Obožava životinje. I to ne samo kuce i mace, nego i one malo egzotičnije, kao što su bradata agama, zelena iguana, loptasti piton. Sa ružičastim čuperkom na glavi spasava rode, ježeve, zmije. Ima 30 godina i volonter je niškog udruženja „ZOO Planet“. Neostvarena želja joj je da bude tenkista. Zovu je Pinky, a ona je jedna i jedinstvena Tamara Ristić, pravi borac za zašitu divljih i retkih životinja.
Posle nezaboravne avanutre izvlačenja tri stotine zmija iz jedne kuće u Drnovcu kod Boljevca, Tamara Ristić, kao volonter udruženja „ZOO Planet“ učestvovala je i u akciji izvlačenja smuka dugog dva metra sa krova kuće u Novom Selu. Kako kaže, ljubav prema zmijama preovladao je njen strah od visine.
„Zaista imam fobiju od visine, ali u tom trenutku nisam razmišljala o strahu, već o tome kako da pomognem ljudima i sklonim zmiju na bezbedno mesto. Bila sam uzbuđena, jer je zmija bila velika i na nepristupačnom mestu, što je za mene bio izazov. Kada bi se ponovo tako nešto desilo isto bih postupila. Svoj život ne bih mogla da zamislim bez životinja, jer mi one pružaju mir i spokojstvo. Posebno zadovoljstvo mi pruža rad sa zmijama i ja ne mogu da objasnim koliko je ta ljubav velika. Možda nekome to zvuči čudno, ali ih ljudi iz neznanja ubijaju i bespotrebno u mnogim slučajevima boje. Kada bi se malo više edukovali shvatili bi da su zmije korisne životinje, jer istrebljuju pacove koji su mnogo veća opasnost“, kaže hrabra Tamara.
Zmije koje uhvate volonteri udruženja „ZOO Planet“ se ne ubijaju. Naročito u letnjim mesecima hvataju belouške i smukovi koje nisu otrovne. To radi ukupno sedam ljubitelja životinja iz ovog udruženja, među kojima je Pinky. Trenutno u njihovom „ZOO parku“ u Kamenici, pored stalnih 80, imaju i 40 novih životinja. Za sedam godina, koliko udruženje postoji zbrinuli su, udomili ili vratili u prirodu oko 2.500 životinja.
„Nakon hvatanja, svaku zmiju slikamo, merimo, određujemo pol, obeležavamo i u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i našim najboljim herpatologom, Dankom Jovićem određujemo lokaciju za puštanje. U susret nam izlazi i niška Komunalna policija koja nam dosta pomaže u akcijama spasavanja. Na ovaj način i podižemo svesti kod građana o dobrobiti životinja“, objašnjava Tamara.
Životinje su od pamtiveka ljudima najbolji prijatelji, opasnost, ali i hrana. Bez obzira na to o kojoj životinjskoj vrsti pričamo, ljudski bi život bio nezamisliv bez njih, kaže Tamara i dodaje da je naučno dokazano da nas ljubav prema životinjama čini boljim ljudima. „Ipak, treba još mnogo raditi na otklanjanju strahova koje neki ljudi imaju prema određenim vrstama, i nadam se da uspevam u tome“, priča energično naša sagovornica.
„Životinje su naši verni prijatelji i pomažu nam da lakše podnesemo teške dane, utiču blagotvorno na naše raspoloženje, društveniji smo, savesniji, više verujemo u sebe, a kao posledica svega je da naši odnosi sa drugim ljudima budu bolji i zdraviji. Jedan istaknuti borac za pravo životinja je rekao: „životinje imaju osnovno pravo da ne budu samo sredstvo ili trgovačka roba”. Zatim, je dodao da ljudi moraju da prestanu da na životinje gledaju kao na svojinu. Ja se u potpunosti slažem sa njim“, ističe Pinky, niški borac za zaštitu životinja.
Tamara odmalena gaji veliku ljubav prema svim životinjama. Prisećajući se svog prvog iskustva spasavanje ugrožene ptice, na licu joj se pojavio osmeh.
„Od kako znam za sebe spasavam povređene i hranim napuštene. Sećam se svog prvog iskustva. Bila sam na aerdoromu sa ocem i vozila bicikl. Praveći bezbrižne krugove po velikom prostoru u daljini sam ugledala jastreba kako leži na betonu. Prišla sam mu bojažljivo i primetila da mu je krilo povređeno. Istog momenta sam poželela da mu pomognem. Posle kratkog ubeđivanja sa mojim tatom pristao je da zajedno pomognemo jadnom jastrebu. Sigurno je znao da ću roniti „krokodilske suze“ da povređenu pticu nisam odnela na pregled kod veterinara. To je bila ljubav na prvi pogled. Odmah sam mu i ime dala – Pinokio. Čuvala sam ga u stanu oko dva meseca odnosno sve dok nije počeo da leti, a zatim ga sa ocem odnela u selo i sa tugom u srcu pustila na slobodu“, priča nam Tamara.
Kako kaže, još u detinjstvu ceo njen komšiluk je znao koliko je „luda“ za životinjama. Bez oklevanja interesantnu priču je podelila i sa nama.
