Ranohrišćanske grobnice u Jagodin mali mogle bi da postanu muzej

Cilj Grada je da sačuva  arheološko nalazište u Jagodin Mali i pokaže ga javnosti, tvrdi gradonačelnica Dragana Sotirovski.

„Mi ćemo verovatno ući u proces da taj deo zaštitimo, odnosno da uradimo eksproprijaciju, da možda pomognemo investitoru da pronađe drugu lokaciju za izgradnju, a da taj deo bude neka vrsta muzeja, na otvorenom, odnosno zatvorenom. Sigurno nećemo toga da se odreknemo“,  objasnila je Sotirovski.

Glavni gradski urbanista, Tanja Obradović, objasnila je kakva je procedura kada je u pitanju izgradnja na prostru gde se, pretpostavlja da postoje arheološka nalazišta.

„Kada smo gledali urbanistički projekat, mi smo imali uslove Zavoda za zaštitu spomenika. U tim uslovima, nigde nije pisalo da je zabranjena gradnja na toj teritoriji, nego su postojali uslovi da je obavezan arheolog prilikom izvođenja radova i da, ukoliko se naiđe na odrđenu arheologiju, stane se sa radovima i preduzmu se odgovarajuće mere prema zakonu o kultrnim dobrima, što je i ovde učinjeno“, priča Obradović.

Arheolozi niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika Srbije pronašli su na prostoru naselja Jagodin mala u Nišu neverovatno otkriće. Reč je o više od 100 ranohrišćanskih grobova iz perioda od 4. do 6. veka, koji su doneli nova saznanja o antičkom Naisusu i potvrdili da je drevni grad bio jedno od prvih mesta u kojem su njegovi žitelji mogli da žive i da se sahranjuju u skladu sa hrišćanskim običajima, nakon što je 313. godine Konstantin Veliki priznao hrišćanstvo kao državnu religiju.

Tekst je je deo projekta “Ovo je Pantelej” za koji je sredstva odobrila GO Pantelej na Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne izražavaju nužno stavove sufinansijera.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.