Milorad Ćirić je rođeni Nišlija koji je celog života išao trbuhom za kruhom. Radio je i živeo u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Grčkoj i širom Srbije. Pre pet godina imao je dva moždana udara koje je jedva preživeo. Ima šezdest godina, oduzetu levu ruku i delimično levu nogu. Trenutno je bez primanja, čeka socijalnu pomoć i tuđu negu i prosi u Obrenovićevoj ulici. Ćiriću su neophodna elektro-motorna kolica, jer trenutno pozajmljuje mehanička koja teško vozi, jer su za to potrebne dve zdrave ruke koje nema.
CEO ŽIVOT OD NEMILA DO NEDRAGA
Da život ume da bude i nepravedan i težak svedoči rođeni Nišlija Milorad Ćirić, koji se skoro svakog dana može videti u Obrenovićevoj ulici ispred Foruma kako prosi za parče hleba.
U Niš se vratio 1997. godine iz Čakovca u Hrvatskoj, gde je otišao davne 1977. U hrvatskom gradiću je prvo imao elektro-servis u vlasništvu, jer je po zanimanju elektro- mehaničar. Nekoliko godina pred rat imao je i svoje taksi vozilo kojim je solidno zarađivao za život, kaže.
Davne 1997. godine vratio se u rodni Niš, pa kako nije bilo posla, otišao je u Grčku. O tom boravku kaže da je bio uspešan, a radio je na građevini i u poljoprivredi. Vratio se u Srbiju nakon godinu dana, a za to vreme zaradio je dovoljno para da kupi kamion.
Kamionom je prevozio robu, međutim, ni taj posao nije bio dugog veka. 2000. godine je sve stalo, pa je rešio da se preseli u Novi Sad gde je nastavio da radi građevinske poslove, a trgovao je i poljoprivrednim proizvodima.
Tako je Miloradu prošlo sledećih sedam godina života.
2007. godine opet je bio primoran da se seli, ovaj put u Crnu Goru, gde radi kao građevinski radnik.
“U životu sam radio sve i svašta da bi preživeo. Nemam nikakvu dokumentaciju o radnom stažu, najveći deo je ostao u Hrvatskoj. Pre tri godine podneo sam zahtev za invalidsku penziju, ali od toga još uvek nema ništa. Obnovio sam u januaru i zahtev za socijalnu pomoć i tuđu negu na koju imam pravo i trenutno sam bez ikakvih prihoda”, kaže Ćirić koji trenutno živi u iznajmljenoj sobi u Medoševcu.
O gazdama kod kojih je iznajmio sobu kaže da su fini ljudi i da mu gledaju kroz prste jer nije u stanju da redovno izmiruje kiriju.
Na naše pitanje da li ima rođake, pomirljivo kaže:
“Imam rođake, ali su mi svi okrenuli leđa”.
ELEKTRO-MOTORNA INVALIDSKA KOLICA GOSPODINU ĆIRIĆU
Miloradu je prva na ulici prišla Marina Adamović i u razgovoru saznala da se iz Medoševca u Obrenovićevu ulicu dovezao u pozajmljenim mehaničkim kolicima.
“Ne mogu da verujem kako mu specijalista nije dao nalog za kolica, bar mehanička, mada, nervno- odsečenoj ruci, odgovaraju samo elektronska invalidska. Postaćemo zemlja prosjaka kojima je ukradena vera u pošteno bolje sutra”, prokomentarisala je tešku životnu priču ovog Nišlije.
Dok čeka odobrenje na socijalnu pomoć i tuđu negu, Milorad Ćirić više je gladan nego sit. San mu je da ima automobil koji bi bio prilagođen njegovom invaliditetu pa da može da nastavi da taksira, međutim od tog sna udaljen je svetlosnu godinu.
Niške Vesti pridružuju se inicijativi Marine Adamović da ovaj čovek, bar za početak, dobije invalidska kolica kojima bi mogao nesmetano da se kreće.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
