GDE JE NIŠ GREŠIO: Sada je već jasno da je prošao najlošije u čitavoj Srbiji

Sada je već jasno da je u ovoj pandemiji Covid-19 naš grad Niš prošao najlošije u čitavoj Srbiji kako po broju obolelih tako i po broju umrlih, ocenio je dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju. Plašim se da će, kada se završe sve analize u narednim mesecima, činjenice biti još lošije po naš grad, napiso je Milić na svom facebook profilu.

Niš je po svim parametrima najbolje uporediv sa Novim Sadom pre svega po broju stanovnika ali i po drugim kriterijumima. Prema zvaničnim podacima Novi Sad ima 100 obolelih, Niš gotovo 1200 a Beograd 2100 iako je 7-8 puta veći od Niša. Iako Niš predstavlja 4-4.5% stanovništva Srbije, na Niš otpada, prema zvaničnim podacima, gotovo 30% svih smrtnih slučajeva od Covid-19 infekcije.

“Disproporcija je više nego evidentna i vrlo zabrinjavajuća. Postoje nekoliko različitih mišljenja koja su predočena javnosti zašto je to tako (mirniji „temperament“ Vojvodjana, dolazak većeg broja naših sugradjana iz inostranstva u Niš gde su privremeno boravili i radili, ulazak virusa u staračke domove itd.) pri čemu, po mom mišljenju, nijedno od ovih predočenih tumačenja ne dotiče suštinu problema”, kazao je Milić.

Po dr Miliću je suština problema u nečem drugom. Na  samom početku pandemije nedopustivo dugo na niški aerodrom su sletali avioni koji su imali direktan let iz Bergama (koji je centar pandemije u Italiji) što je bio način na koji su importovani slučajevi infekcije u Niš od kojih su neki registrovani ali mnogi svakako da nisu.

Ističe i da je organizacija zdravstvenog sistema u Novom Sadu (i Beogradu) mnogo sofisticiranija i usko specijalizovana da omogući daleko organizovaniju i sveobuhvatniju uslugu za pacijente koji se tamo leče.

“U Nišu praktično postoje institucije primarnog (Dom zdravlja) i tercijarnog zdravstva (KC), bez postojanja sekundarnog nivoa (bolnica opšteg tipa). Beograd i Novi Sad imaju i brojne Institute i KBC koji omogućavaju najsavremeniji vid zdravstvene zaštite pacijentima i koji su geografski razmešteni u različite delove grada. Niš ima samo jednu ustanovu (KC) koja hospitalizuje sve bolesnike i kardiovaskularne, i onkološke, i nefrološke, i ginekološke, i opšte hirurške, i urološke, ortopedske….. Samim tim svi pacijenti (bez obzira na dijagnozu) su prinudjeni da uslugu traže na jednom mestu te je i rizik od inficiranja i širenja infekcije nesumnjivo veći. Upravo ova situacija sa pandemijom je pokazala koliko sve ove institucije nedostaju našem gradu”, napisao je Milić na svom profilu.

Milić takođe smatra da se pokazalo da je odluka o prelasku Klinike za plućne bolesti iz Knez Sela u KC Niš  pogrešna.

“Nema nikakvog opravdanja da se najteži plućni bolesnici prebace iz prirodnog okruženja borove šume u Knez Selu u centar grada Niša, u zgradu koja se nalazi pored jednog od najprometnijih gradskih bulevara, gde je i kvalitet vazduha zbog velikog saobraćaja lošiji. Na žalost, Niš je jedan od gradova sa najvećim problemom zagadjenosti vazduha u Srbiji što je naročito karakteristično za zimske mesece. Knez Selo se nalazi na 10 km od Niša i može se lako videti koju bi komparativnu prednost Niš imao u odnosu i na Novi Sad i Beograd u uslovima pandemije. Pacijenti sa Covid-19 lečili bi se u specijalizovanoj ustanovi u USLOVIMA IZOLACIJE čime bi se prenošenje infekcije dramatično smanjilo ako ne i potpuno sprečilo. Formiranje Instituta za plućne bolesti u Knez Selu (u Novom Sadu takav Institut već postoji), gde bi pored Klinike za plućne bolesti bila i Klinika za grudnu hirurgiju, omogućila bi najbolji i sveobuhvatni način lečenja plućnih bolesnika”, istakao je dr Milić.

