Stari Niš

Spomenik Nišlijma koje su obesili Turci 1821.

Heterija (grč. ἑταıρεία: društvo, prijateljstvo)-u antičkoj Grčkoj, naziv za različita tajna ili polutajna politička, verska ili vojnička društva. U Vizantiji heterija je naziv za vojsku u carevoj gardi, sastavljenu od stranih plaćenika kojima je zapovedao heterijarh. U novijoj grčkoj istoriji, naziv za tajna politička društva sa kraja XVIII. i na poč. XIX. veka. Svrha im je bila da buđenjem nacionalnog helenskog osećaja podstakne Grke da se oslobode osmanske vlasti i obnove veliku Heladu. Najpoznatija je Filiki Eterija (Philikḗ Etaireía, Društvo prijatelja), osnovana 1814. u Odesi.

Plan Heterije da pokrene simultani ustanak u pokorenim balkanskim zemljama evropske Turske za oslobođenje u Srbiji propada u samom startu zbog Karadjordjeve smrti i Miloševog straha da se u Srbiji ne desi neko neko novo krvoproliće..

Međutim nekoliko godina kasnije krajem 1820. godine u Nišu na južnoj granici Miloševe Srbije, pojavio se neko ko je bio spreman da predvodi tajnu podružnicu Heterije. Bio je to niški Vladika Milentije. Već početkom 1821.godine on je uz sebe imao oko 200 ustanika spremnih za organizaciju rata protiv Osmanilija. I ne samo ustanike već i samog muhafisa Niša Ali-pašu.

Početkom 1821. Porta saznaje za „tajni plan“ društva. Ogromna Turska vojska je razaslata u sve delove carstva.. U Vlaškoj i Moldaviji guše ustanak koji se nakon progona uticajnih grčkih bojara. U Nišu je aprila poslat Husein paša- Galvanzoglu sa 5000 vojnika gde skoro dva meseca vodi istragu o vezama između Ali paše i ustanika. Ustanak je otkriven i sprečen. Vladika Milentije i njegovi saradnici uključujući i Ali pašu su obešeni a mnogobrojni viđeniji Srbi posečeni. U svom izveštaju Husein-paša piše: „Predjašnji muhafiz Niša Ali paša, ne hoteći da miruje, načinio je savez sa niškim mitropolitom pa je potajno noću, održavao sastanke i krojio planove da, sačuvaj bože, istrebi narod muslimanski u Nišu. Pošto sam najsavesnije ispitao stvar pogubljeni su pomenuti paša, rečeni mitropolit, dvojica sveštenika i dva ćafira, koji su bili uticajni ljudi u varoši“.

Ustanak je ugušen i pre nego je počeo, a za nas danas su ostala mnoga nerešena pitanja. Nije poznato da li je knez Miloš koji je samo nekoliko godina pre toga ubio Karadjordja zbog saradnje sa Heterijom znao za aktivnosti vladike Milentija? No i da je znao sigurno nije imao želju da učestvuje u tome. Kako je vladika uspeo da za ustanak pridobije Ali pašu? Kako bi izgledao Balkan i Srbija da je Heterija uspela u svoijim namerama. Da li bi se Grčka nametnula kao pravoslavni lider na Balkanu. Odgovore na ova pitanja verovatno nikada nećemo imati. Ono što znamo da je rat za oslobodjenje u Grčkoj uz pomoć evropskih sila rezultirao njenom nezavisnošću nakon 8 krvavih godina 1830. Heterija je u svojim namerama samo delimično uspela. Stvorena je slobodna Grčka ali nije obnovljena Vizantija.

Na inicijativu niškog episkopa Dositeja 29. decembra 1913. godine na 35. godišnjicu ustanka i 1600. godišnjicu Milanskog edikta spomenik je postavljen na levoj obali Nišave ispred tvrđavskog mosta baš na mestu gde su Turci obesili Episkopa Milentija, protu Stojana, sveštenika Đorđa kao i još trojicu pokretača ustanka 1821. godine Mladena, Goluba i Radosava, gde se nalazi i dan danas.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button