Današnji razgovori nekako drugačije teku, lošije traju i brže se završavaju nego što je to ranije bio slučaj.
I sve to samo iz jednog jedinog razloga.
Naime, više niko nikoga ne sluša, jer izgleda kao da više i nikoga i ništa (zaista) ne interesuje. Otud i nestrpljenje, koje nas tera da umesto da slušamo, samo čekamo trenutak kada naš sagovornik treba da udahne vazduh i odmah uskačemo.
Šta god on govorio, bez obzira na to da li mi imamo stvarno šta da kažemo, ma o čemu da je reč i kakva god da je situacija u pitanju – razgovor se pretvara u međusobno uskakanje u sred misli, u ritmu izdisanja i udisanja vazduha.
I najjači su oni koji najređe imaju potrebu da udahnu vazduh, kao i oni najveštiji i najlukavji koji čudesno uspevaju da istovremeno udišu i govore. Njih je najteže prekinuti, pa ih moramo nadjačavati, podižući glas.
E, zbog svega ovog sve više nam se čini da razgovaraju gluvi sa slepima, u potpunom nesaglasju misli i tema. Kao da je važnije da nam se čuje glas i da nekog nadgovorimo – nego potreba da nešto kažemo i, ne daj Bože, čujemo.
Zato, MOLIM VAS – vežbajte onu staru, odavno zaboravljenu veštinu pažljivog, strpljivog i dobronamernog slušanja svog sagovornika. Videćete kako će se, odmah, korenito, promeniti SVE u Vašem životu ……
Autor:
Novaković Č. Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
