Zdravlje

MOŽDANI UDAR MOŽE DA SE SPREČI: Danas je Svetski dan borbe protiv moždanog udara

Međunarodni dan moždanog udara je prilika da se podsetimo koliko je ova bolest opasna, kaže profesor dr Miroslava Živković, neuropsihijatar i direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Niš. Ona naglašava da se radi o bolesti koja je opasna ne samo sa medicinskog već i socio-ekonomskog aspekta imajući u vidu da predstavlja prvi razlog smrti kod žena u Srbiji , a drugi kod muškaraca.

Njena poruka svima je šetajte, hranite se zdravo, pijte umereno, jedna čaša vina, i budite pozitivni. To je teška bolest koja ima leka i svako treba da nauči da prepozna simptome i dođe na vreme jer moždani udar je moguće lečiti i sprečiti. Statistika kaže da u Srbiji 25.000 osoba svake godine doživi moždani udar. Više pogađa mušku populaciju ali je smrtnost veća kod žena.

Svaki peti pacijent je mlađi od 45 godina dok se 50 odsto pacijenata nalazi u životnoj dobi od 45 do 60 godina.

„Samo ovaj podatak govori dovoljno o kakvoj se bolesti radi, ali ono što problem čini komplokovanijim je da je moždani udar najčešći razlog invaliditeta i demencija, znači poremećaja pamćenja kod pacijenata. Ovakvi pacijenti značajno opterećuju i budžet zemalja u kojima se to dešava i predstavljaju problem za negu kada se radi o porodicama“, kaže dr Miroslava Živković.

Dodaje da njene kolege na Klinici za neurologiju godinama vode oštru borbu sa ovom ‚‚aždajom‚‚ i naglašava da je jako ponosna što je pripada timu koji je uspeo da, na neki način, savlada ovu tešku bolest.

dr Miroslava Živković, neuropsihijatar i direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Niš

„Kada se radi o statističkim podacima postoji paradoks što se tiče sveta i nas. Kod nas je moždani udar prvi na listi smrtnosti, a u Americi je na četvrtom mestu. Ono što je utešno to je podatak da ova bolest može da se spreči dobrom prevencijom i da se smanje posledice. Mi radimo godinama na prevenciji i čini mi se da smo dosta toga postigli. Jako je važno i to da je naša ekipa neurovaskularaca uspešno aplikovala lek koji se već od 2006.godine koristi za razbijanje tromba, ali samo pod uslovom da se pacijent javi unutar tri sata od početka bolesti. Druga revolucija u lečenju ove bolesti dogodila se sa primenom novih oralnih antikoaugulansa i teća revolicija u lečenju ove bolesti dolazi sa mehaničkom estrakcijom tromba“, objašnjava dr Miroslava Živković.

Prema njenim rečima najvažnije u lečenju moždanog udara je da se pacijent javi na vreme.

„Na vreme doći to znači tri do četiri sata od početka bolesti. Kada smo krenuli sa ovom akcijom mislila sam da je to preveliki zahtev za nas. Za razliku od srčanog udara dijagnostika je lakša, kod moždanog udara je to malo komplikovanije jer mora da se uradi skener i brojne skale i kompletna laboratorija. Zahvaljujući odličnim naporima Hitne pomoći i udruženom radu lekara iz razlitih oblasti, od trenutka kada pacijent stupi na vrata za 80 minuta imamo gotovu kompletnu proceduru. To nije bilo lako i na tome se puno radilo“, ističe dr Miroslava Živković.

Ona smatra da je puno urađeno i na edukaciji stanovništva kako bi osoba kojoj se dogodi nešto slično znala i čemu se radi i što hitnije se obratila lekaru.

„Karakteristika simptoma moždanog udara je u tome što su brojni, ne bole i pacijenta lako zavaraju. Ukoliko osete trnjenje ili slabost polovine lica ili tela koja je privremena i povremena, prolazne smetnje vida da jednom ili oba oka, smetnje u govoru bilo da ne može da izgovori ono što želi ili ne razume ono što neko kaže, smetnje govora u vidu zaplitanja jezikom, vrtoglavice i dvoslike, samo su neki simptomi koji su alarm pacijentu da se što hitnije javi lekaru“, nabraja Živković.

Profesorka dr Miroslava Živković kaže da je živi svedok evolucije u lečenju moždanog udara. Za vreme radnog veka je prošla od toga da je važilo pravilo da za ovu bolest nema adekvatnog leka do toga da su se pojavili lekovi koji mogu da pomognu pacijentu da za samo jedan dan posle primene tarapije stanu na noge. Terapija koja se danas primenjuje u KC primenjuje se u celom svetu.

„Postoji više faktora koji dovode do moždanog udara. Na neke od njih se može uticati na neke ne.To je pol, nasleđe, godine.Postoje bolesti koje je moguće lečiti, a to su bolesti zgrušavanja krvi, hipertenzija, dijabetes i još neke i konačno štetne navike kojima ima leka, a to su pušenje, stres, masna ishrana i fizička neaktivnost koja spada u četvrti razlog smrtnosti u svetu“, dodaje dr Miroslava Živković.

Menja se način lečenja, ali se menja i starosna dob pacijenata, pa je sada sve više mlađih pacijenata koji se javljaju sa moždanim udarom. Ono što je jako važno pre više od 30 godina od moždanog udara je umirao svaki drugi pacijent, 50 posto, a sada je mortalitetna stopa 20 posto. To znači da svaki peti pacijent ne preživi ‚‚sudar‚‚ sa moždanim udarom.

„Zahvaljujući preventivnim kampanjama smanjili smo i broj pacijenata na godišnjem nivou. Ranije smo imali 1500 pacijenata godišnje, a sada je taj broj manji zato što ljudi vode računa o svojim navikama i slušaju savete doktora.Sada sa ovim brojkama sa punim srcem mogu da kažem da smo uspeli da se izborimo, i još se borimo sa ovom bolešću, a ta borba nije bila laka“, kaže dr Miroslava Živković.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close