Srbija “pati” od velikih regionalnih razlika, godinama bez strategije

Učesnici skupa ocenili su da u Srbiji postoje velike regionalne razlike, ali da naša zemlja što već godinama nema strategiju razvoja.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica kazala je da nije tajna da je Srbija zemlja koja pati od problema velikih regionalnih razlika i najavila da će Evropski pokret serijom tribina i panel diskusija podići vidljivost i značaj rešavanja tog problema na nacionalnom i lokalnom nivou.

“Beograd i Vojvodina “nose” dve trećine bruto društvenog proizvoda i dve trećine zaposlenih. To za rezultat ima i negativan migracioni saldo naše zemlje. Od 145 lokalnih samouprava čak 128 njih beleži negativan migracioni saldo. Ljudi odlaze i ostaju prazna velika područja”, rekla je Đurica.

Ona je kazala da se na tome mora raditi i to strateški kroz nekoliko različitih nivoa, kroz prave politike regionalnog razvoja, ciljane finansijske podsticaje regionalnom razvoju i kroz veće uključivanje jedinica lokalne samouprave u donošenje odluka na centralnom nivou mada je činjenica da živimo u jednom veoma centralizovanom sistemu. Programski direktor za sistem lokalne samouprave Stalne konferencije gradova i opština Edi Majstorović je istakao da je osnovni problem za razvoj naše zemlje nepostojanje strategije razvoja, odnosno nacionalnog razvojnog plana.

“Bivša Jugoslavija izgrađena je petoletkama, najednostavnijim petogodišnjim planovima, a mi već 40 godina nemamo nikakvu razvojnu strategiju. Svi planovi na nižem nivou mogu se zbog toga dovesti u pitanje”, kazao je Majstorović.

Prema njegovim rečima, razvoj zemlja sada je u nadležnosti nekoliko ministarstava i nekoliko kabineta, ali potrebno je da neko stvarno vodi računa o tome.

“U donošenje nacionalnog razvojnog plana moraće da ozbiljno bude uključen civilni sektor, stručna javnost i privreda jer u protivnom taj plan neće služiti svojoj svrsi. On bi trebalo da sadrži i smernice za regionalni razvoj i to će biti jedan veliki posao”, istakao je Majstorović.

Predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju Tadija Mitić podsetio je da je naša zemlja 29. juna prošle godine usvojila Uredbu o izradi nacionalnog plana razvoja Srbije.

“Od tada do danas ništa nije urađeno. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na pitanje kada će biti formirana radna grupa za izradu nacrta nacionalnog plana razvoja, odgovorilo mi je da će to biti nakon raspisivanja izbora i formiranja Vlade. Očigledno je da mi ne možemo da ustrojimo naš smer za razvoj dok nemamo rešeno političko pitanje”, izjavio je Mitić.

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović kazao je da stubom decentralizacije Srbije smatra slobodne građane.

“Kada govorimo o građanima koji su stub demokratizacije, odnosno decentralizacije govorimo o građanima koji su kadri da učestvuju u donošenju odluka. Da bi donosili odluke građani moraju da imaju slobodne medije, a naši mediji sada nisu slobodni”, istakao je Gavrilović.

Šef za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini izjavio je da Evropska unija predstavlja vrhunski primer dobrog regionalnog razvoja, dok Srbija ima problem sa ravnomernim regionalnim razvojem, ali Evropska unija ovde nema sagovornika sa kojima bi na nacionalnom nivou mogla da razgovara o tome.

“Ne postoji politika regionalnog razvoja, a pet ministarstava se tim razvojem bave. Predsedniku Srbije smo predložili da se država opredeli za jedno ministarstvo i da u njemu razradi plan regionalnog razvoja. Srbija sada ima 40 devastiranih opština”, izjavio je Bertolini.

Vođenje kohezione politike, dodao je Bertolini, daje pozitivne rezultate na ukupan razvoj zemlje, na smanjenje nezaposlenosti i rast bruto društvenog proizvoda.

“Neravnomeran regionalni razvoj je pretnja ukupnom ekonomskom razvoju. Razgovarali smo sa 40 predsednika opštine i saznali da 80 odsto lokalnih budžeta odlazi na održavanje puteva i druge infrastrukture. Na lokalnom nivou ljudi se muče jer nemaju resurse”, istakao je Bertolini.

Prema njegovim rečima, ekonomske analize govore da su rezultati naše zemlje lošiji nego što to zvaničnici govore.

“Na nacionalnom nivou imamo problem sa upravljanjem sredstava iz evropskih fondova. Sredstva se koriste u poslednjem trenutku ili se ne koriste u potpunosti i vraćaju se u Brisel”, rekao je Bertolini.

Direktorka beogradske kancelarije Fondacija “Fridrih Ebert” Kirsten Šonefeld kazala je da ta Fondacija radi na integraciji zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i dodala da u Srbiji vide novu dinamiku pristupanja, ali da još mnogo toga naša zemlja mora da uradi. Ona je kazala da njeno iskustvo govori da proces EU integracija počinje sa lokalnog nivoa.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.