Abe…Niške priče!

Nišlije su groblje zasadili na Gorici…bežeći od Nišave,
koja je u to vreme umela da zaplavi svoje obale.
Groblje je korišćeno do početka sedamdesetih, kada je otvoreno novo na Bubnju…
I mada već dugo nije primalo nove večite stanare..Sredinom osamdesetih godina..
poslednji koji se tamo uselio, sa druge strane mermera, u porodičnu grobnicu..
bio je B.T. zvani Smuk….Poslednji potomak, stare niške porodice T.
Nadimak nije dobio po zmiji (Zamenis longissimus)..već po liku iz dela S.Sremca.

Porodica T.. imala je predratnu vilu u centru grada…
Po smrti svojih roditelja…Smuk se preselio u suturen kuće..
,,Stan za poslugu,,.. U dva sobička…
A visoko prizemlje i sprat je izdavao..i od toga živeo.
Nije radio nigde..nije radio ništa..Živeo je od kirije..koja je bila sasvim dovoljna
za potrebe jednog solidnog samca..
Nije imao nikoga…Samo sebe… Nije se ženio i nije imao porodicu…
,,Jedna duša.. jedna guša,, ..kažu Nišlije.
Oni koji su ga poznavali, kažu da je bio…,,poslednji niški boem,,.
Smuk nikad nije bio previše pijan..a ni premalo…Reklo bi se, taman onoliko koliko treba.
,,Ja sam se napio još pre tries godina..i sad samo dolivam…ne isplati mi se da se treznim. Dok sam bio početnik..sa puno pića, sad i odma…u delirijum tremensu, nisam viđao bele miševe….Mene ganjali konobari u belim bluzama…sa ,,plati molim,,,,….
Nikada nije pravio incidente…Nije se svađao i galamio..Nije se teturao u hodu..
,,Ja pijem sa razumevanjem,,…kaže.
Bio je uvek lepo obučen..čist i uredan..Bio je duhovit..i rečit…Bio je veseljak i šarmer.

Smuka sam upoznao početkom osamdesetih…u kafani Atina.
Družio se sa mojim ujakom.
U to vreme,..niške kafane su radile do 22,oo…
Ko je želeo da produži ,,noćni provod,,..morao je da ide u bife na železničkoj stanici
ili u kafanu Atina…preko puta.
Tu se okupljao raznoliki svet i polusvet…noćobdije, pijanci, muvatori, okasneli putnici,
lekari, advokati, glumci, muzičari…
Ja u klipanskim godinama…kada počinje da se istražuje život.
,,Sinko..koliko sam ja popio…ti ne možeš da preplivaš,,..kaže Smuk..bez da se hvali.
U kafanu ulaze trojica cigana ..Muzikanati…Violina, gitara i tarabuka…
Završili ,,gažu,, u nekoj kafani..i sad došli da nešto popiju i podele zaradu.
Pozdravljaju se sa Smukom..on vadi iz novčanika, svežanj para i daje Violini.
,,Ne treba gazda Smuk…platio si..,,
,,Ovo je bakšiš…ako bude i porudžbina,,..
Violina uzima pare..protrlja bradu..zahvali se, i sva trojica sedaju za susedni sto.
,,Zaostao dug?,,…pitam
,, Ne…Pretplata…Platio sam im da mi sviraju na sahrani….kad umrem.
Konobar!.. Daj još jedan litar….Ako treba da umrem..
bolje, od litra nego od kapi.,,….smeje se Smuk.
,,Pre neku godinu..bio sam na samrti…Jebem li ga od čega…U magnovenju vidim neke nepoznate face oko mene…Ko ste bre vi?..pitam…
Mi smo..kaže..tvoje neispunjene želje, propali snovi, upropašćen talenat…
,,Hvala što se došli da me ispratite,,…zahvaljujem.
,, Mi smo došli da umremo sa tobom,,..
Zaćutimo…Svi razmišljamo o poenti priče.Tajac se oduži.
Tek da nešto kaže…moj ortak ga pita.
,, Mislite da muzičari neće da vas zajebu?,,..
,, Ne mislim..Znam da neće,,..

I nisu…Oni koji su tog dana prolazili pored starog groblja..ili bili na sahrani…
pričaju da je bila takva svirka i veselje, da se ne pamti…ne znaš jel svadba ili sahrana.
Baš onako, kako je Smuk naručio i platio.
Smuk je umro u kafani…za stolom..
Konobar kaže…samo je reko..,,Eto..prođe i to…,, i onda, kao da se uspavao…
naslonio glavu na karirani stolnjak…i umro od ,,kapi,,.

,,Ne postoji priručnik za život…Svako piše svoj,,
Govorio je Smuk..poslednji niški boem.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.