Društvo

Potraga za hajdučkim blagom

Fenomen potrage za skrivenim hajdučkim blagom u istočnoj Srbiji i Bugarskoj, zaineresovala je dugogodišnjeg novinara Jovicu Vasića, književnika i nekadašnjeg policajca koji je učestvovao u hapšenju nekoliko tragača za zlatom Bratislava Petkovića i bivšeg tragača za zlatom Dejana Bakića da napišu knjigu koja se bavi upravo tim fenomenom u istočnoj Srbiji i Bugarskoj.

Danas se u istočnoj Srbiji traga i za rimskim i za turskim blagom. Tragači sa ovih prostora maltene za svaki kraj vezuju priče o rimskim i turskim magazama. Svi oni navodno poseduju originalne opise i za nebrojeno manjih skrivnica. Za period vladavine Turaka najčešće se vezuju priče o zlatu zakopanom pored puteva, koje su otimali hajduci. Ili su ga i sami Turci skrivali, ukoliko bi na Carigradskom drumu i drugim putevima naišli na hajdučke zasede.

“Ovaj fenomen u Srbiji do sada nije istraživan, a mi, autori, oslanjali smo se i na dostupnu bugarsku literaturu. Ova činjenica, kao i naše terensko istraživanje, govore o ozbiljnosti rada koji se može smatrati naučnim”, ističu autori.

Potraga za skrivenim blagom je fenomen koji ima korene u dalekoj prošlosti, i koji je poznat u svim delovima sveta. Bilo da se radi o pljačkanju staroegipatskih grobnica, o nastojanjima da se otkrije legendarni Eldorado, da se pronađe gusarsko blago i slično, u osnovi se radi o želji za brzim bogaćenjem.

Što se tiče naših prostora, možda jedna od prvih svedočanstava o traganju za skrivenim blagom krajem 19. veka beleže Feliks Кanic i Milan Đ. Milićević. Кanic u knjizi “Srbija – zemlja i stanovništvo” piše da su Turci u ruševinama na Medijani tražili zakopano blago cara Кonstantina. Milan Đ. Milićević je zabeležio: “Više Niške Banje, na desnoj strani puta (Carigradskog druma, prim.aut.) idući k Pirotu imaju neke ruševine, kao da je rasut nekakav gradić. Turci su tuda mnogo prekopavali tražeći blago “Cara Кonstantina” (tako vele ovde mesto što u Кrajini kažu Cara Radovana), i svuda su nailazili na nekakve prazne podrume i tavnike pod zemljom.” 

Pop Mrtin, ulje na platnu J.Vasic

Centralne ličnosti u predanjima tragača su Pop Martin Himović i Vlčan vojvoda. Poznati su i Makedoncima, pa čak i turskim tragačima za zlatom.

“Pop Martin Himović je po pričama naših tragača za zlatom bio neprikosnoveni hajdučki vođ (ili vojvoda) istočne Srbije od Dunava do Makedonije, a javlja se i u današnjoj Makedoniji, pa čak i u severnoj Grčkoj. On je, navodno, bio u svojevrsnom bratstvu sa Vlčan vojvodom, sa kojim se i sretao u istočnoj Srbiji, pre svega na Suvoj planini, a na kraju je, po nekim pričama, i skončao od Vlčanove ruke. Naši tragači su, da tako kažemo, uspostavili granicu između teritorija koje su kontrolisali Pop Martinovi hajduci i hajduci Vlčan vojvode, i ona se uglavnom poklapa sa današnjim državnim granicama Srbije i Bugarske”, navode autori u rukopisu.

Bugari su od Vlčan vojvode poslednjih decenija napravili nacionalnog heroja, iako je on nesumnjivo legendarna ličnost. Godine 2015. podigli su mu veliki spomenik u bugarskom selu Rujevci u Staroj Zagori, kao i spomen ploču u selu Štipsko. U Rujevcima su ustanovili i posebnu, veoma posećenu manifestaciju.


Jedan od onih koji prednjače u svojevrsnoj transformaciji Vlčan Vojvode od legendarne u istorijsku ličnost je bugarski pisac i publicista Vasil Ginev. Na spomen ploči u selu Štipsko, postavljenoj na inicijativu Gineva i njegovih istomišljenika čak su, neverovatno, uklesani i tačni datumi Vlčanovog rodjenja i smrti.

Auroti su zaključili da im je namera da kroz knjigu upoznaju zainteresovane sa ovim fenomenom, ali i da, eventualno, zainteresujemo nekog izdavača kako bi se rukopis pretočio u knjigu.

Jovica Vasić je dugogodišnji novinar niških „Narodnih novina“ (sada u penziji) i publicista iz Niške Banje. Autor ili koautor desetak monografija („Niška Banja“, „Niška Palilula“, „Merošina“ itd) i drugih publikacije („Leksikon Niša“, „Enciklopedija Niša“).

Bratislav Petrović, kniiževnik i publicista, policajac u penziji iz Bele Palanke. Kao policajac je učestvovao u hapšenju nekoliko tragača za zlatom. Istraživanje fenomena potrage za skrivenim blagom (obavljeno 2007. i 2008.) inspirisalo ga je da napiše roman „Carigradski drum“. Roman je u Srbiji imao tri izdanja, jedno u Crnoj Gori i jedno u prevodu na bugarski jezik, u Bugarskoj.

Dejan Bakić, bivši tragač za zlatom iz Jelašnice kod Niša.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

2 Komentara

  1. Pop Martin je bio pseudonim a bilo ih je najmanje 5-6,jedan od njih je i Kapetan Koca Andjelkovic koga su turci zarobili negde u Banatu a nabili na kolac u Tekiji.Kapetan Koca je isprva bio hajduk a kasnije najverovatnije i cuvar srpskih drzavnih riznica koje su pohranjene po raznim pecinama-ostavama koje su opisane u Kocinom ratnom dnevniku i koji se nalazi u privatnom posedu i prenosen generacijama a zbog koga su Kocu turci nabili na kolac 400km dalje nego sto je uhvacen.Ukoliko nekog vise zanima na tu temu moze da se registruje i procita na forumu zakopano blago gde su razlicita misljenja,tumacenja i saznanja sto se toga tice a i jos dosta drugih stvari.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com