Bojanić: Zašto se odričemo naše ćirilice?

Srpska ćirilica se nalazi pred istrebljenjem.

Pitam se zašto sve prepisujemo, danas je sve ispisano na engleskom jeziku „Black Friday“ (crni petak koji je stigao iz Amerike) Halloween (Noć veštica), sve to meni ružno i ponizno deluje, kao da svoj jezik i pismo nemamo, kao da živimo u tuđini.

Zašto nemamo svoj dan kupovine (sniženja), primer ,,radosna subota” ili ,,porodični petak”, ovako ispisan, na ćirilici? Zašto se ne ugledamo baš na te Engleze, Francuze, Ruse, Bugare, Grke, Kineze… oni čuvaju svoj jezik, kod Rusa, Bugara koka-kola je ispisana na njihovoj ćirilici (tako i treba).

Branili su nam ćirilicu da koristimo zbog ,,jugoslovenstva”, kako u Kraljevini tako i u komunizmu (zbog bratstva i jedinstva)… ko nam sada pravi problem? Tu nam niko nije kriv ni u jednom režimu do nas samih, sve nam je tuđe lepše i slađe, sve smo olako prihvatali.

Setimo se srpskih i hrvatskih lingvista i kulturnih radnika koji su doneli 10. decembra 1954. godine ,,Novosadski književni dogovor” u kome je, u trećoj tački Zaključaka, stajalo da su „latinica i ćirilica ravnopravni”. Međutim, iako se u svim republikama SFRJ učila i ćirilica, u praksi su samo Srbi koristili oba pisma, dok su Hrvati i Muslimani koristili samo latinicu. Ubrzo su i sve ćirilične mašine za kucanje zamenjene latiničnim… mi to ni tada nismo razumeli, kao ni danas što ne razumemo problem engleskih natpisa firmi, butika, prodavnica, radnji.

Strašno je što i danas skoro svi nazivi na prodavnicama i firmama su ispisani latinicom i sa terminima koji ne pripadaju našem jeziku, a imamo najlepše pismo i jezik ,,ćirilicu”.

Pogledajte samo koliko tv stanica, dnevnih novina, časopisa i portala koristi latinicu, zašto?

Ali, to smo mi, zato se ovako i osipamo i sve nas je manje i manje. Što se ne zapitamo gde su to sve bile Srpske zemlje i ko danas živi na tim Srpskim teritorijama, pogledajmo Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu, Liku, Dalmaciju, Severnu Albaniju… a tamo sada žive nove nacije, jezik, crkva, izvrnuta istorija. Sve bivši Srbi, koji se lako odrekoše korena, đedova i Srpstva… kao i mi u matici što se odrčemo svog pisma ,,ćirilice”… Nikako da se opametimo, da više cenimo i poštujemo svoje vrednosti i tekovine. Da ne zaboravimo da je ćirilično pismo ono u kojem svako slovo ima svoj znak i svoju dušu.

Primer, kako može…

Možda bi bilo najbolje da se uvede porez na nazive firmi i proizvoda koji su ispisani na latinici ili stranom jezilku, odatle da krenemo i država da ima dodatni prihod, što svakako nije loše.

Učimo svoju decu da neguju ćrilično pismo, tako što ćemo im odbiti svaku poruku napisanu latinicom (jedan od primera za roditelje), ali ćirilično pismo mnogi u Srbiji doživljavaju kao prevaziđeno i arhaično, što je najveća tragedija.

Niko od nas neće biti manji „građanin sveta“ ako koristi pismo kojim su pisali naši stari.

Ali, dobro, to smo mi…

Priredio, Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.