Probudio sam se danas (15. decembra) veoma rano, sa željom da još jednom „prodjem“ kroz tekstove Kamenka M. Markovića objavljene tokom 2024. na portalu „Niške Vesti“ i, ostavim komentar. Mnogo pre mene, odmah po objavljivanju, svoje komentare dali su čitaoci, njih 212. Kamenko M. Marković je složena ličnost, erudita velike suptilnosti, koji izvrsno uspeva u tome da bude čitan sa interesovanjem.
Čitao sam Markovićeve tekstove kada su bili objavljeni, čitam ih ponovo ovih dana sa velikim zadovoljstvom. Zato ću i da navedem naslove svih 26 radova i, kažem po koju reč o nekima od njih. Da istaknem i tu činjenicu da je jednom broju naslova kumovala Redakcija „Niških Vesti“.
Evo tih naslova: Strastvena ljubav prema Dučiću: Priča o Kamenku Markoviću, Sećanje na Žeka Spiridonova, 80 godina od smrti velikog skulptora, Marković: U dvorištu Brankušijeve rodne kuće, Prof. Kamenko o jednoj ktitorskoj kompoziciji, Susret sa Rembrantom, Priča o jednom (sna)lažljivom obućaru, Bilo je tamo gde cveta limun žut, Reč – dve o novčanici staroj 111 godina, Poklon kome se i danas radujem, Kuća sećanja, Doba nevinosti i medenjaka, Posedk, Toplina prošlosti, Markovićeva priča iz zavičaja, Markovićeva sećanja, Život u Kambelevcu, Kamenko Marković: Priča iz zavičaja, život je možda komedija, U srcu Rumunije, Manastir Tismana i legende o Svetom Nikodimu, Skoplje, raskošni cvet Balkana, Zvonačka Banja – Mesto gde su Rimljani lečili kostobolju, O jednom poklonu poslatom iz Beča u Srbiju 1913. godine, Profesor Kamenko o karikaturi, Profesor Kamenko Marković o naivnom slikarstvu u Kini, Sećanje na Milenka Popovića, Dan kada je zauvek utihnulo srce Konstantina Brankušija, Kambelevac- tamo gde srce kuca jače, Ponešto o jednom neobičnom hobiju.
Ono što posebno fascinira kod Markovića je činjenica da je on izvrstan, bez obzira na temu kojom se bavi. Godinama je jedan broj profesora i kritičara tragao za dominantnim crtama duha i karaktera Kamenka M. Markovića. Godine 2024, na portalu „Niške vesti“ objavljena su tri rada, i svaki od njih je na izvestan način otkrivao deo ličnosti Kamenka M. Markovića. Navodim i te naslove: Tomislav Marinković, Priča o drugu iz razreda, Saša Tomić, Knjiga zbog koje sam zavoleo slikare i slikarstvo, Marko Mitić, Osvrt na „Kambelevački vrbaci“.
Nisam, evo da se i time pohvalim, studirao umetnost, ni književnost, ali tu i tamo u dokolici sebi bi priuštio da odslušam poneko predavanje i iz ovih oblasti. Slušao sam Markovićeva predavanja o Rembrantu van Rajnu, Konstantinu Brankušiju, Diegu Velaskezu Piteru Paulu Rubensu. Slušao sam i njegovo predavanje o Jovanu Dučiću u Domu Vojske u Nišu,1999. godine. Ta predavanja su bila sjajna, nezaboravna, kao skrojena za srca onih koji su uživali u njima. Takvi su mu i tekstovi. Više od 30 godina čitao sam Markovićeve tekstove u novinama i časopisima koji su izlazili u Nišu. Pisao je za sva štampana glasila, i za sva izdanja na bugarskom jeziku. (U časopisima „Most“ i „Drugarče“ objavio je oko 90 radova).
Pisao je i za „Videlo“, privatne novine, koje su jedno vreme izlazile u Nišu, u njima je objavio odličan feljton o Jovanu Dučiću, dok je u časopisu „Odgovor“ br. 4 (2010) objavio divan tekst pod naslovom:“Dragulj španske umetnosti Diego Velaskez“. ( Tokom jednog predavanja 2023. Marković je kazao da je pisao za oko 40 javnih glasila u Jugoslaviji, od Zagreba do Skoplja).
Od njegovih tekstova sa područja istorije umetnosti objavljenim pre neku godinu na „Niškom portalu“, njih stotinak, napravio sam sjajnu skriptu. Pamtim nekoliko njegovih briljantnih emisija na Radio-Nišu, kada je gostovao kod Duška Radosavljevića. Posebno su bile zanimljive one emisije u kojima je govorio o svojim susretima sa Milošem Crnjanskim i Krležom. ( Emisija o Crnjanskom, bila je nekoliko puta reprizirana zbog svoje briljantnosti). U sećanju su mi i njegova brojna gostovanja na Radio-Bankeru, kada je raskošnim jezikom pričao divne priče o velikanima umetnosti.