Dr Milić kaže da su kardiovaskularna oboljenja uvek bila i biće i dalje glavni uzrok umiranja stanovnika Srbije i dodaje da bi formiranje Instituta za kardiovaskularne bolesti i transplantaciju omogućio da na jednom mestu budu grupisane 3 klinike: Klinika za kardiovaskularne bolesti (kardiologija), Klinika za kardiohirurgiju i Klinika za vaskularnu hirurgiju koje su danas razasute po Kliničkom Centru.

“Formiranjem Instituta i grupisanjem ambulanti ovih klinika na jednom mestu, pacijenti bi dobili vrhunsku uslugu u najkraćem vremenskom roku čime bi se dramatično olakšala i ubrzala dijagnostika i lečenje kardiovaskularnih bolesnika. Umesto što idu u više različitih klinika na preglede, što često traje i danima, pacijenti bi dobili uslugu na jednom mestu u jednom danu. Ovaj vid organizacije postoji na IKVB Dedinje i IKVB Sremska Kamenica. Sigurno da i pacijenti grada Niša i Juga Srbije zaslužuju ovakav vid zdravstvene usluge. Spajanjem zgrada niške kardiohirurgije i zgrade bivših internističkih klinika dobio bi se savršen i idealan prostor za ovaj Institut”, predlaže dr Milić.

Takođe misli da je neophodno i formiranje Instituta za onkologiju koji bi na jednom mestu pružio kompletnu uslugu onkološkim bolesnicima koji spadaju u red najosetljivije populacije kojima treba omogućiti sve vidove zdravstvene zaštite na jednom mestu. Instituti za onkologiju postoje i u Novom Sadu i u Beogradu i predstavljaju apsolutno najbolji vid organizacije zdravstvene usluge za ove bolesnike, dodaje. Sadašnja zgrada stare hirurgije u KC Niš bila bi idealna za ovu namenu jer ima veliki kapacitet (4 sprata) i veliki broj hirurških sala i naleže na zgradu radiologije koja je neophoda za dijagnostiku onkoloških pacijenata, smatra Milić.

“Formiranje Instituta za majku i dete pokazalo bi brigu za naše najmladje. Ovakvi Instituti već postoje u Novom Sadu i Beogradu i osnov su za najmodernije vidove lečenje mladih. Klinike za dečije bolesti i dečiju hirurgiju ostale bi u sadašnjem prostoru samo bi imali samostalan vid organizacije.”

Na svom facebook profilu dr Dragan Milić je napisao da je neophodno da se Vojna bolnica u Nišu uključi u zdravstveni sistem grada Niša kao opšta bolnica koja je preko neophodna Nišu. Prevodjenje Vojne bolnice u Gradsku bolnicu došlo bi do značajnog rasterećenja Kliničkog Centra koji sada radi i pruža zdravstvenim osiguranicima i usluge sekundarnog tipa koje bi bez ikakvog problema mogle i trebale da se pružaju u opštoj bolnici.

Otvaranjem ovih Instituta i Opšte bolnice u Nišu omogućilo bi se da i pacijenti grada Niša i Juga Srbije dobiju mogućnost zdravstvene usluge na isti onaj način koji je već dostupan gradjanima Novog Sada, Vojvodine i Beograda.

“Siguran sam da Nišlije i gradjani Juga Srbije to i zaslužuju i da će i nadležni organi Grada Niša i Republike Srbije ovo prepoznati i podržati kao najbolje i optimalno rešenje za naš Grad.”

Ističe kao važno i to što bi ovom reorganizacijom, pored izvanredne i najsavremenije usluge koja bi se pružala pacijentima, bilo omogućeno i zapošljenje ZA SVE LEKARE I MEDICINSKE SESTRE KOJI SU SADA NEZAPOŠLJENI jer nove institucije podrazumevaju neophodan novi kadar.

“Ova situacija nam je pokazala da su nove zgrade i oprema veoma važne, ALI DA SU LJUDI NAJVAŽNIJI! Formiranje svih ovih zdravstvenih ustanova omogućilo bi da nam najbolji mladi ljudi ostanu u Srbiji i da se stave u službu Otadžbini koja ih je i školovala da leče svoj Narod”, zaključio je dr Dragan Milić.

Niko nije mogao da očekuju ovakvu pošast koja je zadesila našu otadžbinu i naročito naš Grad. Iz nje moramo izvući ozbiljne pouke kako nas neki budući neželjeni dogadjaji ne bi zatekli nespremnim, piše na profilu dr Dragana Milića.