Kolumna

Priča o zaljubljivanju

Većina mladih ljudi očekuje da pronađe osobu u koju će se jako, snažno zaljubiti, i da da se nakon početnog perioda zaljubljenosti izeđu njih pojavi smirena ljubav i srećna ljubavna veza.

Međutim, ovaj scenario se izuzetno retko događa. Dokaz da nešto nije u redu je što su neki bili puno puta zaljubljeni, ali to nije vodilo u uspešnu vezu, već u brojna razočaranja. A i oni koji su trenutno zadovoljni svojom ljubavnom vezom, više puta su ranije bili zaljubljeni i razočarani.

Zaljubljenost nije prirodno osećanje!

Većina ljudi smatra da su naša osećanja prirodni i pravi deo nas. Ukoliko o nečemu mislimo jedno, a osećamo nešto drugo, smatraćemo da osećanje dolazi iz pravog dela našeg Ja.

Ne moze se svako zaljubiti!

Kako ljubav nije prirodno osećanje, a sve zbog jednostavnog razloga, naše prirodne potrebe, od kojih zavisi naše preživljavanje, kao što su žeđ, glad, umor …., ali i osećaji kao što je bol „ugrađeni“ u osećanje našeg tela. Neke od jednostavnih emocija, kao što su strah, ljutnja, zadovoljstvo, želja, gađenje … svakako imaju koren u našoj prirodi, ali sve kompleksnije emocije nisu prirodna, već društvena osećanja.

Možda je najbolje postaviti pitanje ko se moze zaljubiti?

Mogu se zaljubiti samo one osobe koje u svojoj psihi nose predstavu o ljubavi koja donosi sreću, oni za koje je ljubav ideal. U tom slučaju osoba u svojoj psihi ima i predstavu o udealnom ili za sebe pravom partneru, koja je potrebna za zaljubljivanje.

Kako dolazi do zaljubljivanja?

Osoba se ne zaljubljuje slučajno, već samo u takvu drugu osobu koja na neki način podseća na predstavu koju nose u sebi. Da bi se neko zaljubio mora postojati neka vrsta sličnosti između druge osobe i one idealne predstave koju osoba nosi u sebi. Tako što tražimo sličnosti između onih u koje smo se zaljubljivali, mi upoznajemo vlastitu, ličnu predstavu o idealnom partneru.

A kada ta osoba „misli“ da je pronašla svog idealnog partnera, to joj postaje najvažnija stvar, jer veruje da će sa njom (njim) moći da ostvari idealnu ljubavnu vezu.

Ukoliko osoba ne veruje u mit o ljubavi koja donosi sreću, ona automatski gubi sposobnost zaljubljivanja. Veliki broj onih koji su nekada mogli, a sada više nemaju sposobnost zaljubljivanja su upravo odrasli ljudi koji su, vremenom, prihvatili sebe, oni koji ne idealizuju, koji se trude da drugu osobu vide onakvom kakva je u stvarnosti.

Zaljubljenost je prolazno stanje!

Osećanje, kako se pojmi, upravo zbog toga što je zasnovano na idealnoj projekciji partnera, zato je prolazno osećanje. Ono će trajati sve dok traje ta projekcija (najčešće od par dana do par godina). Kada je ljubavna veza zasnovana na zaljubljenosti, ona i on se tokom vremena upoznaju, shvataju da su različiti, što im onemogućava da idealizuju jedno drugo. Kad se to desi, zaljubljenost mora prestati.

Zaljubljivanje se prevazilazi zaljubljivanjem!

I ako ste pomislili da sa Vama nešto nije u redu što se ne zaljubljujete, pogrešili ste. Tokom detinjstva i kasnije, upijamo različite predstave o tome kako „su pronašli ljubav i srećno živeli do kraja života„.

Zbog toga je normalno da se zaljubljujemo. Upravo kroz sve te cikluse i turbulencije zaljubljivanja i razljubljivanja ljudi emocionalno sazrevaju i prihvataju sebe i stvarnost. Kada neko u sebi nosi predstavu o ljubavi koja usrećuje njegov put do emocionalne zrelosti mora ići kroz zaljubljivanje. pogrešno je zaključiti da je zaljubljivanje glupo i da se nikad ne treba zaljubiti …….

Autor:
Novaković Č. Milan
milan-novakovic

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close