Ekonomija

Niška zelena salata na trpezama Evrope

Uz pomoć zadruge „Dar prirode“ poljoprivredni proizvođač Jugoslav Janković iz sela Trnava, izvezao je na tržište Evropske Unije u decembru prošle godine 15.800 komada zelene salate. Niške Vesti su istraživale kakva je procedura morala da se poštuje da bi se ovaj poljoprivredni proizvod plasirao na zahtevno tržište EU. Slaviša Dinić, jedan od osnivača zadruge „Dar prirode“ i odbornik u SG Niša, upozorava da se poljoprivrednika ne treba sećati samo za slikanje pred izbore, već im treba stalno pružati pomoć.

Da se sve može kad se hoće, svedoči Jugoslav Janković, poljoprivredni proizvođač iz sela Trnava kod Niša. Uz pomoć zadruge „Dar prirode“, partneru iz Nemačke prodao je dva šlepera zelene salate. Salatu uzgaja u plastenicima na svom gazdinstvu na 300 ari površine. Za Niške Vesti kaže da ovaj veliki izvozni posao ne bi uspeo da realizuje bez brojnih edukacija na koje je išao i koje su mu pomogle da usvoji neke od EU standarda u proizvodnji.

„ Išao sam na sve edukacije koje su bile organizovane za poljoprivrednike. Zelenu salatu sam sada prodao po 40 do 50 procenata višoj ceni nego što je kod nas. Da je nisam izvezao, ona bi zbog niskih tempertura propala. Sigurno bi 70 procenata salate propalo, dok bi ostalih 30 prodao u bescenje. Nemački partner je dobio tačno 15.800 komada zelene salate, koja je bila upakovana po svim evropskim standardima, a šlepere smo napunili za dan i po“, kaže proizvođač Janković.salata 1

U ovom izvoznom projektu je aktivno učestvovala poljoprivredna zadruga „Dar prirode“, a jedan od osnivača zadruge je i odbornik u SG Niša, Slaviša Dinić, koji se i sam bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Dinić za Niške Vesti kaže da je neophodno pratiti zahteve kupca.

„Počev od izgleda, veličine proizvoda, tretiranja u svim fazama rasta, pa do pakovanja. Postupak je bio malo mučan, posebno za prvi šleper koji je smo ispratili iz Niša. Za drugi je sve bilo mnogo lakše. Potrebno je bilo da u jednu gajbicu stane 12 komada salate, propisano je i kako se ona ređa, komadi su morali biti težine od 300 do 500 grama.“ svedoči Dinić.

On ističe da je iskorišćenost proizvoda u plastenicima u zemljama EU 80 do 90 procenata, što znači da skoro nema komada koji se moraju odbaciti, dok je kod nas taj procenat znatno manji.

„ To su standardi koje ćemo morati da zadovoljimo u narednom periodu ako želimo da izvozimo naše proizvode. Saveti kupca su važni, jer naš partner iz Nemačke nije samo kupac, nego je i sam proizvođač zelene salate na nekoliko hektara površine. To znači da ima bogato iskustvo u proizvodnji i to iskustvo je veoma vredno za nas i mi ga koristimo,“ ističe Dinić.

Osnivač zadruge „ Dar prirode“ je i diplomirani agronom Aleksandra Brzaković, koja za Niške Vesti podvlači da je ključno usvajanje standarda EU u poljoprivrednoj prozvodnji i drugačija organizacija srpskih poljoprivrednih gazdinastava.

„ To u krajnjem znači bolji kvalitet proizvoda, što je najbitnije. Uvođenje standarda koji garantuju bezbednost proizvoda „Global GAP“ koji prati dobre proizvođačke prakse je neophodno da bi srpski proizvodi bili konkuretni na evropskom tržištu. Bezbednost proizvoda nije bitna samo za izvoz, bitna je i naše tržište, da u svakom trenutku znamo kakvu hranu jedemo“, kaže Aleksandra Brzaković.

Zadruga „Dar prirode“ je na putu da dobije licencu i za proizvodnju organske hrane, a u toku je prirema za usvajanje „Global GAP“ standarda.

„ Meni nije poznato da u našoj zemlji postoji gazdinstvo, preduzeće ili zadruga koja je usvojila ovaj standard, a to je ključno, jer otvara mnoge mogućnosti. Evropska praksa pokazuje da je neophodno uvođenje knjigovođstva na gazdinstvu, vođenje takozvane „knjige polja“, uvođenje „far –menadžmenta“, postojanje dugoročnog poslovnog plana za svako pojedinačno poljoprivredno dobro. To naši proizvođači ne mogu sami, zato je bitna stručna podrška i edukacija, a pre svih, državne institucije treba da budu osposobljene za pružanje ove vrste pomoći sprskom proizvođaču,“ rekla je Niškim Vestima Aleksandra Brzaković.salata 3

Na naše pitanje da li ima organizovanih edukacija za poljoprivrednike niškog regiona, kako bi naučili da uspešno usvoje zahteve EU tržišta, Slaviša Dinić je odgovorio:

„Edukacije poljoprivrednika je aktuelna vlast zaustavila proglašavajući ih „fantomskim“ i „lopovskim“. Mi smo ih počeli jer smo imali viziju u kom smeru treba da se razvija poljoprivreda u ovom kraju, jer to jeste naša ogromna razvojna šansa. Treba napomenuti da smo u 2012. došli do direktnih subvencija u poljoprivredu od 40 miliona, a da su one 2015. godine iznosile samo 4 miliona dinara, dakle deset puta manje.“

U ovom „pionirskom“ izvoznom poduhvatu, svi su zadovoljni, i proizvođač i kupac. Do aprila 2016. godine, put zemalja EU krenuće još nekoliko šlepera zelene salate, najavio je Slaviša Dinić i dodao:

„Pre nekoliko godina imali smo plan za naše povrtare, izgradnju povrtarskog centra u selu Lalinac. Nažalost i to je zaustavljeno. Nakon mog prvog obraćanja u gradskom parlamentu, kada sam rekao da još ima ljudi koji razmišljaju o poljoprivredi, da ima nas koji pomažemo poljoprivrednicima i oko plasmana na EU tržište, aktuelna vlast je odmah zvala poljoprivrednike sa namerom da se slikaju sa njima kada krene nova isporuka. Što bi naš narod rekao „nit’ luk jeo, nit’ mirisao“, a traže da se slikaju. Očigledno da se izbori bliže, jer se poljoprivrede sete samo kada treba da se skupe politički poeni“, zaključio je Dinić.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button