Prema rečima počasnog konzula Francuske u Srbije, Saše Miljković, Niš kao grad ima priliku da nešto od svog nasleđa kandiduje kod Uneska i da to država podrži.

“„Svesni smo da procedura nije ni brza ni laka, njima je bilo potrebno sedam godina, od sedam do deset godina je period zaštite, odnosno prikupljanja i valorazacije onog što ponudite kao grad. Grad Niš mnogo toga može da ponudi, ali čini mi se da je verovatno na prvom mestu Ćele-  kula, koja je jedinstvena u svetu, i s kojom možemo proći, zajedno s Ministarstvom kulture, s obzirom na to da će država biti nosilac projekta”, pojašnjava gradonačelnica.

Reč je o procesu koji traje godinama.

Na Uneskovoj listi materijalnog nasleđa nalaze se i manastiri Dečani i Sopoćani i ultimatum Austrougarske Srbiji o objavi Prvog svetskog rata.

SPOMENIK ĆELE- KULA

Ovaj zastrašujući svedok burne istorije grada i ljudske surovosti, nastao je nakon bitke na Čegru, 31.05.1809. godine.

Prema kazivanju srpskog hadžije iz Niša zabeleženo je kako su Turci vršili pripreme za izgradnju kule od lobanja: kada je niški Huršid paša uvideo da je, iako je osvojio položaj na brdu Čegar, izgubio oko 10.000 svojih vojnika u bici i eksploziji barutane, naredio je da se skupe glave poginulih srpskih vojnika, da im se odere koža, da se lobanje uzidaju u kulu, a kože napune pamukom i pošalju u Carigrad.

Кula od lobanja ili Ćele-kula je podignuta na putu za Carigrad, kao opomena onima koji dižu bunu protiv Otomanskog carstva.

Iz polovine 19. veka postoji zapis da je kula četvorougaonog oblika, visine 4,5 m, širine i dužine po 4 m i da se na sve četiri strane kule nalazi ukupno 56 redova, u svakom redu po 17 lobanja što je ukupno iznosilo 952 lobanje. Vremenom je veći deo lobanja nestao ili je oštećen, tako da je danas u kuli ostalo svega 58 lobanja.