Đaci Ekonomske škole u Nišu osim petica nižu i poslovne uspehe. Već dva šlepera njihovog organskog čaja stigla su na nemačko tržište. Đačka kompanija “Bioorganik” čajevima snabdeva i domaće kupce i samo je jedno od učeničkih preduzeća koja uspešno posluju u okviru đačke zadruge.
Ekonomska škola jedna je od malobrojnih škola u Srbiji koje imaju đačku zadrugu, a njena ima tradiciju dugu 25 godina. Novi prosvetni zakoni predvideli su da sve škole mogu da osnuju zadruge i da one mnogo lakše funkcionišu nego ranije. Upravo je izrađen je i Pravilnik o školskim zadrugama, koji bi uskoro trebalo da bude i usvojen.
Pravilnikom je predviđeno da škole mogu da osnuju zadruge, kako bi razvijale vannastavne aktivnosti i preduzetnički duh učenika. Zadruge funkcionišu kao pravo pravno lice – imaju osnivački akt, rukovodioce, upisuju se u poseban registar koji će voditi Agencija za privredne registre. Zadrugari mogu da budu osobe zaposlene u školi, učenici i roditelji, a zadrugom upravljanju skupština, upravni odbor i direktor.
JEFTINIJI UDžBENICI
JEDAN od zadataka zadruge trebalo bi da bude nabavka udžbenika, čime bi se, kako je ranije najavio ministar prosvete Mladen Šarčević, snizila krajnja cena udžbeničkih kompleta. Roditelji bi plaćali manje tako što bi bili izbačeni posrednici, a školska zadruga bi nabavljala knjige, dobijala polovinu rabata, a polovine bi se odrekla u korist đaka, tj. tako bi udžbenici postali jeftiniji.
U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da učenička zadruga može da se bavi proizvodnjom, uslužnim delatnostima, društveno korisnim ili humanitarnim radom.
– Učenička zadruga obavlja delatnost koja se odnosi na proizvodnju i prodaju proizvoda, izradu delova za industriju i zanatstvo, prikupljanje sekundarnih sirovina ili pružanje usluga trećim licima – objašnjavaju u Ministarstvu prosvete.
– Učenička zadruga vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi finansijske izveštaje, kako je propisano zakonom koji uređuje računovodstvo. Škola je dužna da uz finansijski izveštaj škole, Ministarstvu dostavi i izveštaj o radu učeničke zadruge.
Detaljno je uređeno i kako zadrugari mogu da troše zarađeni novac. Ukoliko imaju gubitak, njega prvo nadoknađuju, a potom redom – novac mogu da troše na unapređenje rada, na kupovinu udžbenika, na ekskurzije, projekte, nastavna pomagala… Do četvrtine zarade zadrugari mogu da podele kao nagrade.
Nišlije, đaci Ekonomske škole, zaradu koju ostvare posredstvom zadruge koriste upravo u ovakve svrhe.
– Jedne godine zadruga je, na primer, platila ekskurziju na sever Italije za 14 učenika lošijeg materijalnog stanja. Uslov je bio da su odlični đaci i da ne beže sa časova – objašnjava za “Novosti” Bratislav Vasić, rukovodilac školske zadruge Ekonomske škole u Nišu.
– Najveću zaradu zadruga ostvaruje nabavkom udžbenika. To godinama radimo bez posrednika, tako da rabat ostaje nama. S obzirom na to da je reč o velikoj školi sa 1.148 učenika, prihod nije zanemarljiv. Njime možemo da finansiramo rad učeničkih kompanija, koje postoje u okviru zadruge.
Najuspešnija kompanija je, objašnjava naš sagovornik, “Vektor studio”, koji se bavi štampanjem reklamnih i drugih materijala, a ima i nekoliko svojih izdanja. Oni, kaže, imaju dosta posla koji obavljaju učenici, uz nadzor svojih nastavnika.
Vasić ponosno ističe i da su autori velikog broja projekata. Nagoveštava velike planove za ovu zadrugu i kaže da će se prilagoditi novim pravilima koja su uvedena za zadrugarstvo u školama. Upravo, kaže, pišu biznis plan za jedan novi projekat.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