Najpozvaniji da iskažu i otkriju tajnu Markovićevog pisanja, prirodno, bila bi njegova sabraća po vokaciji i peru, profesori, kritičari i pisci. Neka nam kao primer posluži Markovićeva knjiga „O slikarima i druge priče“, za koju je predgovor napisao akademik prof. dr Georgi Stardelov.
U svom opširnom tekstu, Stardelov izmedju ostalog piše:“Kamenko M. Marković ulazi u svet i u tajnu slike na svoj samosvojan, reklo bi se čak ekskluzivan način. On se usredsredjuje na bazične pikturalne vrednosti neke slike, no pri tom on tu sliku otkriva, dešifruje i vrednuje sugestivnim, ali i kategoričnim vredonosnim sudovima.
Ti sudovi uvek polaze od otkrivanja estetski najlepših likovnih valera slike, a te valere autor ove knjige obelodanjuje uz pomoć fakata i detalja preuzetih iz života pojedinih stvaralaca, da bi, zatim, u središte pažnje uzeo estetski fluid koji se širi i obuzima naš doživljaj onom kantovskom moći prosudjivanja (Urteilskraft) koja nas izvanredno silno uzbudjuje i privlači. Takvim njegovim pristupom postignuto je nešto zaista neobično: istorija evropskog slikarstva i život njegovih najvećih predstavnika ispričani su na više mesta jednom posebnom vrstom beletrističkog jezika zgusnutog u sugestivna pesnička i metafizička jezgra. Ta jezgra su ispunjena neposrednom pesničkom sugestivnošću i originalnom metafizičkom refleksijom o promenljivosti i prolaznosti svega na ovom svetu, tim dekorom punim opsena i trošnosti. Zato, dok čitamo ovu knjigu, mi teško možemo da razlučimo gde, u stvari, počinje onaj prvi, tzv. vordergnundsplan tj. vidljivi faktografski i biografski sloj slike, a gde završava drugi, njen hintergrundsplan, o kome u svojoj „Estetici“ govori Nikolaj Hartman. Kamenko M. Marković u stvari traga upravo za onim nevidljivim dubinskim slojem, za onim zatamnjenim tajanstvenim segmentom, i otkriva koliko je on svojevrsna likovna poezija (fantaziska metafizika) a koliko likovna refleksivna metafizika. Na taj je način, i u portretima stvaralaca i u tumačenjima njihovih slika, ostvareno jedinstvo tela, duše i misli. Zato njegov pristup slici primamo i kao istoriju slikarstva, kao istoriju slikarskog životopisa, ali i kao beletrističku priču o njihovim uzajamno prožetim putevima. Eto, upravo u tom jedinstvu istorije same slike i njene životne priče otkrivamo originalni hermeneutički ključ kojim Kamenko M. Marković predstavlja i objašnjava velike evropske slikare i njihova reprezentativna dela u nekoliko postrenesansnih stoleća“.
Na stranicama ove knjige autor otkriva i tumači evropsko slikarstvo XVI, XVII, XVIII i XIX veka, kroz život i delo njegovih najreprezentativnijih predstavnika.
Knjiga predstavlja deo obavezne literature za predmet Opšta istorija umetnosti Novog veka, predmet koji je prof. dr Kamenko M. Marković predavao na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.
Na sanom kraju želim da kažem da Kamenko M. Marković ima svoje delo. Delo i stil.
Sve su ovo razlozi dostojni pohvale i proslave. A Kamenko M. Marković? Ma dobro, on će gledati i dalje svoja posla; ima on mnogo već toga da napiše, da kaže i naslika.
Uz ovaj tekst stoji crno- bela fotografija sa likom nekoga posve mladolikog, a ne nekog ko je pre skoro šesdeset godina zakoračio u čarobni svet umetnosti.
PRIREDIO:Dušan Spasić
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Sjajno! Uživali smo čitajući ove tekstove. Još jednom bravo za sve one koji su nam priredili ova zadovoljstva.
Raskošno…
Ovaj fragment biografije je odličan , kako li tek izgleda kompletna biografija. Od onoga što znam nju čine 46 knjiga ( od toga 30 sa područja istorije umetnosti), zbirke pesama, knjige eseja, knjiga crteža na kojima su prikazane stare srpske kuće od Vranja do Neegotina, više od 1000 tekstova za štampane medije, 25 izložbi slika od toga jedan broj u inostranstvu., na storine održanih javnih predavanja o Rembrantu, Brankušiju, Rubensu, Velaskezu, Savi Šumanoviću, Mileni Pavlović Barili, Raskošno, nema šta.
Zaista, u svim sverama svoje aktivnosti ostavio je dubok trag. Pamtiće ga studenti kao briljantnog profesora, ljubitelji likovne umetnosti kao sjajnog slikara pejzaža. Kao pesnik, on je topla lirska duša na tragu poezija Crnjanskog i Nastasijevića.On je iskreni ljubitelj prirode i životinja.
Komšinica
Darovit, svestran, veoma obrazovan i kulturan čovek. Bio je omiljeni profesor mojoj deci na fakultetu. Čovek iz komšiluka.
