Porodica iz Niša preselila se u Argentinu: Ljudi opušteni, zdravstvo odlično, a fudbal je religija

Sada, dvanaest meseci kasnije, oni priželjkuju da taj grad udaljen od Srbije skoro 12.000 kilometara postane mesto u kome će i u budućnosti živeti jer im se mnogo toga tamo dopalo počev opuštenosti i srdačnosti Argentinaca preko klime, hrane, zdravstvenog sistema, do odnosa društva prema porodici, posebno prema majkama i ljubavi prema fudbalu.

Babić je rekao da su njegova supruga Zorana, tada četvorogodišnja ćerka i on došli u Argentinu pošto je američka firma u kojoj radi kao direktor, a koja se bavi proizvodnjom štandova za sajmove i organizacijom sajmova, krenula da širi tržište u Južnoj Americi.

„Sa vlasnikom firme planirali smo razvoj novih tržišta, a do tada smo radili na prostoru Severne Amerike, Evrope. Supruga i ja smo prvobitno planirali da se preselimo u Čile, ali smo nakon razgovora sa advokatima, ambasadom u Argentini i našim konzulom u Čileu, odlučili da to ipak bude Argentina“, kazao je Babić, ekonomista po struci.

Jedna od bitnih stvari, dodao je Babić, koja je prevagnula prilikom donošenja odluke o dolasku u Argentinu jeste zdravstveni sistem i briga o porodici koja postoji u toj zemlji, naročito zbog toga što je njegova supruga u vreme preseljenja bila u šestom mesecu trudnoće.

„Porođaj supruge u Argenitni pokazao je da nismo pogrešili što smo se doselili. To iskustvo i iskustvo sa rođenjem prvog deteta u Nišu prilično se razlikuje. Supruga je prvog dana nakon rođenja starije ćerke imala probleme sa dojenjem i nije imala adekvatnu pomoća je dete odmah prebačeno na flašicu. Ovde je bilo sasvim drugačije“, izjavio je Babić.

Prema njegovim rečima, njegova supruga je pre porođaja u Buenos Airesu imala nekoliko onlajn edukacija o dojenju i nezi bebe, a nakon porođaja čitav tim lekara brinuo je o njoj.

„Zdravstveni sistem u Argentini okrenut je majkama, prevenciji i zaštiti. Takvu posvećenost pacijentima mi ranije nigde nismo videli“, istakao je Babić.

On je kazao da ih je u Argentini prijatno iznenadila i oputenost i ljubaznost ljudi.

„U početku nam je bilo čudno što se niko ne gura na kasi, niko ne cupka iza tebe dok plaćaš pa moraš da žuriš da pakuješ stvari. Oni ne žure nigde, žive potpuno opušteno. Čekanje u redu im je kultuloroška stvar, tamo pričaju sa ljudima iako se ne poznaju“, kazao je Babić.

Za proteklih godinu dana, dodao je on, samo jednom im se desilo da osoba sa kojom su razgovarali nije bila ljubazna i to zato što je pokušavala sa njima da priča na španskom jeziku, a oni španski još nisu bili dovoljno savladali.

Oko 70 odsto stanovništva, kazao je Babić, u Buenos Airesu živi teško, jer su dosta su skupi troškovi stanovanja, međutim, oni i pored toga žive bez stresa i uvek su nasmejani. Prema njegovim rečima, zakup stan za porodicu sa dve spavaće sobe u kraju koji je bezbedan je od 1.500 do 2.000 dolara mesečno, a troškovi zgrade koja poseduje bazen, teretanu, saunu, obezbeđenje, garažu i dvorište su oko 600 dolara mesečno.

„Malo rade, ali dosta uživaju i ne mogu da shvate da se neko brine zbog problema na poslu ili male plate. Njihov stav je da uvek možete da nađete drugi posao. Oko 30 odsto stanovništva radi puno i oni puno zarađuju“, objašnjava Babić.

Prema njegovim rečima, u Buenos Airesu vrlo često možete naići na zatvorena vrata prodavnice iako bi po radnom vremenu na ulaznim vratima trebalo da rade.

