Nekada su ovde boravili kraljevi, danas se pripoveda… Česma TRI KRALJA u Niškoj Banji

Česma „Tri kralja“ u Niškoj Banji je spomen-obeležje koje su zahvalni meštani podigli u znak sećanja na boravak  tri srpska kralja.

Najpopularnija česma u Niškoj Banji je na kamenom postamentu, od belog je mermera sa kraljevskom krunom na vrhu, a kruna je u bronzi. Na tri stane spomenika su izrađene biste tri srpska kralja Milana i Aleksandra Obrenovića i Aleksandra I Karađorđevića. Na svakoj strani je pored biste i ispisano ime kralja a tu su i mesingane lule za vodu.

Česma zauzima centralno mesto koje povezuje donji i gornji park sa centralnim uličnim šetalištem.

Prema zapisima dr Milana Šijačkog (poznatog srpskog lekara, koji umro 1985. u Čikagu), ova tri vladara su značajno doprinela obnavljanju i razvitku banje. Poseban doprinos dao je kralj Milan Obrenović, koji je na padinama Koritnjaka imao i svoj letnjikovac, dok je njegov sin Aleksandar Obrenović sa suprugom Dragom Mašin posvetio posebnu klupu u parku. Zbog nepostojanja odgovarajućeg smeštaja, knez Milan Obrenović je nagovorio beogradske juvelire da 1880. godine otkupe zemljište kod današnjeg Hotela „Ozren” izgrade zgradu.

Aleksandar I Karađorđević je često boravio u vili „Jela“, koju i danas meštani nazivaju „Kraljeva vila“. On je u Nišku Banju prvi put došao na poziv Dragiše Cvetkovića, tada gradonačelnika Niša, kasnijeg predsednika Vlade Kraljevine, da bi u periodu od 1928. do pogibije 1934. u Niškoj Banji boravilo po tri puta godišnje. Godine 1932, on je sa kraljicom Marijom ovde proslavio i destogodišnjicu braka. Iz vile „Jela“ nakon oporavka u banji 1934. godine, kralj Aleksandar I Karađorđević krenuo je na svoje poslednje putovanje u Marselj i stradao u atentatu 9. oktobra 1934.

U čast vladara iz dve srpske dinastije koji su ovde često boravili meštani su podigli spomen-česmu i po njima nazvali je česma „Tri kralja“.

Tragovi naseljavanja Niške banje potiču iz praistorije, i iz bronzanog i gvozdenog doba. Prvi put kao banja pomenuta je 362. godine o čemu svedoče sačuvani spisi. Tada su njeni prostori bili pod Rimljanima, koji su otkrivši termalne izvore odlučili da podignu veliko kupatilo sa dva bazena od šarolikog mermera. Za vreme cara Konstantina Velikog, banja je bila jedna od glavnih carskih odmarališta i kupališta zbog blizine njegovom letnjikovcu – Medijani i blagodeti mineralnih voda. Tada kreće intenzivniji razvoj Niške banje, Medijane i Naissus-a (grada Niša).

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.