Čovek raskošne i bogate kaRIJERE, SVESTRANO TALENTOVAN, ULJUDAN I FIN. tREBA GA SAMO VIDETI SA KOLIKO LJUBAVI DUŽE OD 10 GODINA PO KIŠI, SNEGU I VETRU RADI OKO MAČAKA, KOLIKO BRINE O NJIMA, KOLIKO SE RADUJE NJIMA. oN RAZGOVARA SA NJIMA. sTANUJEM NA NEKOLIKO KORAKA OD TOG PROSTORA I SVE TO GLEDAM I ZIMI I LETI. gOTOVO NESTVARNO.
Čovek koji je snažno prisutan u kulturi ove zemlje više od pola stoleća. BRAVO, sve pohvale i čestitke za ono što je uradio .
Blistav portret
Divno napisana priča koja pruža obilje podataka o jednom kreativnom čoveku. Ova priča zajedno sa onom pričom čiji je naslov:“Priča o drugu iz razreda“, koja je osvetlila jedan deo Markovićevog života . onog života kada je počeo da piše pesme . Zajedno, ove dve priče tvore jednu celinu koja je sjajna biografija jednog mnogostruko darovitog čoveka.
Ova divna priča živeće dok bude Kambelevca i Kambelevčana rasutih po čitavoj Srbiji. Brojni od njih prenosiće je svojim potomcima . Jedna grupa Kambelevčana nastoji da „na izvestan način spasi Kambelevac“ od zaborava.
Apel profesora Markovića
Pročitala sam pre neki dan komentar koji je napisao Kamenko Marković a tiče se Kambelevca. Jako sam se potresla zbog toga. U komentaru ovaj poznati čovek poziva Kambelevčane koji živeupo SRbiji da se okupe oko ideje kako da pomognu Kambelevcu, šta tamo da obnove. Marković je izneo svoju ideju za obnovom jedne vodenice u neposrednoj blizini centra sela, u divnom pejzažu gde bi on organizovao slikarsko- književnu koloniju „Kambelevački vrbaci“. Profesor Marković apeluje na sve koji vole Kambelevac da se dogovore oko sastanka na kome bi se konkretno dogovoriliGagaGaga kako da pomognu Kambelevcu. Veliki čovek, poznat i priznat i van granica zemlje u kojoj živi, profesor Kamenko Marković želi da njegovo rodno mesto ne bude „sutra“ pusto. Bog mu zdravlja dao,ponosna sam što ga poznajem.
Isečak iz biografije jednog poznatog istoričara umetnosti
Sa izvesnim zakašnjenjem javljam se sa nekoliko rečenica jer želim da izrazim svoje veliko zadovoljstvo biografijom čoveka koga sam upoznaloa još daleke 1996. godine u Domu Vojske u Nišu, kada je govorio o Jovanu Dučiću. Tada mi je profesor Milan Prodanović rekao da je“ Kamenko najbolji znalac Jovana Dučića budući da ga mnogo voli“.Potom sam ga još nekoliko puta slušala kada je govorio o slikarima, Rembrantu i Rubensu. On je zaista neobičan čovek sav zanesen svetom umetnosti, on živi za umetnost, proživeo je brojne tudje živote i. proživljava ih iznova uvek kada o njima govori. A njegov govor i emocija koju pokazuje su nešto što se ne zaboravlja. Piše sjajno. Ako je predgovor za Markoviućevu knjigu napisao akademik Georgi Stardelov jedan od veoma uglednih evropskih intelektualaca, u to vreme predsednik Makedonske nauke i umetnosti, to znači da je Marković ponudio profesoru Stardelovu dobar i sadržajan rukopis. Bravo.
MISLIM DA SU
tekstovi koje je Kamenko M. Marković napisao i, tekstovi koji su o njemu bili napisani, stilom i sadržinom bili za klasu bolji od „Blic“portala. U njima nije bilo ni naznake nečeg primitivnog i vulgrarnog, naprotiv , bili su veoma sadržajni i edukativni. Nakon što bi ih čovek pročitao saznao bi nešto novo, plemenito. Bravo.
Kamenko M. Marković je fantastična ličnost spoj znanja, energije i umeća.On je divan, kulturan čovek- velikli ljubitelj životinja.
Video sam se pre neki dan sa profesorom u Nišu. Preneo sam mu veliku radost Kambelevčana zbog svega što je uradio za Kambelevac, pišući o selu. Razgovarali smo i kako da se selu pomogne da se neke stvari promene na bolje. Voljan je, da nešto uradi ali će to učiniti posle Božića. Veliki čovek koga Kambelevac voli.
LEGENDO, da ti je snaga bila ravna pameti Kambelevac bi odavno bio poznat po slikarskoj koloniji „Kambelevački vrbaci“, za koju se zalažeš a nemaš podršku onih koji o tome odlučuju i Babušnici. Kada dodju bilja vremena( iskreno se nadamo da hoće) možda ćeš nešto tada i da uradiš, sa ovima sada, teško.
Kakav čovek, kakva biografija.