Niški masoni i masonska loža – Nemanja

Na osnovu sačuvanih ,,arhitektonskih tabli,, (masonski dokumenti u kojima su izveštaji sa sastanaka loža, matrikule, zapisnici i drugi pisani podaci) u periodu 1891. i 1892. godine, zatim iz tekstova koji su izlazili u ondašnjim glasilima i novinama kao što je bila ,,Stara Srbija,, osnivanje lože ,,Nemanja,, u Nišu je pokrenuto u Beogradu.

Ideja o osnivanju lože masona u Nišu je došla od nekolicine nišlija koji su primljeni u masonsku ložu ,,Pobratim,,. Pošto su brzo napredovali u pomoćničke i majstorske stepene stvoreni su preduslovi da se ,,odvoje,, od matične i u to vreme najmoćnije lože u Srbiji ,,Pobratim,, i stvore sopstvenu u Nišu. U ložu ,,Pobratim,, su prvo primljeni niški apotekar Atila Okoličanji i Karlo Materni, zatim je 11. juna 1891. primljen i Pera Aranđelović iz Pirota, Stevan Sremac, Kosta Tasić i Lazar R.Petrović. Atila Okoličanji je bio ugledni niški građanin koji je držao apoteku na Trgu Kralja Milana u Nišu i aktivno učestvovao u društvenom i poslovnom životu grada. Okoličanji je bio poreklom Slovak iz Beča, po struci je bio diplomirani farmaceut i na nagovor beogradskog apotekara Jovana Dilbera u tek oslobođenom Nišu 1879 godine otvorio je prvu apoteku u gradu. Apoteku je otvorio na trgu Kralja Milana u ulici Milana Obrenovića u novoj zgradi koju je sazidao neki Turčin koji je napustio grad. Imao je dva sina i obojica su nastavili očevim stopama baveći se farmacijom. Okoličanji je bio u prisnim vezama sa kraljem Milanom Obrenovićem koji ga je za svoj rad odlikovao Takovskim krstom četvrtog stepena i često pozivao u dvor na druženje. Smatra se da je Okoličanji u dodir sa masonerijom došao još na studijama u Beču. Drugi inicirani član uz Atilu Okoličanjija bio je čeh Karlo Materni koji se u Nišu bavio preduzimačkim poslovima. Njih dvojica uz ostale koji su nešto kasnije inicirani bili su embrion članstva masonske lože ,,Nemanja,, u Nišu. Kako dalje govore masonski dokumenti, ovi članovi su unapređeni u pomoćnički stepen 22 februara 1892 godine a 9 marta odnosno 1 juna iste pomoćnički stepen dobijaju i nišlije Sima Kostić, Jovan Aleksijević i Jovan Dokić. Dana 9 marta 1892 u cilju osnivanja slobodnozidarske radionice u Nišu dat je otpust iz lože ,,Pobratim,, Atili Okoličanjiju, Karlu Maternom, Stevanu Sremcu, Kosti Tasiću i Lazaru Petroviću. Ovaj otpust potvrdila je i velika loža Ugarske pod čijim patronatom je bila loža ,,Pobratim,, u Beogradu. U jednom konceptu lože ,,Pobratim,, iz 1892 godine posebno se daje osvrt na osnivanje lože u Nišu:

,,U radu našem oko širenja slobodnog zidarstva i njihovih principa imamo da zabeležimo jedan uspeh koji po svojoj važnosti spada u najlepše uspehe naše koji upravo kruniše delanje naše u minuloj godini. To je osnivanje slobodnozidarske radionice u Nišu. Blagodareći revnosnom zauzimanju i neumornom trudu dragog nam brata Đoke Milovanovića; bivšim članovima nače lože braći Atili Okoličanjiju, Karlu Maternom, Stevanu Sremcu, Kosti Tasiću, Lazaru R.Petroviću iz Niša i Peri Aranđeloviću iz Pirota, bratu Đoki S. Nešiću, bivšem članu sestrinske lože SL(oga) R(ad) P (ostojanstvo) i bratu Nekočiću bivšem članu uspavane lože u Turnu Severinu, koji, poimajući važnost i korisnost jedne slobodnozidarske radionice u Nišu sa najvećim oduševljenjem prihvatiše našu misao i sa nama svojski prionuše da tu misao ostvare; a tako isto blagodareći Velikoj loži Ugarske, koja nam je ostvarenje naše misli omogućilo, nama je za relativno kratko vreme pošlo za rukom da našu želju, da u Nišu osnujemo slobodnozidarsku radionicu, ostvarimo,,

