Duboko u nama dođe trenutak kada poželite i rešite da to ostvarite, svesni činjenice da možda i nije želja lako ostvariva, ali vaša rešenost je jača od svega. Nema tu nemira i zanosa. To je samo želja i vaša snaga. Na trenutak zavirićemo u priču Dragana Ranđelovića iz Belotinca. Rešen da izuči zanat, svaki dan je dolazio iz Belotinca u Niš u saračku radnju na Obilićevom Vencu. Tako je učio i izučio sarački zanat. Nekada u Nišu desetak saračkih radnji, a danas samo jedna i to Draganova. Obilićev Venac 37.
“Još kao mali, imao sam ljubav prema životinjama, a naročito prema konjima. Kako su godine tekle, želja da naučim sarački zanat bila je sve veća. Sa 16 godina došao sam na zanat kod majstor Hraneta i krenuo sam da učim. Bio sam prvo čirak, kalfa pa na kraju sam ostao majstor.”
Početak je bio težak, a gazda k’o gazda.
“Majstor je bio strog, ozbiljan i radio sam 5 godina bez ikakve nadoknade samo da se zanat izuči. Jedino mi je plaćao prevoz a prihod nisam nikada imao.”
I tako, zavoli se posao, nauči se zanat i gazda kaže da nema mesta za dvojicu.
“Prvi put kada sam pitao gazdu da mi da platu i da me osigura, r ekao mi je da u radnji više nema mesta za mene ako sam p reko Udruženja zanatlija dobio sertifikat i majstorsko pismo. Nisam znao šta ću. Igrom slučaja, pošto mi je otac bio građevinski majstor, h teo sam da se vratim na pravi put. Otišao sam u Građevinar da i tamo izučim zanar i to sam završio.”
Sudbina i sreća s ete se početka. D ragan posle 10 godina spreman je da se vrati saračkom zanatu i to kao majstor u svojoj radnji, jedini u južnoj Srbiji.
“Lokal nije moj, ali plaćam zakup, plaćam porez i srećan sam što radim posao koji volim i što sam svoj na svome. No što je važno , mogu da uradim sve što sam naučio od majstora, a tiče se kože. Izrađujem konjski pribor, okovratnike za pse, opasače, kofere, raznorazne torbe, a ravim i popravljam fudbalske lopte. Ovaj zanat je malo plaćen, ali m oja porodica može da preživi. Dobro je da ne dugujem nikome i dovoljno je z a jedan skroman život.”
Dragan razmišlja i o budućnosti i ne želi da se ovaj zanat ugasi. Jedini je sarač u Nišu i voleo bi da ima naslednika.
“Imam sina, 14 mu je godina i još ne pokazuje interesovanje, a li nadam se da će pristati da uči ovaj zanat. Voleo bih da od grada dobijem b ilo kakva p odsticajna sredstva. Mnogo bi mi značilo, a bila bi podstrek za još bolji i kvalitetniji rad.”
Zaboravilo se vreme kada je veliki broj seoskih domaćinstava i kada se oprema za njih izrađivala u saračkim radnjama. Dragan i danas u Belotincu svojim meštanima p opravlja ili pravi opremu, ali i svaki dan putuje u Niš u svoju radnju i sa velikim zadovoljstvom bavlja saračke usluge.
U veličinama, vrednosti neprestano rastu i proniču u tajnu svakodnevne besede. Tražite sebe, u dobru i istrajnosti javiće se osećaj, a onda se i prava istina rodi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
