Stari Niš

TELEGRAM KOJI JE PROMENIO ISTORIJU: Pašić telegram iz BEČA o objavi rata primio u kafani “Evropa” u NIŠU

Poslanik fon Gizl predao je 23. jula 1914. godine u 18 časova ultimativnu notu zastupniku srpskog predsednika vlade, dru Lazaru Pačuu, ministru finansija. Odgovor se očekivao u roku od dva dana, do 25. jula u 18 časova.

Trenutak predaje bio je određen željom Beča da sačeka odlazak francuskog predsednika republike iz Petrograda, gde je boravio u zvaničnoj poseti. Tekst je uručen i drugim velikim silama.

Srbija je optužena da: se ideja o atentatu rodila u Beogradu, da su oružje i municiju atentatorima dali srpski oficiri, pripadnici Narodne odbrane, da su prebacivanje u Bosnu omogućile srpske granične službe.

Srpska vlada je već 25. jula uveče naredila evakuaciju Beograda. Po prekidu diplomatskih odnosa, vlada je premestila svoje sedište u Niš. Sledećeg dana započeta je opšta mobilizacija. Crnogorski kralj Nikola izrazio je podršku srpskom narodu i spremnost za rat u slučaju austrougarskog napada na Srbiju.

Foto: Istorijski arhiv Niš

Oko podne, 28. jula, stigla je u Niš neobična objava rata – običnim telegramom.

Tekst je telegrama ispisan na francuskom jeziku sa kojim je počeo Prvi svetski rat i koji je primio predsednik Vlade Kraljevine Srbije, Nikola Pašić u Nišu – koji je, zbog neposredne ratne opasnosti, tada bio ratna prestonica i u njemu se nalazila cela Vlada sa svim ministarstvima.

Ima istoričara koji tvrde da je austrougarska birokratija doprinela da rat bude objavljen tek 28. jula, jer telegrafska služba nije radila prethodna dva dana.

Jedan očevidac svedočio je da se nalazio u kafani u kojoj je u trenutku kada je stigao telegram ručavao Nikola Pašić. Predsednik vlade je tada ustao sa stola i rekao: „Austrougarska nam je objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu“. Godine koje su usledile pokazaće da se Pašićeva izjava obistinila.

Foto: https://sr.wikipedia.org

“Dugo su postojale dve teorije gde je Pašić primio telegram, da li je to bilo u njegovoj kancelariji koja se nalazila u zgradi Banovine gde se sada nalazi Univerzitet, ili je telegram primio u restoranu kafane “Evrope” koja se nalazila u Voždovoj ulici u blizini današnjeg Hotela New city”, kaže Boban Janković, istoričar, viši arhivista Istorijskog arhiva u Nišu i dodaje da cela priča oko početka Prvog svetskog rata počinje, zapravo mesec dana ranije.

Iako su mnogi istorijski podaci do sada ukazivali da je Nikola Pašić, tadašnji predsednik Ministarskog saveta, primio telegram u niškom hotelu “Orijent”, to se ipak dogodilo u hotelu “Evropa”, što zabeleška telegrama jasno i dokazuje.

U zvaničnoj zabelešci telegrama navodi se i „da je Pašić dobio telegram između 12 i 13 sati posle podne, kao i da je sala bila puna beogradskog sveta“, što je realno jer je Niš tada bio prestonica Srbije.

No priča o početku Prvog svetskog rata počinje mesec dana ranije, kaže Boban Janković.

“Posle ubista austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, Austrougarska optužuje srpsku državu kao odgovornu za ubistvo i priprema vojni pohod na nju”, kaže Boban Janković.

Boban Janković, istoričar

“Zahtevi koji su upućeni srpskoj Vladi nisu bili prihvatljivi, ali je ovim ultimatumom gotovo ceo svet bio zgrožen i da do sada nešto slično nije zabeleženo u istoriji diplomatije. Želeći da odbrani svoju državu, srpska Vlada, 25. jula 1914. godine, naređuje evakuaciju Beograda i premešta Vladu u Niš, koji postaje ratna prestonica Srbije. Niš je za kratko vreme od 30.000 stanovnika koliko je živelo pre rata, primio veliki broj izbeglica, stranih diplomata, pa se broj stanovnika uvećao na 80, pa i 100 hiljada”, kaže Janković.

 

Telegram je, gotovo u svakom smislu, bio neka vrsta prekratnice u svemu. Nakon njegovog dolaska iz Beča u Niš prestala je da postoji Kraljevina Srbija i stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenca.

“Datum kada je telegramom Austrougarska objavila rat Srbiji jedan je od najznačajnijih datuma u istoriji Srbije”, kaže Boban Janković.

“Od 2015.godine telegram je pod zaštitom UNESKU-a. Original telegrama se čuva u Arhivu Srbije u posebnim uslovima, na posebnoj temperaturi, ne izlaže se dnevnom svetlu i dostupan je javnosti samo u posebnim prilikama”.

Zanimljivo je, dodaje Janković i to da se celikupna arhiva Kraljevine Srbije od 1903. do 1915. godine nalazi u Beču.

“Nakon okupacije austrijska Vlada je oko 70 vagona dokumentacije iz arhive Srbije prebacila u Beč da bi tamo, prelistavajući dokumentaciju, došli do podataka da je Srbija kriva za atentat u Sarajevu i to nikada nije vraćeno u Srbiju. Svako ko hoće da istražuje političke prilike u Srbiji u ovom periodu mora to da radi u Beču”.

Niš je u to vreme bio od posebnog značaja za Srbiju. U njemu je u to vreme boravio i sam kralj Petar Prvi. Kraljevska porodica je bila smeštena u zgradi Radio Niša čiji je vlasnik u to vreme bila porodica Popić.

Vlada Kraljevine Srbije je zasedala u zgradi Oficirskog doma i tu je doneta čuvena Niška dekleracija o ratnim ciljevima Srbije. Tada se prvi put definiše da ratni cilj Srbije nije samo oslobođenje već i ujedinjenje sa Hrvatima i Slovencima. U Nišu su tada funkcionisala i sva ministarstva, a štampao se i službeni glasnik Kraljevine Srbije.

Objavom rata došao je period stradanja i patnje. Srbija je izgubila gotovo četvrtinu stanovništva u ratu, srpska vojska je pretrpela velike gubitke kako u borbi tako i od zaraznih bolesti, pegavog tifusa, dizenterije, a bolesti su došle 1915. sa velikim brojem austrougarskih zarobljenika koji su bili stacionirani u Nišu.

“Srbija je u Prvi svetski rat ušla nespremna posle dva Balkanska rata, ali je srpska vlada bila odlučna da brani svaki pedalj Srbije”, dodaje Boban Janković.

“Što se tiče Niša, on je bio ratna prestonica Srbije do kraja oktobra 1915. kada je srpska vlada napustila Niš i kada je započela velika tragična epopeja povlačenja preko Albanije”.

 

Fotografija: Istorijski arhiv Niš

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close