Grčka boginja Demetra čuva jednu od najpoznatijih zgrada u Nišu

Iako jedinstven stav o poreklu i imenu Cincara, ili Vlaha, te Aromuna kako su sebe zvali,ni dan danas ne postoji, zahvaljujući značajnom ulaganju u svoje obrazovanje ovaj mali narod je tokom vekova od stočarstva koje im je bilo osnovno zanimanje, svojim usavršavanjem iznedrio neke od najvećih intelektualaca i privrednika u našem gradu. Pismenost i poznavanje stranih jezika, sve ono što Srbi i Turci nisu imali – činilo ih je dosta korisnim i značajnim što su oni uveliko i kortistili naročito u vreme Turaka kada su zauzimali dosta dobrih pozicija u samom društvu. Kada o tome pričamo svakako nije zanemarljiv trag koji su kroz istoriju niški Cincari ostavili u trgovini, kulturi, prosveti i zdravstvu.

Tu poziciju oni ne ispuštaju ni posle oslobođenja u kraljevini Srbiji, kada Niš postaje druga prestonica a familije Hristodulu, Harisijades, Paligorić, Delja, Čohadžić, Harmijadis, Ćermilo, Niku, Dada, Karakočić, Čoleka i dr.imaju velike zasluge za razvoj industrije i trgovine.

Vremenom taj svoj veliki finansijski kapital kojim su u Nišu raspolagali, rešavaju da u koraku sa vremenom i konkurencijom na tržištu i oplode. 25.novembra 1884. godine niški Cincari će osnovati prvu Nišku akcionarsku štedionicu. Predsednik upravnog odbora bio je Atila Okoličanji (inače farmaceut) a članovi su bili: Đoka S.Nešić, ugledni niški trgovac, A.Harmijadis, Diimitrije Nikolić, Ilija Miletić, Dimitrije J.Kocić, Karlo Materni, Nikola J.Jarendi, Stefan T.Hristodulo, A.Pečaković i Mihailo H.Nešić. Kako su se vremena ubrzo menjala a i bio je sve više primetan porast i jačanje trgovaca srpskog porekla niški cincari shvataju da više nije dovoljno stanovanje u istoj mahali ili delu grada, pa ni rodbinska povezanost.

Akcionari okupljeni oko Niške akcionarske štedionice su, nakon dvadesetak godina njenog postojanja, otvorili „Prvu predionicu pamuka u Nišu“ i „Mlin niške akcionarske štedionice“ kojim su uvećali svoj kapital pa su rešili da izgrade jednu zgradu gde bi bilo sedište banke.

Tako je 1902 god. izgrađena jedna od najpoznatijih zgrada nama Nišlijama u ulici gen. Milojka Lešjanina i to baš za potrebe štedionice. Ime projektanta nažalost nije poznato, ali znamo da je rađena u formi akademizma. Posebnu lepotu objektu daje njen ulazni deo sa niskim stepeništem i pilastri na uglovima objekta kao i jedan bitan značajan krovni venac dosta dekorativno obrađen frizom dekorativnih konzolica.

Kada pogledamo samo objekat Simfonijskog orkestra najjači utisak ostavljaju upravo ženske figure koje su postavljene levo i desno od ulaza a skoro da su u prirodnoj veličini. Najverovatnije su u pitanju figure grčke boginje Demetre u svom karakterističnom položaju se jednom rukom dignutom iznad ramena i drugom negde približno na kuku.

Demetra predstavlja majku zemlju koja je od Zevsa dobila nalog da se bavi zemljom plodnošću i poljoprivredom. Kako se u ovom slučaju radi o banci one su zaštitnice kapitala Niške štedionice. Obično ove boginje u originalu drže koplje sa bakljom, odnosno plameno koplje u desnoj, dok u levoj ruci koje niže postavljena drže klasje žita.

Osnivanjem štedionice i oplodnjom kapitala suvlasnika, udaren je i kamen temeljac osnivanju prve masonske lože u Nišu pod nazivom „Nemanja“. Predsednik štedionice bio je i predsednik lože Đoka Nešić, a tu se spominju imena i Karla Martina i Hristodulua, ali je možda interesantan podatak da je i sam Stevan Sremac bio član prve masonske loze u Nišu.

Banka je ukinuta posle II svetskog rata, a od 1960. godine zgrada pripada Simfonijskom orkestru u Nišu i pod zaštitom je zakona. Od tada pa do današnjih dana ova istorijska zgrada što se tiče enterijera preživela je nekoliko rekonstrukcija i adaptacija. Čak je 70-ih godina u ovoj dvorani živeo i radio i bioskop Simfonijski orkestar.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.