Rukometni trener Svetislav Beli Jovanović ostaje veran svom klubu Naisi i gradu Nišu. Kao kroz san, prilazimu vreme da ga pita kako mu je. Kao kroz san, prilazi mu vreme da ga pita kako mu je. On ne meri vreme, on teče, vezuje sudbinu svoju, trpi osećanja i ne zaboravlja. Učen i hvaljen zna šta će sa vremenom. Rukomet kao ostvareni san izatkan od najtanje svile.
A sve le počelo 1983 godine.
“Tako je. Na poziv legendarnog trenera mladjih kategorija rukometnog kluba Železničar čika Miće Mladenovića dobio sam šansu da dodjem u klub i to je bio poziv koji se nije mogao odbiti. Sve je bilo u mojim rukama.”
Nekoliko godina kasnije i prvi tim, značajne utakmice i rezultati.
“1986. godine debitovao sam u prvoj ekipi protiv Pelistera. Zaista jedno lepo iskustvo i doživljaj koji i danas pamtim. Od 1986 do povrede, a i posle 1993. godine igrao sam u Železničaru sa pauzom od jedne godine kada sam nastupao za ekipu Dubočica iz Leskovca.”
Uporedo sa igrama u Železničaru fakultet je bio želja i obaveza koja se ostvarila. Fakultet za fizičko vaspitanje za struku i potvrdu vrednosti.
“Pitanje je šta bi bilo da se nisam povredio. Tadašnji predsednik rukometnog kluba Petar Serlatić ponudio mi je ulogu trenera mladjih kategorija i to je ubrzalo taj deo što se tiče fakulteta, tako da sam 1995. godine diplomirao i završio kurs za trenere. Tako sam počeo ozbiljno da se bavim trenerskim pozivom. Treniranje u Železničaru ispada da je lepa uvertira za ono što će se kasnije dešavati. Bio sam trener mladjih kategorija, ali i pomoćni trener Zoranu Živkoviću kada smo osvojili kup protiv Sintelona i uspešno odigrali mnogo prvenstvenih utakmica. Sve je to pomoglo i da 2001. godine postanem prvi trener Železničara. Ipak 2003 god. Odlučujem da predjem u Ženski klub tadašnji DIN. U prve dve godine uzeli smo jedan kup, igrali smo dve godine ligu šampiona i bili u 16 ekipa što je bio veliki uspeh.”
17 god na čelu Naise karijera za lepu priču okićena trofejima, priznanjima i pohvalama. Ekipa za respekt, za vrh Super lige, poštovana i cenjena.
“Osvojili smo do sada lepe rezultate. Pobednici smo Čelenč kupa i četri domaća kupa. Nalazimo se medju tri najbolje ekipe u Super ligi i to su rezultati za ponos.”
Nade i želje za vreme koje dolazi postoje i po svemu sudeći netreba se brinuti za budućnost ženskog rukometa u Nišu.
“Sada su to deca od 17 i više godina. Lepo je i teško raditi sa njima, a tu netreba stati. Svaka godina novi izazov i trudimo se da na najbolji način predstavljamo Niš i Srbiju u rukometnom svetu. Ove godine imamo korektnu ekipu i želje su da uznemo bar jedan trofej, da udjemo u plejof a u Čelenč kupu da prodjemo što dalje.”
Zaboravi početak, ne zaboravi uspomene i znaj da su prošli mnogi izazovi i mnoge su zvezde biserne stihove ispisale. Priupitaj katkad i njih znaju li sonatu trajanja. Svetislav Beli Jovanović čuva svoje uspomene koje su mu i tekako ostale verne.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
