Kultura

Sređuje se Ćele-kula i eksterijer Logora Crveni krst

Najposećeniji objekat Narodnog muzeja u Nišu, Ćele-kula biće rekonstruisan, a za sada je u planu sređivanje dvorišta, fasada kapele i prilaz lokalitetu. Direktor muzeja Nenad Spasić najvaljuje i sređivanje eksterijera Logora Crveni krst.

Ćele-kula nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovaj objekat je u svim svetskim časopisima predstavljen prvo kao nešto monstruozno, a onda i kao nešto veličanstveno jer on predstavlja „odu slobodi, odnosno želju jednog naroda da bude slobodan“.

Svesni da ovaj objekat mora da se sačuva, neophodno je njegovo sređivanje, smatra direktor muzeja.

Uređenje dvorišta najavljivano je prošle godine.

Nenad Spasić, direktor Narodnog muzeja Niš

„Plan je podrazumevo potpunu sanaciju ograde, uređenje zelenila, jer je ono neplanski sađeno, pa pojedino rastinje je veoma veliko i ugrožava kapelu. U planu je i novo osvetljenje, koje mora da bude veoma savremeno. Neophodno je i sređivanje spoljnih zidova kapele. Prema severnoj kapiji biće postavljen info pult. „, rekao je Spasić Niškim Vestima.

Ćele-kula je godinama unazad barjaktar svih niških ustanova i njegova poseta je u 2018. godini bila 45.000. Pola posetioca objekata Narodnog muzeja pripada Ćele-kuli. Međutim, prema navodima Spasića uređenje eksterijera nije esecijalno pitanje Ćele kule. Lepo je srediti ga i urediti za oko posetioca, međutim spomenik mora da se zaštititi za naredna pokoljenja

„Najvažnije pitanje svih pitanja je konzervacija same kule. Nakon obilaska konzervatora, stručnjaka iz Arheološkog instituta i zaposlenih u Narodnom muzeju, procenjeno je da je ovaj istorijski spomenik ugrožen. Ne bi smelo da se dopusti da se takvom objektu nešto desi. Ona mora da se sanira multidisciplinarno, jer je veoma složena, sačinjena od lobanja, kamena, krečnog maltera, drva u pregradama. „, ističe Spasić.

Da bi blagovremeno delovao Narodni muzej i Zavod za zaštitu spomenika će aplicirati za sredstva kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

Foto: Narodni muzej Niš

„Mi blagovremeno moramo da reagujemo i sa Zavodom smo se dogovorili prvo da definišemo projekat, da formiramo tim, apliciramo za sredstva i ako nema snage unutar naše zemlje, moraćemo da angažujemo stučnjake van Srbije. Objekat će morati da pregleda neki antropolog u delu konzervacije lobanja, zatim arhitekta konzervator kada je u pitanju kompletna građevinska konstrukcija. Morate da imate kompletnu ekipu različite specijalnosti i da osmislite kako će se taj objekat posećivati. Vi njegovu ugroženost spoljnim uticajem, prisustvom vlage, prašine, publike, morate da kontrolišete“, kaže Nenad Spasić.

Direktor Narodnog muzeja najavljuje i sređivanje eksterijera Logora Crveni krst

Ističe da je Narodni muzej aplicirao kod američke ambasade za sredstva od 55.000 dolara za uređenje eksterijera i očekujuje pozitivno rešenje.

Foto: Jelena Laništanin

„Srediće se žičana ograda, osmatračnice i pomoćne zgrade. To je jedini deo koji je ostao nesređen kada je logor u pitanju“, rekao je Spasić.

On je podsetio da je završen veoma ozbiljan zadatak, logor je dobio stalnu postavku. Dodaje da se susreo sa mnogo problema, nema postavke na Medijani, nema postavke na Logoru. Međutim, kaže „ništa nije teško ako se hoće, treba samo da postoji volja i energija da se to završi“.

Ove godine očekuje da će biti završeni radovi i na Arheološkom nalazištu Medijana. Ponosan je i na otvaranje Spomen sobe Miljkoivć/Sremac, jer smatra da je ona decenijama morala da postoji u našem gradu.

„U muzeološkom smislu to je fantastična postavka i jedan veoma zdravi komforan prostor koji se sastoji iz jednog legata Sremca, drugog Miljkovića i galeriju ispred. Ispostavilo se da taj muzej književnosti je veoma prikladan za publiku pisane reči. Mislim da su ta dva laureata dobila najveći mogući spomenik, jer je taj objekat upravo najposećeniji od ljudi koji vole pisanu reč“,  ističe Spasić.

Narodni muzej Niš je prošle godine zabeležio posetu od 93.000 na svim objektima. Poređenja radi, u 2017. godini 90.670 posetilaca je obišlo objekte ove ustanove kulture. To znači da je Narodni muzej zabeležio rast od 2,5 odsto. Prema Spasićevim rečima taj rast ne izgleda veliki, ali ako znamo da arheološko nalazište Medijana uopšte nije radilo onda muzej može da bude zadovoljan. Gledajući ostale objekte Narodni muzej je zabeležio rast od 10 do 20 posto.

 

 

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com