Novi centar grada oko buduće Palate pravde na Paliluli (VIDEO)

Radove na renoviranju Kasarne Filip Kljajić obišla je ministarka pravde Maja Popović i gradonačelnica Dragana Sotirovski. Buduća Palata pravde postaje kasarna Filip Kljajić.

Renovira se oko 10.000 kvadrata bivše kasarne u kojoj će se smestiti svi niški pravosudni organi. 

“Iz budžeta je uplaćeno 7 miliona evra, a ono što je bitno jeste da će 320 zaposlenih dobiti jednu potpuno novu zgradu, energetski efikasnu, sa uređenim prilazima za invalide, gde ima peko 200 parking mesta”, rekla je ministarka Popović prilikom boravka u Nišu.

Grad Niš je pomogao da izgradi nove saobraćajnice do buduće Palate pravde ali se očekuje i da uskoro krenu radovi na uređenju parka ispred samog zdanja.

“Ovo je buduća Palata pravde, ovo će biti novi centar Niša, novi centar Palilule. Renovira se i škola, otvorićemo i vrtić, veliki kompleks Novog Niša je preko puta, a ono što je najbitnije pravosudni organi će biti na jednom mestu, a grad će nastaviti da pomaže u sređivanju ovog mesta, kako bi smo dobili novi centar grada”, rekla je gradonačelnica Sotirovski.

Ona je istakla da je Grad Niš uredio ulicu Vojvode Putnika i da su napravljena dva kružna toka, dok prostor oko same zgrade danas jeste uređen.

ISTORIJAT BIVŠE KASARNE FILIP KLJJIĆ

Nekada je Kasarna Filip Kljajić bila Inžinjerijska kasarna predstavlja jedan od najznačajnijih i najmonumentalnijih vojnih objekata tada u Nišu. Sagrađena je na prelazu iz XIX u XX vek. Kasarna je korišćena za smeštaj vojnika sve do početka dvadesetprvog veka. I u toku Prvog svetkog rata i u toku Drugog svetskog rata okupatori su objekat koristili za smeštaj svojih vojnika.

Kasarna je nosila ime „Filip Kljajić” po narodnom heroju iz Drugog svetskog rata Filipu Kljajiću Fići a građena je po projektu beogradskog arhitekte Danila Vladisavljevića. Inžinjerijska kasarna predstavlja najznačajnije ostvarenje ovog poznatog beogradskog arhitekte, koji je, pored ostalog, projektovao u Beogradu Vojnu bolnicu, zatim zgradu Izvozne banke na Terazijama i Prometnu banku u Knez Mihalovoj ulici.

Izgradnja ove, jede od najvećih kasarni u ondašnjoj Srbiji počela je 10. jula 1899. godine svečanim polaganje kamena temeljca kome su prisustvovali kralj Aleksandar Obrenović i njegov otac kralj Milan Obrenović, oslobodilac Niša.

Ono što izdvaja ovo veliko zdanje od sličnih je rešenje specifičnom kompozicijom po „ugledu na neoromanske vojne građevine u Nemačkoj“, koja podseća na srednjevekovne zamkove, sa kulama i zupčastim završetkom atika.

Gradnja „Inženjerske kasarne“ je završena 1900. godine, a izgrađena u stilu neoromantizma predstavlja veoma značajan arhitektonski objekat u Nišu, tim pre što je do danas sačuvan u skoro izvornom stanju, jer na zgradi nisu vršene bilo kakve značajne prpravke. Dograđivanja i prepravke između dva svetska rata nisu uticala na prvobitan izgled objekta.

Kasarna je nakon prvog svetskog rata bila poznata kao „Kasarna 16. Pešadijskog puka“, a nakon drugog svetskog rata pa do njenog zatvaranja, kao kasarna „Filip Kljajić“.

Nakon napuštanja zgrade kao vojnog objekta Ministarsvo odbrane Srbije je početkom 2011. godine sa Gradom sklopilo dogovor o zameni objekata, tako da je dalju ingerenciju nad zgradom preuzeo Grad.

Podsetimo, kasarne „Filip Kljajić“ i „Bubanjski heroji“ vojska godinama nije koristila, a plac kasane „Bubanjskih heroja“ prodat je američkom investitoru „Clean Earth capital“.