбора за науке философске и филолошке

    СКА: почасни члан од 15. 11. 1892.

    Биографија, библиографија: Дод. Поменику, 90–91 (М. Ђ. Милићевић). – Споменица Друштва св. Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр. 60–63 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – НЕ 2 (Н. Радојчић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић). – ЕСИ 507 (М. Шуица)

    Некролог: БК 3 (1897) 863–864 (Аноним). – СКА Год. 11 (1898) 91–93 (Ј. Жујовић). – Браство 8 (1899) 379–400 (3. Р. Поповић)

    Фотографија: САНУ–Ф 137, 137/1”, (https://www.sanu.ac.rs/clan/milojevic-milos/)

    1. Нажалост, све је тако, Божја правда и казна су увек и свуда.

  2. МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ почасни грађанин градске општине Ниша и почасни грађанин општине Крушачко-Сечаничке

    Попис докумената и прилога које Удружење грађана “Милош Милојевић” из Црне Баре уручило Граду Нишу:

    1. Фотокопија портрета капетан Милош С. Милојевић (1840-1897), српски историчар, полиглота,
    правник, политичар, ратник и национални радник. Аутор портрета: Стеван-Стева Ј. Тодоровић
    (1832-1925), српски сликар. Време настанка портрета: 1878. године. Сликарска техника: уље на
    платну , 74,5 х 55,8. Локација портрета (место чувања): Народни музеј (Београд, Република Србија:
    2006-). Инв. 31_3557, начин набавке: откуп, 1992. године.
    2. Извод из књиге Наши манастири и калуђерство / М.[Милош] С. Милојевић, Београд : Код “Св.
    Саве”, 1881, из које се види где је све Милош С. Милојевић проглашен почасним грађанином.
    3. Исток : лист за политику, број 99, Београд 20. августа 1880. године, 4 стране, у којем је објављена
    Одлука бр. 1986 од 16. априла 1880. године у Нишу, којом је Милош С. Милојевић проглашен
    почасним грађанином Ниша.
    4. Исток : лист за политику, број 100, Београд 22. августа 1880. године, 4 стране, у којем је објављено
    писмо, у Београду 12. јула 1880, којим се Милош с. Милојевић захваљује на проглашењу за почасног
    грађанина Ниша.
    5. Фотокопија фотографије Милоша С. Милојевића из фототеке САНУ, чији је аутор Јосиф Ђ.
    Гуелмино, нишки Јевреј, време настанка фотографије око 1888. године.
    6. Извод из књиге Грађа о именовању првих чланова Српске краљевске академије / [приредио] Миле
    Станић ; уредник Василије Ђ. Крестић, Београд : САНУ, 2010 (Београд : Colorgrafx) у којем се говори
    о Милошу С. Милојевићу.
    7. Чланак Милош С. Милојевић – његов национални рад, др Јован Хаџи Васиљевић, Браство XXV,
    Београд 1931, страна 94-103.
    8. Чланак Прилог биографији и библиографији Милоша С. Милојевића, Мр Драгиша Костић,
    Лесковачки зборник XXXIX, страна 325-352.
    9. Милош С. Милојевић, некролог од Зарије Р. Поповића, Браство VIII, Београд 1899, страна 379-400.
    10. Копија портрета Милоша С. Милојевића из књиге Знаменити Срби XIXог века. Год. 3, св. 5 / Андра Гавриловић, Загреб : Српска штампарија (деон. друштво), 1904.
    11. Извод из књиге Путне белешке по Старој Србији : 1871-1898 / Тодор П. Станковић, Београд : [б.
    и.], 1910 (Београд : Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића), са посветом Милошу С. Милојевићу.
    12. Чланак Витезу Милошу С. Милојевићу, Српски Витез, број 11-13. 1909. година, страна 123-124;
    Чланак Витезу Милошу С. Милојевићу, Српски Витез, број 9-12. 1912. година. страна 211-212; Чланак
    Три српска витеза… Српски Витез, број 9-12, 1912. година, страна 215; и Чланак Тодор П. Станковић,
    Српски Витез, број 2, 1914. година, страна 48.
    13. Чланак Милош С. Милојевић из књиге Знаменити Срби XIXог века. Год. 3, св. 5 / Андра
    Гавриловић, Загреб : Српска штампарија (деон. друштво), 1904.
    14. Чланак Милош С. Милојевић, од Зарије Р. Поповића, Босанска Вила, број 6, Сарајево, 31. марта
    1904. године.
    15. Чланак Братска и истинска реч браћи Бугарима и Србима у којем се говори о Милошу С.
    Милојевићу, Сион, број 5, Београд, 6. фебруара 1874. године.
    16. Колоризована фотографија Милоша С. Милојевића, из фототеке САНУ, чији је аутор Јосиф Ђ.