„Komšiluk me je poznavao po mojim kućnim ljubimcima. To je bio „bračni par“ koka Brena i pevac Boba. Uzela sam ih kao piliće i čuvala na terasi svog stana. Vremenom Brena je počela da snosi jaja, a Boba da kukuriče, sve glasnije i glasnije. To je mnogo smetalo mojoj baki koja je jednom iskoristila moje odsustvo i zaklala ih pod izgovorom da ih je odnela prijateljici. Naravno da sam bila mnogo ljuta i u znak protesta nisam želela da idem u vrtić, čak narednih nekoliko godina nisam mogla da jedem pileće meso. Bio je to ogroman stres za mene. Verovatno su tada moji roditelji shvatili koliko volim životinje. Sećam se da sam plačući po stanu skupljala njihova zaostala perca koja i danas čuvam“, kaže nam Tamara bez osmeha na licu.
Osim bake, ni njena majka i sestre nisu bile naklonjene prema njenom „hobiju“ da pronalazi napuštene, gladne ili povređene životinje i donosi u svoje sklonište, u svoj dom.
„Volela sam da donosim i puževe koje sam sa zadovoljstvom puštala da se slobodno kreću na terasi našeg stana. Jednom sam dobila i batine od majke, jer joj je dosadilo da na čistom vešu pronalazi sjajne tragove sluzi koju puževi ostavljaju za sobom. Iz neke osvete, povremeno sam je jurila po kući sa skakavcima i bogomoljkama od kojih se ona bojala. Nažalost, majka i moje sestre nisu veliki ljubitelji životinja, tako da sam se često raspravljala sa njima kada sam želela da udomim neku životinjicu. Jedino me razume otac. Pruža mi podršku odmalena i mnogo puta mi je pomagao da razne životinje spasim od sigurne smrti i da ih nakon oporavka ili udomi ili vratim u prirodu“, ponosno naglašava Pinky.
Na naše pitanje o kojim životinje brine u svojoj kući, Tamara, sada ponovo sa ozarenim licom, odgovara:
„Kao svoje kućne ljubimce čuvam bradatu agamu za koju sam se odlučila kada sam videla da ima problem sa kičmom. Prodavac je hteo da mi pokloni, ali ja nisam pristala jer sam smatrala da ima podjednaku vrednost kao i zdrave jedinke iste vrste. Kupila sam je i dala joj ime Grba. I pored velikog deformiteta Grba je aktivan već 14 godina. Tu je i Časlav, zelena iguana, loptasti pitoni Katica i Dragica, nimfa Sima, rozenkolis Kivi, leopard gekoni, tarantule. Veliki sam ljubitelj reptila i poslednjih nekoliko godina sam se njima posvetila. Pored svih ovih ljubimaca moram da izdvojim svoju mezimicu, svoju najveću ljubav, svog najvernijeg prijatelja, čivavu Mrvicu, bez koje ne bih mogla da zamislim svoj dan. Volela bih da u svom vlasništvu imam kajmana – neotropskog gmizavca iz familije aligatora i guštera varana, jedne od mojih najdražih zivotinja“, rekla je Tamara, pokazujući nam slike ovih čudnih životinja.
Iako su Časlav, Katica, Dragica, Sima, Kivi, Mrvica i ostali njeni stalni pratioci u životu, to ne znači da Tamara Ristić ne brine o još nekoj životinji.
„Trenutno čuvam o dve sove. To su ćuk i mala ušara. Pored njih tu je i gugutka Dunja koju sam zbrinula još kao pile koje je ispalo iz gnezda. Biću njihov anđeo čuvar sve dok ne budu spremni da se vrate u prirodu. Poslednju životinja koju sam spasila je mladunće guštera slepica koji je upao u lepljivu zamku za miševe“, ponosno objašnjava Pinky.
Iako pored životinja obožava i tenkove i priznala nam da i danas mašta da bude tenkista, Tamara se obrazovala u veterinarskoj školi u Leskovcu. Kako kaže, u narednim godinama sebe vidi kao profesionalca za pružanje pomoći povređenih divljih i zaštićenih životinja.
„U budućnosti želim da se profesionalno bavim zaštitom životinjama, što mi je i struka. Hvala mojoj razrednoj Ajiši Baba Alić koja je u srednjoškolskim danima bila moja velika podrška. Danas je to moj drug iz „ZOO Planeta“ Dušan Stojanović sa kojim se poznajem i pre osnivanja udruženja. Nadam se da ću jednog dana svojim zalaganjem i uz pomoć prijatelja omogućiti da „ZOO Planet“ postane ozbiljna institucija za zaštitu životinja. Velika želja mi je da jedna od naših primarnih aktivnosti bude edukacija i rad sa decom bez roditeljskog staranja, kao i sa decom sa posebnim potrebama, gde bih ja bila uključena kao edukator. Volim decu i želim da im ulepšam detinjstvo. Često pohađam razne seminare za pružanje pomoći životinjama ili za oplemenjivanje njihovog životnog prostora. Polaznik sam i kurseva herpetologa Rasta Ajtića za bezbedno hvatanje zmija i gmizavaca. Učim od najboljih i želim svoje znanje da prenesem drugima“, naglašava Pinky.
Za kraj, u intervjuu za Niške Vesti Tamara poručuje svima: “Imamo mnogo toga da naučimo jedni od drugih, zato uživajte u svakom trenutku provedenom sa svojim ljubimcem.”
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
