DruštvoMoja priča

VEĆ OSAM GODINA SAKUPLJA PLASTIČNE FLAŠE I TAKO ZARAĐUJE ZA ŽIVOT: U dvorištu ima više od pet tona, NEMA kome da ih proda

Milan Mitić je 27-ogodišnji Nišlija, a od svoje 19 godine sakuplja čepove, otpadne flaše i limenke da bi zaradio novac za život. Njegovo dvorište puno je flaša, kaže da na gomili od koje se ni kuća ne vidi, ima preko 5 tona plastičnih flaša. Sada nema kome da ih proda. Za limenke nije problem, njih otkupljuju, otkupljuju i flaše ali po mizernoj ceni koja se ne isplati.

Njegov otac Života Mitić objašnjava da je Milan ometen u razvoju. Majka ga je napustila kada je imao deset godina i od tada se on i otac bore za egzistenciju. Života je radio u Niteksu i ostao bez posla. Zbog obaveza oko tada maloletnog sina, nije ni mogao da prihvati da radi. Tako žive od minimalne nege koju prima Milan i socijalne pomoći koju prima Života. Do penzije mu je ostalo još šest godina.

Foto: privatna arhiva

„Milan svakog dana skuplja flaše u naselju Trošarina gde i stanuje. Komšije su ga već upoznale i pomažu mu. Recikliraju otpad i flaše i limenke stavljaju u posebne kese, a Milan ih pokupi. Kada sakupi flaše odvoji čepove“, priča Života.

 

Flaše je u Nišu otkupljivao Papir servis, sada više ne. Za  kilogram je potrebno od 20 do 25 flaša, objašnjavaju Niškim Vestima. Najviše su zaradili 17.000 dinara, ali ipak kažu da od tog posla može da se živi. Milan je do sada predao i preko dve tone čepova i na taj način pomogao osobama sa invaliditetom. Za svoj human rad i za očuvanje životne sredine Milan je dobijao do sada samo zahvalnice.

Foto: privatna arhiva

I dok evropski sistem stimuliše reciklažu, a sve zbog zaštite životne sredine čini se da Srbija i u tome kaska. Za Nemce kažu da su šampioni u reciklaži. Tamo se za svaku flašu dobije 0,25 evra.

Milan je sakupio preko 5 tona flaša

Trenutna cena otkupa PET ambalaže u Srbiji je vrlo niska. Tako se za tonu plastične ambalaže u otkupu može dobiti od 110 do 240 eura. Jedna PET flaša u proseku teži oko 50 grama. Dakle, za jednu tonu treba skupiti oko 20.000 flaša. Kad se to preračuna zanči da za jednu flašu možete dobiti 1‒2 dinara u proseku, što za većinu ljudi nije ekonomski podsticajno.

„U svakom većem marketu imate aparat u kojem ubacujete plastičnu ambalažu. Kada završite dobijete papir sa sakupljenim iznosom. Njega možete na kasi zameniti za novac, ili umanjiti račun za taj iznos ako ste nešto pazarili. Kod nas je tako rešen problem plastične ambalaže, svako od nas će sakupiti plastičnu flašu ukoliko je neko ostavio u parku i tu flašu reciklirati za određenu sumu novca“, ističe Nišlijska koja živi u Nemačkoj.

Prema istraživanjima prosečan građanin Srbije potroši sedam plastičnih kesa dnevno. Za godinu dana na nivou Srbije potroši se i odbaci oko dve milijarde plastičnih kesa. Osim estetskog zagađenja, plastika je opasna po zdravlje prilikom neadekvatnog spaljivanja, jer je pepeo plastike toksičan. Nakupine plastične ambalaže  na jednom mestu mogu biti i uzrok poplava jer mogu zapušiti drenažne i odvodne kanale. Ako nije adekvatno procesuirana kroz primarnu selekciju, već odložena na deponiju, tokom svog razlaganja plastika ispušta metan koji je neuporedivo opasniji od ugljen-dioksida u kontekstu stvaranja efekata staklene bašter, tvrde stručnjaci za ekologiju.

Dizanje otkupne cene za plastičnu ambalažu u Srbiji donelo bi pozitivne promene u sastavu recikliranja. Takav potez doneo bi mogućnost dodatnih prihoda najsiromašnijim i marginalnim slojevima društva, kojima je jedan od izvora prihoda upravo sakupljanje sekundarnih sirovina.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Jedan komnetar

  1. Niko ne odkupljuje flase, zato sto je kina uglasila reciklazu.
    Niko ne zeli da reciklira na svetu, taj proces je prljav i unistava sve oko sebe.

    Staklo je nasa najverovatnija opcija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button