    Гуелмино, нишки Јевреј, време настанка фотографије око 1888. године.
    17. Протоколи Народне скупштине држане у Нишу 1878-79. године, Београд 1879. године из којих се
    види да је Милош С. Милојевић био народни посланик, као и његов ујак прота лознички Игњат
    Васић, који је као најстарији посланик председавао скупштином.
    18. Часопис Време, Београд, недеља 17. новембар 1929. године из којег се види да је Милош С.
    Милојевић био први изасланик Министарства просвете за школску 1878-1879. годину.
    19. Посвета Милошу С. Милојевићу у делу Из књига староставних II, Владимир Дукљанин од
    Стевана Сремца, Нови Сад 1904. године (1888. године у Нишу).
    20. Извод из књиге Споменица шездесетогодишњице и освећења споменика ослобођења Ниша
    1877-1937, Ниш 1937. у којем се говори о Милошу С. Милојевићу.
    21: Извод из књиге Историја Ниша I од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године,
    Градина, Ниш 1983. године, у којем се говори о Милошу С. Милојевићу.
    22. Часопис Време, Београд, уторак 14. јануар 1941. године, чланак од два марша посвећена Милошу
    С. Милојевићу, пронађена у Нишу.
    23. Марш Милоша Стефанова Милоїевића [Штампана музикалија] : команданта Дежевско-Ибарског
    усташког кора 1877/8 год. / за гласовир сложио Вићентије Петрик, У Београду : [б. и.], 1881, који се
    чува у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.
    24. Синестезија визуелног и музичког: Вићентије Петрик: Марш Милоша С. Милојевића / Соња С.
    Цветковић, Баштина (Приштина), Св. 48, 2019, стр. 387-397.
    25. Извод из књиге Знамените личности Ниша : енциклопедија / редактор Новица С. Ранђеловић, Ниш
    : Удружење стваралаца Ниша “Цар Константин”, 2020 (Ниш : Свен), у којем се не помиње Милош С.
    Милојевић, али се говори о његовим саборцима Тодору Станковићу и Колету Рашићу.
    26. Фотографија споменика Милоша С. Милојевића на Новом гробљу у Београду, парцела 9, гробница
    3 – I, и План Новог гробља.
    27. Фотокопија часписа Правда, 23. јануар 1939, Београд, страна 4. и часописа Време, Понедељак 13.
    март 1933. године, у којем се говори о Удружењу Нишлија у Београду и подузању споменика борцима
    1800 до 1818. године.
    28. Фотографија споменика генерала Лазаревић Петра, на Новом гробљу у Београду, парцела 8,
    гробница 19, који је почасни грађанин Ниша.
    29. Чланак у генералу Лазаревић Петру из књига: Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije : 1918-1941.
    : studija o vojnoj eliti i biografski leksikon / Mile S. Bjelajac, Beograd : Institut za noviju istoriju Srbije :
    Dobra, 2004 (Beograd : Altera) и Српски биографски речник. [Књ.] 5, Кв-Мао / [главни уредник
    Чедомир Попов ; уредници струка Злата Бојовић … и др. ; редактори Милица Бујас, Татјана Пивнички
    Дринић], Нови Сад : Матица српска, 2011 (Нови Сад : Будућност). Часопис Време, субота 4. јуни
    1932. године, Београд, чланак “Слава Удружења Нишлија, у којем је навод о почасном грађанну града
    Ниша ПериД. Лазаревићу, дивизијском генералу у пензији.
    30. Часопис Мале Новине, Београд, субота 4. јануар 1903. године и Часопис Нишки Заставник, број 1,
    Ниш, среда 1. јануар 1903. године, у којем је навод о Русу Ивану Васиљевићу – Терези “потомственом
    почасном грађанину”. Чланак са неког руског сајта о И. В. Тереза.
    31. Часопис Правда, Београд, уторак, 28. август 1928. године у којем се говори о Ирцу сир Томи
    Липтону почасном грађанину Ниша (О њему сам послао имејл, који сам добио из његове задужбине,
    директорки Архива Ниш).
    32. Марш Милојка Лешјанина генералштабног пуковника [Штампана музикалија] : команданта
    Тимочке војске у рату 1876/7 год. / сложио и посветио му Вићентије Петрик, У Београду : штампарија
    код “Св. Саве”, 1881, добијен из Библиотеке Матице Српске, а поседује га и Факултет уметности у
    Нишу.

    У Нишу,
    Дана 26. јуна 2023. године
    Председник
    Новица Крезић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com