Sva dokumentacija za izgradnju kanala i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na staroj deponiji u Nišu, je spremna. “Posle 50 godina, problem zagađenja sa procednim deponijskim vodama, a samim tim i žitelja Belotinca i još tri okolna sela će biti rešen, ekskluzivno je za Niške Vesti rekao, direktor JKP Mediana, Bratislav Vučković.
„Hidrozavod“ koji je izradio projektnu dokmentaciju za izgradnju postrojenja za prečišćavanje procednih deponijskih voda, završetak postojećih obodnih i izgradnju novih kanala, nedavno je prezentovan Gradu Nišu i „sada očekujemo saglasnost za raspisivanje tendera za izvođenje radova“, preciziraju u JKP Mediana.
„Posle 50 godina, deponija u Nišu više neće predstavljati opasnost po životnu okolinu. Urađena je kompletna sanacija deponije, a uskoro bi trebalo da počne realizacija projekta izgradnje postorojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanala koji će rešiti problem procednih deponijskih voda, koje prodiru i zagađuju podzemne. Na taj način, rešiće se i dugogodišnji problem sa pijaćom vodom u domaćinstvima u Belotincu i u još tri okolna sela u opštini Doljevac“, istakao je Vučković.
U JKP Mediana objašnjavaju da će ovo biti najveća ekološka investiticija u poslednjih pet godina. Prema projektu predviđeno je da svi radovi budu završeni do proleća 2018. godine.
“Ako vremenski uslovi dozvole, radovi na staroj niškoj deponiji biće gotovi i do kraja građevisnke sezone 2017. godine”, objašnjava pomoćnik Nebojša Jordanov iz JKP Mediana.
Projekat, po kome će se izvoditi radovi, Grad Niš koštaće od 750.000 do milion evra, a novac je obezbeđen od naknada za odlaganje otpada, koja je, podsetimo, u Nišu uvedena pre tri godine.
Koliko su opasne deponijske podzemne vode?
Uprkos evidentnim naporima u otvaranju novih sanitarnih deponija, upravljanje otpadom u Srbiji je još uvek neadekvatno i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Prostori na koje se otpad odlaže, često je blizu naseljenih mesta ili reka.
Stručnjaci procenjuju, da u razvijenim industrijskim zemljama godišnje nastaje 300-400 kg otpada po osobi. On se prikuplja i odlaže na bezbednim i sanitarnim deponijama, koje imaju sisteme za zaštitu podzemnih voda i vazduha od zagađujućih materija.
Kako su voda i otpad neraskidivo povezani, svaki neadekvatno odložen otpad koji pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda, zagađujući je. Procedne vode sa deponija koje se ne sakupljaju, niti prečišćavaju, zagađuju podzemne i površinske vode.
Veliki problem predstavlja zagađenja voda sa neuređenih deponija. U Srbiji najveći broj deponija još ne zadovoljava bezbednosne kriterijume za zaštitu životne okoline. Uz to, opasan otpad se ne prikuplja posebno, a pouzdani podaci o količini tog otpada koji stvara industrija, energetski sektor ili naša domaćinstva, ne postoje. Odlaganje na deponije je glavni vid zbrinjavanja otpada, najčešće bez ikakvog prethodnog tretmana, kažu stručnjaci.
Sanitarne ekološke deponije su odlika savremenog društva koje ima plan odlaganja i upravljanja otpadom. Ovakve deponije neophodne su radi zaštite zdravlja ljudi, vode za piće i zemljišta. Sanitarna deponija ima ugrađenu nepropusnu podlogu kojom se sprečava oticanje procednih voda u zemlju, a ima i ugrađen sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
Problem nije samo u nedostatku opreme komunalnih službi, već i u ljudima koji ne brinu o prirodi
Pored neophodnih velikih finansijskih ulaganja, da bi se rešio problem nepravilnog deponovanja otpada, veliki značaj ima i edukacija građana. Pored izgradnje novih sanitarnih deponija, rešavanja problema već postojećih, neophodno je edukovati stanovništvo, raditi na stvaranju novih navika i sticati znanja o problemu otpada kao jednom od najvećih zagađivača životne sredine a samim tim i vode, koja je naš najdragoceniji resurs.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
