Abe Nišlije!….Niške priče

Obilazim ga koliko mogu…..kad stignem…od obaveza..
Porodica, posao, jurnjava…proredile posete.
Pijemo kafu i ćutimo…

Stari redovno koristi priliku da mi u amanet ostavi neku mudrost..
,,Ne veruj čoveku, koji nema prijatelje iz detinjstva,,….kaže
Ćutim…sejvujem..i u sebi analiziram rečeno.
Posle karaće pauze, on nastavlja.
,, …Kostu sam znao oduvek..od kad znam za sebe…Kuća do kuće..isto godište..
,,Ispisnici,,…zajedno rasli..igrali loptu, pravili zamke za ptice, brali trešnje..
išli u isti razred..sedeli u istoj klupi… nerazdvojni…

Tog leta..baš po završetku osmoletke…Jednog dana odemo na pecanje..
Na Nišavu…dole ispod starog ,,Vulkana,,…
Zabacili…sedimo…ćutimo..ko ovo sad ti i ja..gledamo u plovake.
– Oćeš nešto da vidiš ? … pita me Kosta.
– Oću!..Šta?
On ustaje skida majicu… i pokazuje mi leđa..Skočim kao oparen.
– Šta ti je to na leđima?
– Rastu mi krila.
– Kakva krila…budalo…Jesi išo kod doktora?
– Jesam..vodili me moji.
Na leđima je imao..nekakve uboje…rane..
– Jel te boli?
– Ponekad ..ali trpim..

Već nekoliko dana posle toga..otišo je u bolnicu..Tamo ležao nedelju dana…
a onda ga prebacili u Beograd…
Više ga nikad nisam video..Umro je pred kraj leta…
Imao je nekakav karcinom.

Moj najbolji drug iz detinjstva..moj Kosta…Izrasla mu krila i otišo među anđele.
I nikad nisam saznao..ko mu je rekao za krila…
Lekar..roditelji…..Ili je on sam, klinački, povezao sa odlaskom na nebo,,…

Dve cigarete odćutimo.
Proklizao sam…Ne umem da sastavim misao..Srčem iz prazne šolje.
,,I meni počela da rastu krila.. ili možda rogovi..videćemo,,…..kaže moj stari…
A onda smo se raspali u sitne deliće, i ja i šoljica za kafu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.