Za trud  oko osnivanja slobodnozidarske lože u Nišu, loži ,,Pobratim,, je 11. maja 1891. godine stigla čestitka od peštanske lože ,,Demokratija,,. Na radu lože ,,Pobratim,, 13. aprila 1892. godine Đoka Milovanović (srpski slikar, jedan od osnivača društva Sveti Sava,član SANU) je saopštio da će nišlije o Duhovima (Silazak Svetog duha na apostole, hrišćanski praznik sedma nedelja posle Uskrsa, odnosno 49 dana nakon Uskrsa) osnovati ložu. Najava osnivanja slobodnozidarske lože je , slobodno se može reći, bilo događaj koji je gradu na Nišavi doneo novine. Nekada turska kasaba počela je da liči drugim evropskim gradovima upijajući i donoseći nove društvene, kulturne i socijalne sfere na umrtvljeni Balkan. Zalaganje kralja Milana Obrenovića da unosi dah Evrope na ova podneblja rezultovao je i ovakvim aktivnostima. Građanska i politička javnost propratila je osnivanje jedne ovakve podružnice. Glasili niških radikala, list za politiku, privredu i književnost ,,Sloboda,, u svom broju od 29 maja 1892 godine među svojim vestima je zabeležio da je ,,Nemanja,, loža slobodnih zidara otvorena na drugi dan duhova. Za predsednika ovog udruženja izabran je Đoka S.Nešić, ugledni niški trgovac. Otvaranju lože-kako dalje prenosi ,,Sloboda,,-prisustvovali su g.Svetomir Nikolajević, Đoka Miovanović, Maksa Antonijević, učitelj Šreplović i drugi beogradski frank masoni. Za sada broji svojih deset članova,,.

Osnivanje lože nije moglo a da ne naiđe na otpor u srpskim konzervativnim krugovima dajući joj antisrpske epitete. Liberali i njihovo glasilo ,,Stara Srbija,, je u nizu tekstova pod skupnim nazivom ,,Makedonija,, a podnaslov ,,Propaganda fide,, 25. oktobra 1892. godine napisali su da ,,farmazonska društva u Srbiji i na Balkanu takođe su jedan oblik austrijske propagande koja imaju svoj centar u Pešti. I po samim ličnostima koja su već u tim društvima u Begradu, Nišu,Sofiji itd. Vidi se vrlo lepo da je ta farmazonska misija austrijska misija,, . Tek osnovana slobodnozidarska loža ,,Nemanja,, nije ostala nema na ove napade. Nekoliko dana kasnije poverenik lože Đorđe S.Nešić uputio je ispravku na pisanje ,,Stare Srbije,, koju ona nije objavila. Međutim, 1 novembra je upućeno otvoreno pismo Nešiću u kome se navodi da je njegovo reagovanje samo reklama za slobodne zidare. Sa druge strane, radikalski list ,,Sloboda,, je objavio Nešićevu ispravku u broju od 6 novembra ali sa napomenom redakcije koja je glasila ,,puštajući ovu ispravku slobodnih zidara u svojem listu imamo da napomenemo samo to da to činimo iz gostroprimstva,,. Tako je slobodno zidarstvo ušlo na stranice niške štampe preko nacionalističkih napada i licemerja političkih partija. Verovatno dolazeći do spoznaja o okolnostima vezanim za slobodno zidarstvo u Srbiji redakcioni odbor ,,Stare Srbije,, je 8 novembra u svom izdanju uputio demanti da su slobodni zidari u službi austrijske monarhije u Srbi i da je ova tvrdnja izneta bez znanja redakcionog odbora. Stevan sremac je svakako najupečatljivi član lože ,,Nemanja,, ali o njegovom radu u okviru nje se zna vrlo malo. Sremac je svoje školovanje proveo zajedno sa Stevanom Mokranjcem za koga je poznato da je bio jedan od osnivača lože ,, Pobratim,,. Sa druge strane njegov rad u okviru lože ,,Nemanja,, nije bio dugog veka. On je već 16 septembra 1892 godine dobio premeštaj u Beograd kao nastavnik u III beogradskoj gimnaziji aostaje nepozanica da le se vrati u ložu ,,Pobratim,, iz koje je prethodne godine dobio otpust. Svejedno, oni koji su bili okupljeni oko lože ,,Nemaja,, bili su tadašnja niška poslovna, kulturna i društvena elita koja je aktivno učestvovala u političkom i ekonomskom usponu grada: Andon Andonović, vlasnik firme ,,Andon Andon,, Vukašin Antić, upravnik Narodne banke, filijala Niš,inženjer Tanasije Aritonović direktor tadašnje fabrike duvana, Sotir Blagojević, vlasnik građevinske firme koja je izgradila veliki broj objekata u gradu, Vladimir Frejić, predsednik apotekarske komore, dr. Vojislav Lazarević, jedan od najpoznatijih niških lekara, Čeda Nisim, vlasnik firme ,,Braća Nisim,, inđenjer Svetozar Novaković, šef odseka za šumarstvo Moravske banovine, dr.Dragutin Petković vlasnik Niškog sanatorijuma u Knez selu, Dragi Ristić, vlasnik firme ,,ristić i sinovi,, kasnije poznati ,,Niteks,, Petar Todorović, profesor muške realne gimnazije, Sotir Živković, uprabnik glavne filijale državne hipotekarne banke u Nišu u penziji.

