Stari Niš

Grčka boginja Demetra čuva jednu od najpoznatijih zgrada u Nišu

Niška akcionarska štedionica

Iako jedinstven stav o poreklu i imenu Cincara, ili Vlaha, te Aromuna kako su sebe zvali,ni dan danas ne postoji, zahvaljujući značajnom ulaganju u svoje obrazovanje ovaj mali narod je tokom vekova od stočarstva koje im je bilo osnovno zanimanje, svojim usavršavanjem iznedrio neke od najvećih intelektualaca i privrednika u našem gradu. Pismenost i poznavanje stranih jezika, sve ono što Srbi i Turci nisu imali – činilo ih je dosta korisnim i značajnim što su oni uveliko i kortistili naročito u vreme Turaka kada su zauzimali dosta dobrih pozicija u samom društvu. Kada o tome pričamo svakako nije zanemarljiv trag koji su kroz istoriju niški Cincari ostavili u trgovini, kulturi, prosveti i zdravstvu.

Tu poziciju oni ne ispuštaju ni posle oslobođenja u kraljevini Srbiji, kada Niš postaje druga prestonica a familije Hristodulu, Harisijades, Paligorić, Delja, Čohadžić, Harmijadis, Ćermilo, Niku, Dada, Karakočić, Čoleka i dr.imaju velike zasluge za razvoj industrije i trgovine.

Vremenom taj svoj veliki finansijski kapital kojim su u Nišu raspolagali, rešavaju da u koraku sa vremenom i konkurencijom na tržištu i oplode. 25.novembra 1884. godine niški Cincari će osnovati prvu Nišku akcionarsku štedionicu. Predsednik upravnog odbora bio je Atila Okoličanji (inače farmaceut) a članovi su bili: Đoka S.Nešić, ugledni niški trgovac, A.Harmijadis, Diimitrije Nikolić, Ilija Miletić, Dimitrije J.Kocić, Karlo Materni, Nikola J.Jarendi, Stefan T.Hristodulo, A.Pečaković i Mihailo H.Nešić. Kako su se vremena ubrzo menjala a i bio je sve više primetan porast i jačanje trgovaca srpskog porekla niški cincari shvataju da više nije dovoljno stanovanje u istoj mahali ili delu grada, pa ni rodbinska povezanost.

Akcionari okupljeni oko Niške akcionarske štedionice su, nakon dvadesetak godina njenog postojanja, otvorili „Prvu predionicu pamuka u Nišu“ i „Mlin niške akcionarske štedionice“ kojim su uvećali svoj kapital pa su rešili da izgrade jednu zgradu gde bi bilo sedište banke.

Foto: Vladimir Jovanović

Tako je 1902 god. izgrađena jedna od najpoznatijih zgrada nama Nišlijama u ulici gen. Milojka Lešjanina i to baš za potrebe štedionice. Ime projektanta nažalost nije poznato, ali znamo da je rađena u formi akademizma. Posebnu lepotu objektu daje njen ulazni deo sa niskim stepeništem i pilastri na uglovima objekta kao i jedan bitan značajan krovni venac dosta dekorativno obrađen frizom dekorativnih konzolica.

Kada pogledamo samo objekat Simfonijskog orkestra najjači utisak ostavljaju upravo ženske figure koje su postavljene levo i desno od ulaza a skoro da su u prirodnoj veličini. Najverovatnije su u pitanju figure grčke boginje Demetre u svom karakterističnom položaju se jednom rukom dignutom iznad ramena i drugom negde približno na kuku.

Foto: Vladimir Jovanović

Demetra predstavlja majku zemlju koja je od Zevsa dobila nalog da se bavi zemljom plodnošću i poljoprivredom. Kako se u ovom slučaju radi o banci one su zaštitnice kapitala Niške štedionice. Obično ove boginje u originalu drže koplje sa bakljom, odnosno plameno koplje u desnoj, dok u levoj ruci koje niže postavljena drže klasje žita.

Osnivanjem štedionice i oplodnjom kapitala suvlasnika, udaren je i kamen temeljac osnivanju prve masonske lože u Nišu pod nazivom „Nemanja“. Predsednik štedionice bio je i predsednik lože Đoka Nešić, a tu se spominju imena i Karla Martina i Hristodulua, ali je možda interesantan podatak da je i sam Stevan Sremac bio član prve masonske loze u Nišu.

Banka je ukinuta posle II svetskog rata, a od 1960. godine zgrada pripada Simfonijskom orkestru u Nišu i pod zaštitom je zakona. Od tada pa do današnjih dana ova istorijska zgrada što se tiče enterijera preživela je nekoliko rekonstrukcija i adaptacija. Čak je 70-ih godina u ovoj dvorani živeo i radio i bioskop Simfonijski orkestar.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button