Jedan od najpoznatijih praznika pravoslavnih Roma u Srbiji je Vasuljica, koja se obeležava svake godine 14. januara, na dan Svetog Vasilija Velikog, odnosno na prvi dan Srpske nove godine.
Romi slave Vasuljicu ili Vasilicu, koji je uz Đuđevdan najveći praznik Roma. Mnogi Romi novogodišnju jelku kite novčanicama, da godina bude uspešna a ukućani zdravi. Taj novac sutradan poklanjaju deci, unucima, za uspešan početak godine.
Zbog verovanja da su guske spasile Rome, neizostavne su na trpezi.
„Broj mora biti neparan, jednu spremaju siromašniji ili oni sa manje članova porodice, tri i više imućniji“, kaže za Niške Vesti Žaklina Usković.
„Slavimo tri dana, sprema se velika trpeza, dolaze nam prijatelji, prisutna je porodica, ističe Usković. Peva se, igra se, šta da vam kažem“, dodaje Usković.
Na portalu Romskog informativnog centra se navodi da je u pojedinim starim niškim porodicama, prisutan i prastari običaj da se lome teleće noge za pitije, pri čemu se peva obredna pesma. Uveče, 12. januara, na trupcu, domaćin lomi teleće noge i peva: „But satipe lelega me dajake me dadaske. Te bićhaven lelega mi kudelja. Zerem phagava lelega te pakhore. “ Pesma se peva ptici štrku, rodi, od koje se traži da pošalje zdravlje i sreću za celu porodicu – u protivnom će joj polomiti krila.
Na Vasilicu, 14. januara, ujutro, sa badnjakom koji je okićen zlatnicima i sa krčagom sa sveže zahvaćenom vodom, polaženik ulazi u kuću. Kuću prska svežom vodom, a ukućane lupka po glavi okićenim badnjakom i svežnjem novčanica uz čestitku: “ Bahtali Vasilica „, kod Arlija, i “ Bahtalo Vasili „, kod Gurbeta, što znači: “ Srećna Vasilica „, uz pozdrav: “ Ov sasto “ ( Da si živ i zdrav ). Polaženik je obično neko dete iz komšiluka ili iz rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima. Vodi se računa da polaženik bude isti kao i prošle godine da bi godina bila srećna i berićetna poput prethodne, ističe se na portalu Romskog informativnog centra.
Uveče, 14. januara, pravi se večera. Od jela se za ovu priliku sprema čorba, punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak. Pored toga za predjelo se služe i pihtije, a kao desert – tatlije, baklave i ostali slatkiši. Pije se vino i rakija.
Prvog dana se na večeru ne zove niko. Slavi se u krugu porodice. Romi iz Čair – mahale te večeri pale za stolom pet belih svećica u plitkoj posudi sa brašnom (Za Boga, Vasilicu, večeru, zdravlje i posao ). Zatim otvaraju kućna vrata i dozivaju Vasilicu da im uđe u dom rečima: “ Avaj, avaj gudlije Vasilice! Ake, isi amen šapatka, marikli…“ ( Dođi slatka Vasilico! Imamo šotku, imamo pitu…). Na sto stavljaju sve što je pripremljeno za večeru, obavezno uz so i papriku. Zatim se međusobno blagosiljaju gledajući se preko stola: “ Dikheja li man? Dikhav tu. E, Akava berš te dikhea ma, đi berše te na dikhea ma “ ( Evo, ove godine te vidim, a dogodine neka trpeza bude tako obilna da te uopšte ne vidim sa druge strane stola ).
Drugog dana Vasilice se odlazi u goste. U mahali se organizuje druženje kod nekog od uglednih domaćina. Okiti se pečeni ćuran i nosi se kroz prostoriju pri čemu se peva šaljiva pesma: „Davaj, davaj Vasilico! Ko služi neka se ne tuži.“ Zatim se pevaju pesme u čast domaćina i ostalih gostiju.
Trećeg dana praznika, pravi se pilav ili pasulj sa živinskom iznutricom za ručak. Mesi se pogača u koju se stavlja zlatnik ili metalni novčić. Za ručkom ukućani lome pogaču. Smatra se da će onaj kome pripadne novčić biti cele godine srećan i taličan što se tiče novca.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