Zatezanjem odnosa sa Austrougarskom, srpski masoni nakon aneksije Bosne i Hercegovine napuštaju okrilje lože iz Pešte 1908. godine. Masonski rad gubi svoj intenzitet i loža ,,Nemanja,, u Nišu prestaje sa radom. Nje nema ni 1912. godine kada dolazi do osnivanja Vrhovnog saveta i Velike lože Srbije pa ni kasnije kada je osnovana Velika loža Jugoslavije. Početkom XX veka kako se čini potpuno je zamrla aktivnost lože ,,Nemanja,, . Mnogi od pripadnika lože ,,Nemanja,, bili su aktivni učesnici Velikog rata i učestvovali su u obnovi i revitalizaciji grada koja je nastupila nakon njega. Nove globalne okolnosti i pojava dve ideologije komunizma i nacizma neće ići na ruku slobodnim zidarima u Srbiji i u Nišu. Dolazak Drugog svetskog rata na ove prostore doneće nove pritiske na pripadnike slobodnozidarskih organizacija. Okupacione srpske vlasti nedićeve Srbije sledeći ideologiju svojih nalogodavaca vršile su konstantne progone slobodnih zidara i onih koji su njima bili bliski. Nove podatke o slobodnim zidarima u Nišu dobijamo na samom početku okupacije. Petar Vuković predsednik srpske fašističke organizacije ,,Zbor,, u Nišu izveštava Dimitrija Ljotića pismom od 23. oktobra 1941. godine:..,,Nemačke vlasti su izvršile u poslednaj dva dana (hapšenje) velikog broja uglednih građana. Prvog dana su hapšeni većinom masoni i delom komunisti, koji su još bili na slobodi, blagodareći protekcijama sa svih strana. Tokom prošle noći uhapšeno je još oko 150 građana, opet iz viđenijih redova i kako ovde kažu pohapšen je cvet niške čaršije,,.

Srpska masonerija je bila na udaru okupacionih vlasti, podjednako progonjena i od nacista i od tadašnjih kvislinga vlade Milana Nedića. Na njih je bila usmerena organizovana hajka preko napisa u dnevnoj štampi pa sve do antimasonske izložbe. I uoči samog rata prifašistički pokret ,,Zbor,, vodio je agilnu kampanju protiv srpskih i jugoslovenskih masona. Pripadnik ovog pokreta Danilo Gregorić u svom tekstu objavljenom u listu ,,Vreme,, 2. jula 1940. godine pod naslovom ,,Masoni,, otvoreno je pozivao na likvidaciju slobodnih zidara ,,kako bi njihovoj vladavini došao kraj,,. Zanimljivo je i to da je ovaj članak izašao uz odobrenje Dragiše Cvetkovića iako je on imao prilično korektan odnos sa masonima u Nišu. Od maja do avgusta 1940. godine Komesarska uprava Milana Aćimovića aktivno je radila na prikupljanju podataka o masonskim ložama i njihovim članovima. Antimasonska izložba otvorena je u Beogradu 22. oktobra 1941. godine sa mnoštvom propagandnog materijala usmerenenog za označavanje masona i Jevreja kao glavnih krivaca za rat. Izložbu je organizovala kvislinška vlada Milana Nedića a finansijsku pomoć pružili su nacisti.  Izložba je kasnije obilazila i druge gradove po Srbiji a u njenom sadržaju kvislinzi se nisu libili da otvoreno žigošu i stave na stub srama pojedine pripadnike slobodnih zidara.

Hapšenja u Nišu su izvođena po već formiranom spisku i po kvartovima. Po dva agenta i stražari hapsili su noću ljude i u grupicama ih sprovodili do zatvora Sreskog suda na trgu Stevana Sinđelića. Među zatočenima su istovremeno članovi Rotari kluba i masoni : Andon Andonović trgovac, Petko Bukumirović, trgovac, Sotir Živković, Đoka Ćermilov, industrijalac, Sotir Blagojević, preduzimač, Stojiljko Stojiljković, trgovac. Zbog članstva u Rotari klubu Niš uhapšeni su i Dušan Vitorović, učitelj, Vukašin Antić penzioner i Toma Sekulić direktor. Tako je uhapšen i celi Banovinski odbor Srpskog društva Crvenog krsta kojeg su činili uglavnom navedeni ugledni ljudi Niša. Na hapšenje ovih ljudi usledila je reakcija Moravskog banovinskog odbora sa molbom Feldkomandaturi 809 da oslobodi uhapšene članove ovog društva kao čestite i poštene ljude neophodne ovoj organizaciji. S obzirom da je dvorište suda bilo ispunjeno privedenim nišlijama negde u zoru su došli četnici Koste Pećanca i ponudili okupljenima da se učlane u njihov pokret kako bi bili oslobođeni.