„Prodavnice su privatne i vlasnici ih otvaraju kada oni hoće i rade koliko hoće. Kada im kažete da ste ih tražili i da je bilo zatvoreno, opušteno vam kažu, pa dobro, doći ćete kada je otvoreno. Vrlo je malo supermarketa kao u Srbiji u kojima možete sve da kupite. Prodavnice su specijalizovane i prodaju samo jednu vrstu proizvoda“, izjavio je Babić.

On je kazao da je opuštenost ljudi koja se susreće na svakom koraku nešto što im se mnogo dopada, isto kao i klima i hrana za koju je istakao da je „fantastična“.

„U Argentini su godišnja doba suprotna našim u Srbiji. Ovde je sada počela zima, ali je vema blaga. Temperatura preko dana kada je nahjhladnije je 14 ili 15 Celzijusovih tako da vam ne treba zimska jakna. Hrana je izvrsna, posebno govedina koja je najbolja na svetu, ali ima i mnogo ukusnih peciva sa voćem, dok je obavezni sastojak torti je „Dulce de leche“, koju bi mi u Srbiji nazvali karamelom“, rekao je Babić.

U Agentini, dodao je Babić, fudbal je religija, a dres na utakmicama je obavezni „dres kod“.

„Kada je Argentina postala šampion Amerike, a to je bilo mesec dana nakon našeg dolaska, sutradan ništa nije radilo, u restoranima nije bilo mesa, jer su svi slavilo. Tek nakon tri do četiri dana sve se vratilo u normalu. Na svakom koraku su murali Maradoni i Mesiju, koji ovde predstavljaju božanstva“, kazao je Babić.

Prema njegovim rečima, u Argentini je prisutna ekonomska nestabilnost i ona negativno utiče na domaće stanovništvo, dok ljude koji rade za strane firme ne dotiče previše.

„Jedan dolar bio je 1.000 pezosa, nakon toga bio je 1.500 pa je sada 1.100. Imali su crno tržište i kao nekada kod nas na ulici su se menjale devize za pezose. Dobra stvar je što može da se plati kripto novcem jer bankarske kartice nekada prihvataju nekada ne“, kazao je Babić.

Osim ekonomske nestabilnosti, dodao je Babić, u Argentini je negativno i postojanje kriminala, ali svakako ne onakvog kakvog viđamo u serijama i filmovima.

„Na žalost ima na ulici krađa novca i telefona, a poseban problem je što te sitne krađe mogu da se završe smrću ili teškim povređivanjem. Može da se izgubi život za 50 evra koje imate u džepu. Policija je na ulici, ali je stopa kriminaliteta dosta porasla u poslednje vreme. Mi za sada, hvala Bogu nismo imali negativna iskustva, ali i naši ljudi sa Balkana bili su opljačkani“, rekao je Babić.

On je kazao da su prilikom dolaska u Buenos Aires birali za stanovanje bezbedan deo grada, a preko grupa na društvenim mrežama koje okupljaju strance informisali su se koje delova grada treba da izbegavaju kako ne bi sebe doveli u opasnost da budu opljačkani.

„U Buenos Airesu ima dosta stranaca, posebno Rusa koji su tu došli nakon izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine. Nas Srba je veoma malo“, izjavio je Babić.

Prema njegovim rečima u Beunos Airesiu postoji srpska crkva posvećena rođenju presvete Bogorodice i manastir Svetog Save.

„Otac Stefan, a bio je tu donedavno i otac David, zaista se mnogo trudi da okupi sve Srbe koji žive u Beunos Airesu i svake nedelje organizuje u crkvenoj porti okupljanje sa ručkom. Bili su oduševljeni što smo došli tamo jer naši ljudi koji žive u glavnom gradu Argentine uglavnom su stariji, a mi smo mladi bračni par sa malom decom. Čak su nam ponudili i svaku vrstu pomoći ukoliko nam bude bila potrebna“, naglasio je Babić.

On je kazao da od posla zavisi da li će ostati i u dalje u Argentini, ali oni to svakako priželjkuju.

„Supruga i ja istražujemo isplativost otvaranja jednog „coworking“ prostora ovde. Ukoliko rezutati pokažu da nije isplativo investirati vratićemo se u Evropu ili možda odemo u neku drugu južnoameričku zemlju“, istakao je Babić.

Dodao je da bi zaista voleli da ostanu u Argentini i ušli su u proces dobijanja argentinskog državljanstva.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.