Na tu njihovu ponudu je reagovao Milorad Vasić zvani Mile Ford vlasnik prodavnice fordovih vozila u centru grada, žustro i ljutito odbivši. Nemci su zatim u prisustvi zabrinutih članova porodica uhapšenih prebacivali u grupama zatočene u logor na Crvenom krstu. Nakon pregleda i dugog stajanja u dvorištu logora cela grupa koja je imala oko 150 ljudi je smeštena u sobu broj 11. Uveče 23. oktobra 1941. godine u sobu je došao šef niške ispostave Gestapoa Hamer i obratio se zatočenicima: ,, Po naredbi glavnokomandujućeg vi ste pritvoreni kao taoci. Da bi naglasili da, ne po našoj želji, već na osnovu vaših bandita , sada vaši životi garantuju za svakog ranjenog i ubijenog Nemca i to, 100 za ubijenog, 50 za ranjenog,,. Iste večeri ubijeni su i prvi zatočenici Logora na Crvenom Krstu. Sotir Živković, penzionisani direktor Hipotekarne banke u Nišu, bivši potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, tada star 72 godine, dao je predlog grupi zatočenika, među kojima su bili i i njegovi prijatelji, Sotir Blagojević (inače graditelj pruge od Niša do Niške banje) i Vukašin Antić, pripadnici masonske lože u Nišu, da ukoliko dođe do likvidacije dobrovoljno se prijave kako bi zaštitili mlađe ljude. Nacisti su, međutim po grupama oslobađali zatočenike. Nakon napada i objave rata SSSR-a Nemačkoj nacisti su tokom noći između 23. i 24. jula 1941 godine opet krenuli sa racijama i hapšenjima širom grada. Ova hapšenja nisu obuhvatila neke od uglednijih ljudi Niša ali je uhapšen i zatvoren Vladimir Fredić predsednik niškog odbora Crvenog krsta. Sotir Živković je sazvao vanrednu sednicu odbora na kojoj su doneli odluku da upute zahtev Upravi policije Niša da zatvorene oslobode. Stanovi i kancelarije uhapšenih su pretresane i pošto nisu pronađeni nikakvi dokazi koji bi ih teretili oni su oslobođeni. Andon Andonović, jedan od uglednih nišlija i istaknuti pripadnik masonske lože uhapšen je u proleće 1943 godine pod optužbom da je pružao pomoć Ravnogorskom pokretu Draže Mihajlovića u Nišu, ali je posle nedostatka konkretnih dokaza oslobođen. Pripadnici slobodnozidarske organizacije na teritoriji Niša doživljavali su stalni progon i maltretiranje u skladu sa politikom i ideologijom nacizma u kojoj su označeni kao neprijatelji Trećeg rajha ali je dobar deo preživeo. Dana 17. maja 1940. godine tadašnja vlast je izdala saopštenje o zabrani zborova i  javnih skupova a da će se ova mera najstrože primenjivati i u slučajevima loža slobodnih zidara. Upravno veće Velike lože Jugoslavije je zbog ovakve situacije donelo odluku 1 avgusta 1940 godine da obustavi ,,svako delovanje,, i da izvrši likvidaciju svoje lože i svih podružnih loža na prostoru Kraljevine Jugoslavije Ova odluka bila je tzv,, samouspavljivanje loža,,. Svetlost masonske lože se ugasila i njen plamen nije oživeo ni tokom posleratnog perioda za vreme vladavine nove komunističke vlasti. Novodobijeni podaci govore u prilog podacima da je tokom 1940 godine u osvit drugog svetskog rata u Nišu navodno osnovana slobodnozidarska loža ,,Mir,, ali bližih i pouzadnijih podataka za sada o tome nema.

Svetlost slobodnozidarske lože ,,Nemanja,, ponovo je upaljena 12. novembra 2004. godine čemu su prisustvovali članovi Velike nacinalne lože Srbije i Crne Gore, Veliki majstor, Veliki sekretar i starešine beogradskih lože ,,Sloboda,,. Istorija i delovanje slobodnozidarske lože ,,Nemanja,, i njeno delovanje, članstvo koje je sadržalo mnogobrojne ugledne ličnosti u tadašnjeg grada nerazdvojni su deo istorijskog razvoja Niša od turske kasabe do modernog grada.

Piše: Vladan Ž. Stojiljković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.